Нова истраживања показују да је околина Бора још пуна злата и бакра. Сондирања канадских компанија “Фрипорт” и “Резервоар минералс” показују потенцијал налазишта раван онима из Конга. Међутим, стручњаци упозоравају да ће између ове фазе и стварног отварања нових рудника, проћи доста времена.
Док вредност племенитих метала расте на светским берзама, наш сектор рударства је задовољан досадашњим истраживањима међународних стручњака у околини Бора. Први резултати су импресионирали инвеститоре и аналитичаре, о чему извештава и агенција Ројтерс.
У околини Бора злато се тражило још у време Римљана. Од тада су копани рудници, увођена све савременија технологија, али се никада није одустало од овог, директног приступа. Трагачи из прве руке виде да ли овде вреди тражити злато.
“Кажу да су ове наше планине препуне злата, да су јужноафрички рудници много сиромашнији него овај наш крај овде”, каже Небојша Трајиловић, трагач за златом.
Нова истраживања показују да је околина Бора још пуна злата и бакра. Сондирања канадских компанија “Фрипорт” и “Резервоар минералс” показују потенцијал налазишта раван онима из Конга. Међутим, стручњаци упозоравају да ће између ове фазе и стварног отварања нових рудника, проћи доста времена.
“Период је променљив, зависи од много ствари. И од флексибилности државе да нешто уради, да помогне, али у питању су практично десетине година”, каже Миодраг Бањешевић, пројектни координатор рудника Бор.
Рударство зависи од количине драгоцених метала која може да се нађе, и способности да се та руда ископа и преради. Какво је реално место Србије у светским оквирима?
Министар природних ресурса, рударства и просторног планирања Милан Бачевић каже да постоје и средње и мале европске и светске компаније, које свој интерес могу да препознају у овим количинама које можемо да им понудимо.
“Због тога је Србија најинтересантнија држава у Европи по колилчинама које су за нас велике, али за њих мале или средње за неке високоразвијене државе из западне Европе или Америке”, каже Бачевић.
Својевремено је било речи о продаји Рударско-топионичарског басена Бор румунском “Каспрому” или аустријском “А-Теку”.
“Док је ова влада, Бор се неће продавати. А док је ово министарство, у Бору ће се стварати повољнији услови за рад од оних које тренутно има”, каже Бачевић.
Истраживачи из “Фрипорта” и “Резервоара” имају још шест година да заврше студију о изводљивости, а онда предстоје две године за почетак градње могућег новог рудника.
РТС
