Иако је у српски таблоидни муљ заронила подједнако брзо као што је из њега и изронила тзв. афера „Прислушкивање“, отворила је бројна питања и оставила иза себе слузаве трагове који указују да је српска влада, пре свега, интересна групација кроз коју, по принципу поделе плена, одређени кланови дефинишу своје сфере утицаја и плету мрежу својих дугорочних пословних планова, потискујући стратешке државне и националне интересе у други план, или их чак користећи као предмет трговине.Наравно, као повратна спрега увек се јавља утицај тих група на политику, чиме се затвара круг чији се центар обично налази у неким од евро-атлантских тајних служби, или глобалистичким институцијама које њима управљају.

Не кажем да и претходне владе од пето-октобарског пуча наовамо нису имале сличан приступ, али нема превише дилеме како је ова Вучићева Влада том послу приступила најприљежније и најбескурпулозније, што за последицу има да се поједина мистарства често понашају као супростављени феуди, чији стварни господари обитавају изван Владе Србије, а поједини министри као њихови отворени експоненти. Пажљивијом анализом рада Владе стиче се утисак да Вучић нема стварни ауторитет и утицај на рад појединих министара и да поједине министре (пре свих Зорану Михаиловић, Кори Удовички, Зорана Вујовића и Срђана Вербића) више трпи него што са њима сарађује. Такође, извесно је да ови људи немају ни подршку страначке базе СНС-а, па ипак имају храбрости не само да повремено игноришу агресивног Вучића, већ и да му, отворено или скривено, убаце клипове у точкове. И ником ништа.

Механизам по коме ово функционише очигледно није најаснији ни Вучићевим узданицама попут Стефановића или Вулина (о Гашићу да и не говорим), јер да јесте сигурно да прва двојица не би са онолико жестине и беса јавно прозивали Кори Удовички, глумећи веће Вучиће од Вучића и тражећи њену оставку или разрешење. На лепак, да ће Кори бити уклоњена из Владе, примио се и подмукли Ивица Дачић који је мимо својих обичаја да загризе тек кад умирући постане политички леш, пожурио да покаже верност ономе који га већ нишани кроз Банану. (Опасно је погрешио, а рачун ће му бити испоручен ускоро).

Једино се Кори није превише узбуђивала. Стефановићу се подсмехнула за полиграф, Вулину ставила до знања да није битан, а осталима да је она изнад „тих догађања“. Време је брзо потврдило њену безбрижност. Вучић јој је јавно изразио пуно поверење, оставивши Вулина и Стефановића да се исчуђавају зашто су по његовом налогу толико стругали и џаба кречили.

Но, ствар није тако сложена, треба само мало померити угао посматрања. Занемаримо, начас, политику, рејтинг, изборе и сличне глупости, јер то Вас углавном највише и збуњује. Пођимо од просте чињенице да Вучић и Кори Удовички заједно раде у истој, великој, Компанији, која има филијале свуда по свету. Претпоставимо, на тренутак, да у тој фирми Вучић има 4 године стажа и профилише се као млад, амбициозан и бескурпулозан човек, а Кори 25 година радног стажа и статус поузданог експерта. Велика амбициозност и још већа бескурпулозност (не памет, знање или рејтинг!) препоручују младог човека за шефа локалне филијале и представници власника му нуде то место, али постављају и одређене услове које он мора да испуни како би га добио. Део тих услова су и одређена кадровска решења, која се младом, амбициозном, човеку представљају заправо као помоћ. „Знамо да ће Вам ту можда шкрипати – каже му се – али Компанија Вам за то место даје свог експерта и немате бриге. Пустите га да ради свој посао, он ће са Вама коректно сарађивати, а и ми ћемо директно пратити његов рад. Но, ако буде неких проблема, не полемишите са њим, јавите се нама“. Таквих „експерата“ увек има неколико.

С обзиром на бенефите, амбицију и похлепност, младом, амбициозном, човеку прихватање овог и сличних услова не представља тешкоћу и договор пада. Након тога покрећу се механизми – брише се биографија, диже се рејтинг, отварају медији – а у погодном тренутку појављују се и избори, као да их је сам Бог послао …

Наставак знате. То је Србија данас!

