Србија би до чланства у Европској унији, требало да измени Устав најмање два пута, најпре у сфери правосуђа, што је и услов у преговорима, а када добије гаранције да ће постати део те заједнице још једном, како би га ускладила са европским правилима и у осталим областима.
– Коначан циљ преговора о приступању је да право наше земље буде усклађено са правом ЕУ, да покажемо да смо способни да то право примењујемо код нас – каже за Тањуг председник Истраживачког форума Европског покрета у Србији Владимир Међак.
Прва промена
Како објашњава, прва промена Устава мора да се изврши што пре, јер “наш Устав није довољно добар у делу правосуђа” нити је у складу са еврпским стандардима о независности правосуђа, али на који начин ћемо “поправити” наш Устав, напомиње, Европска унија нам не прописује, нити има право на то.
– ЕУ не прописује Србији шта у Уставу треба или не треба да буде, већ да Устав не сме да буде препрека остваривању обавеза које државе имају као чланице. Оно што ЕУ захтева и зашто ми баш сада треба да мењамо Устав је да наши судови морају бити независни, а како ћемо ми то да урадимо је наша ствар – каже Међак.
Друга промена
Друга промена Устава, каже он, подразумева измене које су и све друге чланице морале да измене, а то је да од уласка у ЕУ, почиње да важи право ЕУ на територији новог члана.
– То значи да ћемо део вршења суверених права поверити институцијама ЕУ у којима ћемо и ми учествовати – каже Међак.
Он напомиње да то не значи да ми “дајемо сувереност”, већ да поверавамо део надлежности.
– Уласком у ЕУ, ми допуштамо да се део закона доноси у Бриселу, али и ми учествујемо у њиховом доношењу – објашњава он.
Зато је потребно, каже Међак, унети и једну клаузулу, коју он назива интегративном и која би омогућила поверавање дела суверених права Европској унији.
– Увођење те интегративне клаузуле се ради на крају, кад завршите преговоре и кад знате да ћете ући у ЕУ. Не можете то урадити сада, јер пре него сто се преговори заврше, нико не може са сигурношћу знати да ћемо ући у ЕУ, па би било неозбиљно додавати интегративну клаузулу пре тога – каже он.
Бирачко право и страним држављанима
Паралелно са тим изменама, каже наш саговорник, наш Устав би био измењен како би био усклађен са тзв. “Правом грађанства” по коме грађани ЕУ од те заједнице добијају посебна права поред оних који имају као џављани џава чланица.
Међак међу тим правима, између осталог наводи активно и пасивно бирачко право које имају грађани ЕУ.
– Свако бирачко право је резервисано за држављане неке земље, међутим у ЕУ, сама ЕУ као организација гарантује додатна права – каже Међак.
Активно и пасивно бирачко право, објасњава, у ствари значе да држављанин ЕУ без обзира да ли има држављанство државе у којој живи, ако има законито пребивалиште на тој териорији, може да гласа за локалну самоуправу, као и да сам може да буде биран.
Такође, ЕУ гарантује да и ако живите у другој држави чланици, можете да бирате и будете бирани за посланика Европског парламента из те јединице, а то би важило и за све држављане Србије који живе у другим земљама ЕУ.
Заштита у амбасадама чланица ЕУ
Право грађанства ЕУ подразумева, каже Међак, и право на обраћање Европском парламенту, Омбудсману и другим институцијама ЕУ на службеном језику своје државе, као и право конзуларне заштите у трећим земљама где ваша земља нема амбасаду.
За мале државе, објашњава он, право конзуларне заштите је од великог значаја.
Наиме, у случају да држављанин Србије изгуби пасош нпр. у Чаду, где немамо амбасаду, неће лако изаћи из те земље, али ако је Србија део ЕУ, објашњава Међак, “имаће право да ушета у било коју амбасаду или конзуларно представништво било које земље ЕУ и они ће бити дужни да га заштите као да је њихов држављанин”.
