Олош и Сорош

Пут у суноврат: чему нас уче Вођини фатални сусрети са својим политичким и пословним погребницима

Друга половина априла месеца 2018. године, може се назвати почетком “злог прољећа” за Александра Вучића и његово лоповско предузетништво. На врата му је закуцао син милијардера Ђерђа Сороша, диструбутер прљавог новца и лоших вести, а одмах за њим и председник америчке компаније ККР, Дејвид Петреус, бивши шеф ЦИА – е. Наводно, обојица су дошли из пословних разлога. Да све не буде тако грубо, Сорош млађи се потрудио да каже како није ту само из пословних него и “филантропских” разлога, како би помогао мањине у Србији. Али, шта се иза ове јефтине маскараде види?

Већ четврти пут за последњих годину и по дана, састали су се Александар Вучић и Александар Сорош, син Ђерђа Сороша, оцвалог мултимилијардера и глобалистичког мешетара из времена такозваног хладног рата. Овом приликом (21. априла, 2018. године), састанак Вучића и млађег Сороша имао је “два смера”. Сорош је дошао да Вучића обавести о намерама његове фондације да наводно уложи у “мањинско питање” у Србији више десетина милиона евра, а пре свега у такозвано “ромско питање”, а Вучић га је оберучке дочекао са молбом да Сорош фондација обустави “наранџасту револуцију” која се наводно спрема против њега.

Подсетимо, први пут су се Александар Сорош и Александар Вучић срели у присуству Џорџа Сороша, у јесен прошле године. Непуна два месеца после, Вучић и Сорош су се поново видели. Истовремено, Вучић је покренуо опсежну кампању против организација и медија који су критиковали његову власт – да су страни, Сорошеви плаћеници који хоће да изазову хаос у држави. Ово су само неки од наслова у којима се Сорош означава као највеће светско зло које се обрушило на власт Александра Вучића:

“Сорош, Кандићка и Рокфелер хоће да нам увале патку!”; “Сорош за хаос у Србији дао скоро 4 милиона евра”; “Сорош хоће рат у Србији”; “Сорош и УСАИД ударају на Србију”; “Хрвати буше Србију по налогу Сороша”…Ипак, Вучић је наставио да се виђа са Александром Сорошем и даље.

Зашто му је толико стало до Сороша, ако у свакој прилици и он и његови назови – медији, оптужују грађанске покрете и опозицију да “шурују са Сорошом” те да сви они заједно чине једну непријатељско коалицију која хоће да уништи Србију? Истина је да Вучић ретко и слабо спава (реч је о поремећају познатом под латинском имену “Сомнилоквиа”) али кад се пробуди, онда је то онај исти радикал из деведесетих који се покрио лажним демократским перјем, па са непријатељима Србије причао као са својим најбољим пријатељима.

Учестале сусрете Александра Вучића са Џоржом Сорошем и његовим сином Александром дипломатски извори незванично тумаче као покушај Вучића да се заштити од такозваних “наранџастих таласања” или, речником деведесетих речено – “догађањима народа”. Вучић није свестан чињенице да је већ одавно изгубио општу наклоност Запада (што се Москве тиче, не чека га ништа добро, а у вези Косова и Републике Српске, све му је саопштено и диломатски и обавештајно), те се сматра да су његови контакти са Сорошима само очајнички покушај да лично амортизује неизбежне предстојеће ударе на његову диктатуру…

Поред састанка са Александром Сорошем 21. априла 2018. године, Вучић се тог викенда сусрео и са представницима америчке компаније ККР (Колберг, Кравис, Робертс), на чијем челу је бивши директор ЦИА, генерал Дејвид Петреус, и која је већински власник компаније Јунајтед груп, глобалног кабловског оператера који послује и у Србији и у чијем је власништву и ТВ Н1.

Очигледно, ни Петреусу ни Сорошу није сметало што Вучић своје политичке противнике погрдно назива “Сорошевим плаћеницима” и “америчким слугама” нити то што је његов прљави летак под именом “Информер” толико пута прозвао и Петреуса и Сороша како хоће да “убију Вучића”. Та господа одлично знају ко је Вучић и са каквим човеком имају посла. Не смета им, јер су им карактери сродни а свака идеологија страна. А, и посао је у питању, и то прљав и профитабилан. То некако иде заједно.

Наиме, Вођин медијски магнат, Жељко Митровић, спрема се, увелико, за бекство из политичког, криминалног и шпијунског брлога у коме већ седам година игра једну од главних улога (као и у претходним режимима), а понуду од пола милијарде евра за компанију Пинк коју је добио од Петреуса, тешко ће одбити (мада је то у Вођиним дневним билтенима панично демантовао), тим пре што је у дуговима до гуше, а ККР као фаворизовани купац има намеру и дугове да откупи, јер се ради о медијском позиционирању у читавом региону, што нема цену. Извори из РТВ Пинк блиски избезумљеном Митровићу, говоре да му је Вучић лично пре месец дана саопштио у претећем тону, да му неће ометати “трансакцију” уколико се око поделе плена договоре (тврди се да му је Вучић дословно рекао “…држава мора да буде обештећена, јер си од државе и створио све то!”)