Дакле, надам се да се разумемо, и да је закључак јасан. Вучић може суспендовати Устав, мимо закона градити Београд на води, поклонити Арапину националну ваздухопловну компанију и још много тога, али не може сменити Кори Удовички без сагласности виших инстанци Компаније у којој су обоје запошљени, свако на свом послу. Логично, или не, али тако Вам стоји ствар.

Уосталом, није је он ни довео. Он ју је само формално позвао у Владу, а довели су је они који у име власника воде кадровску политику Компаније. Изгледа природно. Али, ко су ти људи? Каквим механизмима делују? Ко их представља у Србији?

„КО СУ ЉУДИ СРПСКЕ ТРИЛАТЕРАЛЕ?!

Одговор на ово питање недавно нам је сугерисао Влада Ђукановић, Вучићев човек од изузетног поверења, чији су редовни недељни ауторски текстови у „Новом стандарду“ најавили нежан загрљај овог портала са политиком Александра Вучића. У свом тексту „Ко су људи српске трилатерале“, функционер СНС-а и народни посланик ове странке каже: „У Србији Трилатерала функционише кроз организацију Ист-вест бриџ институт. Читајући чиме се бави тај институт, свако би у себи рекао да је то једна обичнаthink–tank невладина организација која финансира одређене пројекте и ради на унапређењу законодавног оквира Србија око њеног прилагођавања свега што захтева Европска унија. Ипак, када се по дубини загребе делатност ове организације, а посебно када се види ко су њени чланови, схватиће те да се ради о изузето утицајној групи која суштински годинама уназад, па и сада, држи веома значајне ресоре у српској влади тако што су њени чланови на веома важним местима унутар владе.”

Ми за сада ниједан од тих одговора немамо, осим што од те организације добијамо кадрове у таласима да буду на државним јаслама и што они имају обилату прилику да креирају политику ове државе. Од 2000. године нема ниједне Владе која није имала њихове људе на важним позицијама, од министарских, преко директора јавних предузећа, државних секретара, директора владиних агенција итд. Занимљиво је што за неке од тих људи никад нисмо чули, никада о њима ништа нисмо ни прочитали, а одједном сазнамо да су то наводно изузетно образовани људи који су школе завршавали ко зна где по свету и сада напрасно хоће да помогну Србији. (1)

Из ових Ђукановићевих речи јасно је да себе жели да представи као човека који је тек по нешто начуо оИст-вест бриџу, и само назире стварну опасност, али немојте да вас то завара. Зна он све о њима, посебно о њиховим активностима „у“ и „око“ Владе. Својим приступом он само покушава да се идентификује са својом циљном групом, просечно обавештеним грађанином, како би му лаше пренео поруку која је садржана у другом цитираном пасусу, али тако да се овај (просечни грађанин) не досети да постави најлогичније могуће питање „Зашто их је, као такве, Вучић уопште стављао у Владу и њене институције“?!

Сам текст иначе је објављен 05.10.2015. године, у време најжешћих напада Вучићевих блиских сарадника на Кори Удовички, а као графички прилог дате су фотографије Зоране Михаиловић, Лидије Удовички и Александра Николића (познатијег као Фото Тони), наравно, чланова Ист-вест бриџа. Ова синхронизованост, као и почетак последњег пасуса Ђукановићевог текста „Србија, ако жели напред, мора да се ослободи било чијег интересног и лобистичког утицаја…” (2) очигледно представља Вучићеву поруку људима Српске трилатерале која би требало да значи како љубав међу њима више није тако велика. Али, да ли је заиста тако?

Јер, пре непуних годину дана (од 31.10. до 02.11.2014.) у хотелу Краун Плаза у Београду, ти исти људи организовали су заседање европског огранка Трилатералне комисије, на коме се Вучић шепурио као поносни домаћин, покушајући да себе наметне као лидера региона.

ШТА ЈЕ СРПСКА ТРИЛАТЕРАЛА А ШТА ИСТ-ВЕСТ БРИЏ (East West Bridge)?

