Београд – Дисциплиновање медија, од државних до приватних, узело је толико маха да актуелна власт у Србији више не преза ни од тога да након дуже од две деценије емитовања најутицајнију политичку емисију Утисак недеље скине с програма. И то уз изговоре увредљиве за оно мало памети која се још није дала оковати напредњачким манипулацијама. У разговору за „Вести“ ауторка и водитељка култне емисије Оља Бећковић открива како јој је „дечко“, како иронично зове премијера Александра Вучића, уз помоћ својих послушника из медија напаковао да је „рекеташ и лакома на паре док народу смањују плате и пензије“.

Да ли је Утисак одложен или је једноставно скинут са редовног програма ТВ Б92?

Њихово саопштење има две озбиљне грешке. Емисија није одложена, већ је забрањена, и ја нисам добила договор већ уцену и ултиматум. Емисија је после летње паузе требало да крене с емитовањем од 31. августа, али је тај почетак померен из некаквих бесмислених разлога, да би ми предочили да је једини начин да наставим емисију тај да од новембра Утисак почне да се емитује на Инфо каналу. Нисам разумела зашто да потписујем нови уговор ако имам важећи до марта. Зашто да прелазим на канал који нема никакву покривеност и гледаност, уместо да се настави са емитовањем на каналу са националном фреквенцијом, а после марта да видимо да ли ће Инфо постојати, у шта ће се трансформисати и слично. То њихово инсистирање да једноставно не може, говори ми да је некоме нешто чврсто обећано и да је реч о политичком налогу, а не о пословној одлуци.

С ким сте водили те преговоре, са Вераном Матићем или са представницима грчких власника Б92?

Веран није био део преговарачког тима, колико сам схватила њега тамо нико ништа не пита. То су били, како да вам кажем, неки људи за које не знате ни ко су ни шта су. У једном моменту се појавила директорка Ивана Миковић, али је већ на следећем састанку није било.

“Утисак“ се емитује дуже од две деценије, да ли сте икада доживели овакве уцене и притиске, па и у оно време када је Вучић био министар информисања?

Апсолутно не! И то је занимљиво. Људи говоре да је ово повратак у деведесете, али ово није повратак у деведесете, ово је горе од 90-их! Милошевић није користио овако савршене перфидне методе затирања слободе медија. Радио је то отвореније, уђе у РТС и отпусти пар хиљада људи, али је знао да мора да остави Студио Б и неке опозиционе новине.

Имате ли понуду неке друге телевизије с националном фреквенцијом и да ли је уопште, с обзиром на уређивачку политику, могуће замислити Утисак на једној од њих?

То питање третирам толико наивним. Да ли људи могу да замисле мене на другим телевизијама? Па дечко уређује све телевизије и ко ће где бити.

Хоћете ли да именујете тог дечка?

Што се мене тиче он се зове дечко.

Шта је истина о наводној понуди Жељка Митровића да за баснослован новац пређете на ТВ Пинк?

То је таква манипулаторска игра скувана у њиховој кухињи. Сви знамо да је Пинк Вучићева телевизија. Ако Митровић мене зове, то може да значи да Вучић не стоји иза овог прогона с Б92. То је бесмислен мамац да се скрене прича са суштине, да дечко не трпи критичко новинарство. Истовремено, његови таблоиди ме представљају као ону која уцењује и рекетира док се смањују плате и пензије већ ионако осиромашеном народу. Они су мајстори за ту врсту подметачина.

Па да ли је било те баснословне понуде Жељка Митровића?

Замислите пословну понуду СМС-ом у којем пише да ми се нуди 6.000 евра, неки спонзор и не знам шта још. Наравно да нисам одговорила. Претходно ме је Митровић звао телефоном, али се ја нисам јавила. Буквално 30 секунди после тог његовог СМС-а зову ме из „Информера“! Као из поузданих извора су сазнали да сам добила пословну понуду од власника Пинка! Да ли су то заједно седели Митровић и Вучићевић па смишљали акцију, можете да нагађате…

Шта мислите о позиву Борка Стефановића да сутра у време термина Утиска недеље људи дођу испред зграде Б92 и протестују што је емисија скинута?

Знате како, ово већ није мој проблем и ни на један начин не учествујем нити ћу учествовати у томе, али ће ми бити занимљиво да видим колико се то људи дотиче. Јер, проблем није у томе што је један или више новинара остало без посла, већ је много шири и већи и односи се на цело друштво из којег се перфидним методама искључују сви који би могли да укажу на стварне проблеме у држави и неспособност актуелног режима.

Ј. Арсеновић / Вести