Наравно да самозвани Вођа и даље верује да је баш он персонификација државе и да на тај новац лично рачуна. Исти извор тврди да је Петреус са својим тимом адвоката, нагласио да му није важно како ће “унутрашњи конфликт” између Вучића и Митровића бити решен, већ да жели јасни дефинисане тачке у уговору, те да је спреман да чека на реализацију овог посла, “али не дуго”.

Дан пре тога, Вучић се на врло понизан начин захвалио Сорош Фондацији (која је за милијарду евра продала кабловску мрежу СББ, америчкој компанији ККР на челу са Петреусом) на залагању да седиште иницијативе „Интеграција Рома 2020″, коју води Савет за регионалну сарадњу, буде у Београду под покровитељством Владе Србије и, како пишу његови билтени: “…изразио очекивање да сарадња са овом регионалном иницијативом буде још плодотворнија. Састанку су присуствовали чланица борда Ромског програма Соња Лихт, директор Одељења за ромске иницијативе Фондације за отворено друштво у Будимпешти Жељко Јовановић, државни секретар у Министарству државне управе и локалне самоуправе Иван Бошњак и менаџерка Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва (СИПРУ) Драгана Јовановић…”

Видљиво је, дакле, и лаику, да поклапање разговора са Сорошем и Петреусом подразумева и заједничке интересе ова два опака рецидива злочиначке политике коју су према Србији водиле владе Клинтона и Обаме. Сорош је био и први посредник приликом првог доласка Петреуса на Балкан и у Србију, а како овај амерички генерал (бивши командант америчких снага у Авганистану и касније шеф ЦИА -е) није из службе изашао као милијардер, него са обичном службеном отпремнином, онда је јасно зашто поједини амерички медији сматрају да је он (Петреус), само рачунополагач Сорошевог новца. Ако је то тачно, Сорош је сам себи продао СББ у Србији, а Вучићева влада му је помогла у томе. Председник Трамп има озбиљну намеру да Сороша старијег и млађег, стави на оптуженичку клупу. Хоће ли и Вучић са њима?

Коначно, треба рећи и да су лоше замаскирани криминални послови Вучићевог режима и довели до тога да Трампова администрација, тачније Стејт департмент, у свом најновијем годишњем извештају о стању људских права у Србији (од 20. априла 2018. године), говори о томе да су “…недостатак независности у правосуђу, корупција, мешање у приватност, трговина људима и насиље над медијима…” стварност са којом се треба суочити што пре.

И бивши високи функционер Стејт департмента, Мајкл Карпентер, огласио се ових дана (цитирао га је “Глас Америке”) поводом Србије и проблема на Балкану рекавши да “…српским грађанима тренутно нису потребне лекције о томе да треба да бирају једно или друго (Исток или Запад)…То је погрешан оквир. Прави је да треба консолидовати демократију, обезбедити стране инвестиције стварањем добре пословне климе, почети интеграцију у институције ЕУ, а затим имати срдачан однос са Русијом, али без искоришћавања…”

И Карпентер понавља да су у Србији највећи проблеми недостатак независности у правосуђу, корупција и угрожавање личних права свих грађана, те да разне “мисије” (попут Сорошове), Србији не доносе ништа добро, а да САД морају да помогну и Србији и целом Балкану тако што ће стати у одбрану људских права и супротставити се нарастајућем криминалном поретку који сеже до врхова власти.

Вучић, очигледно, не зна или не жели да зна, не чује и не види, шта се дешава у свету и око њега. Ускоро одлази у Турску, на ноге свом политичком узору, Реџепу Таипу Ердогану, човеку који спроводи терор над сопственим народом, дави медије и у затворима држи на десетине хиљада људи. Да је само површно прочитао изјаву америчког генерала Џемса Џоунса (коју су пренели сви релевантни светски медији), да су “америчко – турски односи у озбиљним проблемима” и на граници потпуног прекида (војна база Инџирлик је скоро проглашена непријатељском територијом и код екстремиста у Турској означена као “легитимна мета”), можда би нешто и схватио. Овако, нашао се разапет на трулој дасци, између Немачке којој су се на Балкану испречиле САД и Русија, и Турске коју, свака на свој начин, и даље контролишу две највеће светске силе. Зато је његов најновији сусрет са млађим Сорошем, путоказ у неизбежан суноврат.(Руски председник Путин забранио је Сорос фондацију, исто као и мађарски премијер Орбан, а није пожељан ни у Кини…)

Тамо где је Сорош плаћао, корумпирао и подводио, није остао ни камен на камену. То знају и опљачкани грађани источне Европе и добар део такозваног трећег света.

Никола Влаховић, Таблоид