У Ђукановићевом тексту, пре намерно него случајно, поткрало се неколико непрецизности а највећа је смештање почетка активности Ист-вест бриџа у 2000-ту годину, што би требало да ову организацију тотално удаљи од Вучићеве нагле „промене свести“. Али, авај. Ист-вест бриџ званично је конституисан 2009. године и ако погледамо узрочно-последичне везе, почетак и смер његових активности, тешко се можемо отети утиску да су „рађање“ СНС-а и конституисање Ист-вест бриџа део истог глобалистичког програма за Србију и Балкан и да су се ове две организације, пре или касније, морале повезати у времену и простору.

Стварање организације Ист-вест бриџ формално су иницирали господа Јован Ковачић, Дејан Новаковић и Тахир Хасановић, али се брзо утврдило да се ради о пројекту Рокфелеровог капитала и западних тајних служби. Организација је брзо постала веома утицајна, будући да је окупила амбициозне и извикане кадрове неолибералног усмерења, већ доказане у спровођењу евро-атлантских интереса у Србији (од Милке Форцан до Марка Благојевића). Њени чланови држали су једно министарско (Зорана Михајловић) и три секретарска места у влади Ивице Дачића, а у Вучићевој влади ојачани су и са министарком Кори Удовички чија је сестра Лидија утицајни члан Ист-вест бриџа, низом секретара, помоћника и других чиновника, а Влади се, наводно на Вучићев лични захтев, прикључио и Марко Благојевић, бивши директор ЦЕСИД-а. Није неважно ни да су сви наведени чланови масонске Регуларне влике ложе Србије. (3)

Да је организација Ист-вест бриџ прелазни пројекат ка формирању српског огранкаТрилатерале могло се видети одмах по конституисању и према дизајну сајта ове организације, који је готово истоветан оном који користи Трилатерала. Већ од 2010. Ковачић, Новаковић и Хасановић позивају се на састанке Трилатерале у својству посматрача, где се едукују за улазак у пуноправно чланство, које се догодило2013. године, на заседању европског огранка у Берлину, када је свечено обележено 40 година деловања организације. Према одређеним формулама о броју чланова Србији су припала три места у европском огранку ове организације и њих попуњавају:

Јован Ковачић, председник Националне српске групе и члан Извршног комитета Трилатералне комисије
Дејан Новаковић, генерални секретар Националне групе
Тахир Хасановић, директор Националне групе

Дакле, оснивачи Ист-вест бриџа. Сходно томе, не може бити дилеме да је ова организација практично била регрутациона база Српске трилатерале, што неки данас покушавају избрисати као информацију, из себи знаних разлога. Након формалног устројства Српског огранка Трилатерале у Берлину 2013., при чему је свесно занемарено правило да земља може формирати национални огранак Трилатерале тек пошто буде примљена у ЕУ, Србији је напрасно указана и част да јој се повери организација наредног скупа европског огранка (Београд 30.10 – 02.11.2014 године). Тако је Београд, у Мишковићевом хотелу Краун Плаза, угостио неке од најутицајних људи западне хемисфере. То је свакако био својеврстан магнет за “виђеније” Србе, па су убрзо чланови Српског огранка Трилатерале постали људи попут власника Пинка Жељка Митровића, бизнисмена Миодрага Костића, поменутог Александра Николића, проф.др Јове Бакића (4) и многих других. Ово је додатно ојачало њен потенцијал да утиче на политичка кретања у Србији и способност да директно иницира одређене политичке и друштвене процесе. Отуда, без опасности да погрешимо, можемо констатовати да је Српски огранак Трилатерале за релативно кратко време достигао пуну оперативну способност да у глобалном систему извршава налоге своје европске централе у смислу утицаја на политичка кретања у Србији и региону, а да се Ист-вест бриџ профилисао као његова пословна (односно профитна) испостава. И управо на тој пословној равни постоји сукоб између њих и Вучића, односно његовог кума. Но, нећемо се тим сукобом овде превише бавити, јер он није суштина. Лако ће се они око пара договорити. Овде ћемо се позабавити оним што је значајније.

