Како су до сада сви већ схватили, кијевски мајдан уопште није представљао спонтану реакцију на одлуку В.Јануковича да привремено прекине припрему потписивања уговора о придруживању Европској унији. Мајдан је планиран много пре тога и јако далеко од Украјине. Ако се у првој деценији 2000. године често појављивало име Џорџа Сороша, сада су се појавила нова лица која у овој или оној земљи плаћају за „револуционарни ентузијазам“ због кофинансирања власти САД.
Једно од њих је и мултимилијардер Пјер Омидјар… Практично свако ко користи интернет зна за постојање сајта „ибеј“ (eBay). Ту компанију је формирао, а затим преко ње зарадио и свој иметак Пјер Омидјар, емигрант из Француске, иранског порекла. Сумња се да су у том послу учествовале и тајне службе САД, баш као у причи о Марку Цукербергу из Гугла, који се све до сада заклиње да није имао баш никакве везе са агенцијама CIA и NSA.
Омидјар је, баш као и Сорош, 1996. он-лајн продајом авионских карата на лак начин зарадио новац, а затим је проширио спектар понуђених услуга и значајно подигао свој приход преласком у инвеститоре. 2004.године је са супругом Памелом изјавио да му је велика жеља филантропија, те је основао компанију Omidyar Network. Његов добротворни рад је ишао не у Америку, већ у друге земље, те се међу њима нашла и Украјина.
2013.године Омидјар је уложио 25 милиона долара у медијски пројекат First Look Media, за који је ангажовао неколико култних имена из света новинарства – Глена Гринвалда из британског „Гардијана“, који је стекао име захваљујући објављивању материјала Едварда Сноудена, Џереми Скехила, познатог по репортажама са најврелијих места и Лору Поитрас из фонда Мекартура, која је била повезана са Freedom of the Press Foundation.
Међутим, Омидјарово финансирање антивладиних група у Украјини, називано демократским променама, почело је пре тога, још онда, када је Omidyar Network започео рад на медијском пројекту „Центар УА“, 2011. године. Новац је, званично, слат за формирање механизма који би обезбеђивао транспарентност и могућност за финансијско контролисање рада владе. Вирус грознице која је обухватила активисте мајдана који су викали „Банду гет!“ и све време убеђивали да су Јанукович и „Породица“ корумпирани долазиле су из организација какве су биле „Центар УА“, „Нови грађанин“ „Поштено“[1], „Стоп цензури“. Све њих је финансирала Омидјарова мрежа. Непосредно их је контролисао Анатолиј Рибачук који је у време Јушченка био одговоран за интегрисање Украјине у ЕУ и НАТО. Омидјар лично се хвалио да ће преко тих организација он у Украјини формирати јавно мњење.
Највећи део новчаних средстава украјинских НВО је у ту мрежу улазио преко америчке владине структуре USAID. Медији су констатовали да „Омидјар“ ради раме уз раме са органима за спољну политику САД како би се мешали у рад страних влада, учествујући у финансирању смена режима…“
Пјер Омидјар није једини у том низу „бизнисмена- филантропа“ које америчке власти ангажују за кофинансирање својих спољнополитичких пројеката. У САД их често називају силиконски милијардери, јер су њихове централе обично смештене у познатој Силиконској долини у Калифорнији. У савету Омидјарове компаније је, на пример, такав „силиконац“ као Марк Андресен, један од оснивача Netscape Communications Corporation и познати инжењер који ради са највећим фирмама информационих технологија . Затим је основао венчурни фонд Andressen Horowitz и отворио први комерцијални интернет-ресурс који је подржавао виртуелну валуту – биткоин, која је убрзо, ако ћемо отворено, забрањена у САД. „Анфан терибл“ – Марк Андресен воли да каже да се данас вредност хуманитарног образовања спушта према нули и да је једино неопходно учење математике.
Потпуно су уобичајене везе силиконских милионера са америчким владајућим круговима, баш као и тајним службама. Тако, на пример, фирми Palantir, коју је 2004. основао Питер Тил, један од „силиконаца“ и творац система PayPal, први спољни инвеститор је била венчер-фирма агенције СIAIn-Q-Tel. Међу клијентима Palantir-a су Стејт департмент САД, CIA, FBI, армија, поморска морнарица, ВВС, полицијске управе Њујорка и Лос Ангелеса, као и велики број финансијских установа. Фирма Palantir је позната и као фирма која је била умешана у велики скандал када је окривљена за „формирање електронских досијеа политичких опонената – чланова представничке палате, за шта је користила недозвољена средства“.
У причи о Омидјаровом финансирању украјинских невладиних организација интересантно је да шема финансирања тих организација које су припремале мајдан уопште није била тајна – била је отворена и њу је гласно обнародовао Марси Вилер, аналитичар сајта The Intercept, посвећеног проблемима националне безбедности. Истражујући финансијске токове који су стизали у Украјину, он је претпоставио да тамошња револуција представља преврат који су, у интересу Pax Americana, организовале „дубоке“ снаге. Вилерова истраживања су наставили други новинари који су пратили ко је кога на мајдану финансирао. За власника eBay то је значило својеврсни информациони бумеранг.
Треба констатовати и да сада, како то пише интернет-издање „Пандо“ у Омидјаровој екипи раде два човека који имају приступ целокупној бази података којом располаже Едвард Сноуден. То су Глен Гринвалд и Лора Поитрас. Произилази да силиконски спонзор мајдана који је заједно са USAID-ом финансирао преврат у Украјини, поседује ексклузиван приступ тајнама Агенције за националну безбедност САД.
[1] Погл. Детаљан Финансијски извештај те компаније за 2012. г.
Леонид Савин
Фонд Стратешке Културе
