После избора за Европски парламент на којима је крајња десница забележила спектакуларне успехе у скоро свим земљама ЕУ, рекло би се да Европом кружи баук панике. Шефови држава и влада ЕУ састали су се на ванредном самиту у Бриселу како би покушали да нађу одговор на експлозију гнева све сиромашнијих маса које су се приклониле популистичким обећањима екстремиста док им Брисел нуди једино стезање каиша.

Француски председник Франсоа Оланд дошао је политички ослабљен у Брисел, после победе крајње десног Националног Фронта који је добио подршку чак четвртине гласача за своју антимиграцијску политику, залагање за излазак из ЕУ и посебно – за напуштање евра.

Оланд се уочи доласка на ванредни самит у Бриселу обратио нацији признајући да је ЕУ “постала нечитка, удаљена и неразумљива” и додајући да “тако нешто више не може даље”.
Он се заложио за то да Европа “промени оријентацију” и да се “повуче оданде где није неопходна”. Оланд је најавио да ће на европском самиту тражити да се као приоритети поставе: привредни раст, запошљавање и инвестиције.

До које је мере француски председник Франсоа Оланд уздрман говори и чињеница да је он као социјалиста договорио да Француска мора да чува своје границе, када је јуче италијански премијер Матео Ренци позвао да ЕУ покаже солидарност када је реч о најезди имиграната из Африке на италијанске обале.

Све ово говори да је француски председник направио први корак приближавања ка британском премијеру Дејвиду Камерону који већ дуго тражи успостављање неке врсте “Европе по избору” и обуставу преношења суверенитета са појединачних држава на институције ЕУ у Бриселу.

После победе евроскептика из странке Укип на изборима у Великој Британији, Камерон сада још више инсистира на укидању неких заједничких европских политичких одлука као што је на пример слобода кретања и запошљавање унутар ЕУ.

Камерону је неопходно да Брисел удовољи бар неком од његових захтева пре него што у Великој Британији буде одржан референдум о изласку из ЕУ најављен за 2017. годину.

Питање је међутим да ли ће антиевропски гнев све сиромашнијих бирачких маса у Европи моћи да се умири делимичним удовољавањем њиховим захтевима. Или ће ипак бити неопходно да ЕУ доведе у питање оно што је записано у њеном уставу: обавезу поштовања начела неолибералне економије по којима се тржиште само регулише, а улога државе мора да слаби. Ову суштинску реформу за сада нико и не помиње.

Марин Ле Пен би у Јелисејску палату

Лидерка Националног Фронта, Марин Ле Пен, најавила је да намерава да се кандидује на председничким изборима у Француској 2017. године. Она креће у Брисел како би са представницима новоизабраних антиевропских посланика у Европском парламенту, покушала да се договори око стварања политичке групе оних који се залажу за излазак из ЕУ. Укупно 140 антиевропских посланика из 28 држава Уније добило је места у ЕП. Међу њима су неонацисти из Грчке, Мађарске, Бугарске и један из Немачке. Марина Лепен није искључила преговоре са неонацистичким посланицима, али је рекла да су они “незаинтересовани”.

Вести