СРПСКА ТРИЛАТЕРАЛА И АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ ДАНАС

Брзи развој и устројавање Српског огранка Трилатерале, при чему су чак и прескочене неке процедуралне степенице, свакако нису последица вере самозваних господара света у бесмислене политичке визије Александра Вучића које саопштава народу, ни нарочите способности тројца (Ковачић, Хасановић, Новаковић) који је ту причу иницирао, већ пре свега произилази из потреба Централе да се одмах, и по сваку цену, спречи ширење утицаја Русије на Балкан! У том контексту скуп у Београду био је врло значајан, тим пре што се одигравао само неколико дана након спектакуларне Путинове посете главном граду Србије.

Оно што треба истаћи јесте да Александар Вучић, на овом скупу, није био само куртоазни представник земље домаћина, већ је од самог почетка активно учествовао у реализацији идеје да се он одржи управо у Београду, што се брижљиво чувало у тајности. Захвалност на томе, у званичном обраћању новинарима, изјавио му је председник Европског огранка Трилатерале, Жан Клод Трише. „Веома смо почаствовани и захвални што нас је Влада Србије, заједно са српском групом Трилатералне комисије, позвала у Београд, јер сматрамо да је ово прилика да разговарамо о свим актуелним европским темама, као и да боље разумемо пут Балкана ка ЕУ“, рекао је он, уз закључак да је овај састанак веома важан и користан. (5)

Дакле, није их позвала само њихова испостава, већ и Влада Србије. Премијер! Ово је веома важно да се зна, како би се избегла заблуда да се однос Трилатерале посматра кроз аферу “Прислушкивање”, односно Вучићевог кума и Лидије Удовички. То нам објашњава и откуда готово сви чланови владе на свечаном отварању и маргинама овог скупа, као и зашто је скуп од стране Српског огранка Трилатерале, а и самог Вучића, коришћен како би се он промовисао у новог балканског лидера. На то нам је у обраћању новинарима указао и Михаела Фукс, потпредседник европског огранка који је рекао: „Имате доброг премијера и он жели блиско да сарађује, што желимо и ми“ … „Након што сам саслушао вашег премијера јутрос, Александра Вучића, могу рећи да сам био импресиониран и да сам имао осећај да сте на правом путу, иако пред Србијом није једноставан посао“ … (6)

Српски премијер, поручује нам господин Фукс, жели да сарађује са Трилатералом, а када се оформи национални огранак то се може чинити искључиво преко њега! Таква су правила. Да бисте дошли код Тришеа мора вас најавити Ковачић.

Све овде речено указује да су Вучићеве везе са Српским огранком Трилатерале много озбиљније и дубље него што многи претпостављају. Тај однос међусобне зависности ваља увек узимати у обзир када тумачите неке Вучићеве потезе које не разумете баш најбоље. И политичке, и економске и кадровске. Или можда мислите да је Вучић, на пример, тек случајно изабрао Марка Благојевића да сам, и потпуно, контролише све токове новца везане за донације и кредите око поплава и да то нема никакве везе са премијеровим абнормално високим рејтингом, а све то заједно са Благојевићевим позицијама у Ист-вест бриџу?! Или, да се Зорани Михајловић заиста не могу поткресати канџе дубоко заривене у све поре српске енергетике?

УМЕСТО ЗАКЉУЧКА

Уместо закључка подсетићу Вас на две чињенице:

Сви Вучићеви медији, као и РТС, прошлогодишњем састанку Трилатерале у Београду давали су третман државног догађаја! То свакако није случајно и представља доказ више да су Вучић и Српски огранак Трилатерале део истог евро-атлантског пројекта који треба да обезбеди њихове интересе на Балкану.
Вучићев однос према тзв. избегличкој кризи јасно открива да се он није одрекао илузија о себи као некаквом балканском лидеру, што је (чак и кад постоје реалне основе) незамисливо без сагласност Трилатерале

Зато, упркос очигледном спору око дела плена, галами Вучићевих сарадника недозрелих да сагледају више од две димензије његове политике, као и занимљивих питања које отвара Владимир Ђукановић, не треба очекивати озбиљније трзавице Вучића са кадровском линијом Српске трилатерале у Влади Србије, нити битније задирање у њене сфере интереса. А око плена ће се лако договорити. Само нек траје!

__________________________________

Упутнице: