ОНАМО, НАМО: Ђукановићев режим најмање успео да застраши српски део Црне Горе

ВЛАДИМИР БОЖОВИЋ: У Црној Гори спроводи кампања застрашивања – медијска кампања – са циљем да се уништи активна политичка група која је у стању да организује протесте. У медијима блиским Агенцији за националну безбедност свакодневно се објављују фотографије појединих учесника протеста, па чак и неких људи који нису били ни учесници, а фотографије се узимају из полицијских досијеа

ГОЈКО РАИЧЕВИЋ: Сцене мучења које је спроводила специјална антитерористичка јединица су доказ да није реч о изолованом случају већ добро оркестрираном пројекту планског застрашивања организатора и учесника протеста како се протести не би поновили

АЛЕКСАНДАР РАКОВИЋ: Нацрт закона о слободи вероисповести служи за патолошки обрачун са народом из којег су потекли: забрањује да се СПЦ зове „српска“, укидају се све везе са Патријаршијом у Београду, укидају се две епархије које територијално прелазе у Србију и РС, забрањују се симболи СПЦ који асоцирају на Србију и РС (тробојка), као и симболи на грбу (четири оцила односно слова „с“)…

ЂОРЂЕ ВУКАДИНОВИЋ: Црна Гора на прекретници – или ће бити ауторитарна деспотија или некаква демократија. Права опозиција је пред избором: или да победи или да постане фикус

НАШ следећи корак у борби против тешког терора режима Мила Ђукановића биће интернационализација проблема са којима се суочава протестујућа Црна Гора. Режим већ две недеље,преко хорде криминалаца и медијског апарата блиског Агенцији за националну безбедност организовано застрашује учеснике протеста у Подгорици. Ђукановић је вратио инситутуцију мучења, али нас није застрашио, већ нам прилазе и мање опозиционе партије које су се до сада држале на маргини. Зато ће нови протести бити још масивнији, а нарочито финални у Подгорици – поручили су данас у Београду представници дела црногорске опозиције.

На прес-конференцији у Медија центру, која је одржана под називом „Истина о догађајима у Црној Гори“, говорили су др Владимир Божовић (црногорски огранак Матице Српске) који је био ухапшен на протесту у Подгорици, главни уредник ИН4С Гојко Раичевић који је током протеста био пребијен, а своје виђење бруталности и прекомерне употребе силе од стране Ђукановићевог режима изнели су и главни уредник НСПМ Ђорђе Вукадиновић, др Александар Раковић и саветник Андрије Мандића Владимир Добросављевић.

На почетку је приказан тринаестоминутни видео-материјал којим је, према речима учесника, документован обим и тежина терора који је спроведен над грађанима Црне Горе у последње две недеље.

Сцене мучења које је спроводила специјална антитерористичка јединица су доказ да није реч о изолованом случају већ добро оркестрираном пројекту планског застрашивања организатора и учесника протеста како се протести не би поновили. То је била хорда криминалаца који су обукли полицијске униформе. Ако то није била акција организована од државног врха, онда ће та јединица бити у најкраћем року распуштена и процесуирана. Само ћутање и пасивност министра полиције сматрамо учествовањем у злочину. Тако да нама остаје да покушамо да све интернационализујемо – поручо је Гојко Раичевић.

Он је истакао да је Савет за грађанску контролу рада полиције на последњој седници донео закључак да је „дошло до прекомерне употребе силе полицијских службеника“. Савет конкретно наводи случај грађанина Милорада Мартиновића,према кога су „полицајци, прекорачивши службена овлашћења, подвргли мучењу, нечовечном и понижавајућем третману, којом приликом је дошло до тешког повређивања грађанина и уништавања његове имовине“.

Дакле, институција мучења се вратила у Црну Гору, закључио је Раичевић.

Владимир Божовић је указао да се у Црној Гори спроводи још једна кампања застрашивања – медијска кампања – са циљем да се уништи активна политичка група која је у стању да организује протесте. У медијима блиским Агенцији за националну безбедност свакодневно се објављују фотографије појединих учесника протеста, па чак и неких људи који нису били ни учесници, а фотографије се узимају из полицијских досијеа, открио је Божовић и истакао да постоји и успешна протвкампања „активизмом на интернету“ у чему је значајна улога блогера и аналитичара.

Говорећи о идентитету батинаша, Раичевић је истакао да је „вођа криминалне хоботнице“ поред црногорске полиције, користио и криминалце под контролом режима, укључујући људе из Београда и Републике Српске „са одређеним ратним искуством“, као што су „припадници Земунског клана листом имали службене легитимације државне безбедности односно Агенције за националну безбедност Црне Горе.

Говорећи ко су они који протестују, Раичевић је рекао да су то сви грађани који сматрају да треба деконструисати режим који 27 година спроводи репресију. Домет те репресије, према Раичевићу, а нарочито над српским народом сличан је стању апартхејда и тај народ је врло заинтересован да то стање промени у неку бољу политичку реалност.

Историчар Александар Раковић је указао да се спроводи посебан обрачун са СПЦ и историјским идентитетом Црне Горе, по рецепту из Другог светског рата у „Бермудском троуглу“ Ливно-Дувно-Бугојно.

„Нацрт закона о слободи вероисповести служи за патолошки обрачун са народом из којег су потекли: забрањује да се СПЦ зове „српска“, укидају се све везе са Патријаршијом у Београду, укидају се две епархије које територијално прелазе у Србију и РС, забрањују се симболи СПЦ који асоцирају на Србију и РС (тробојка), као и симболи на грбу (четири оцила односно слова „с“). Забрањује се и коришћење храмова изграђених до 1918. године – дакле, и они које су градили Немањићи, и могу бити предати на коришћење Мирашу Дедеићу“, навео је Раковић и указао да ће верници своје храмове бранити телима, затворени у своје цркве, па макар на њих бацали сузавац.

Раковић је још упозорио на ово: као што је 1943. у тајној операцији Подземље (Underworld) мафија у договору са САД правила антидржаву на југу Италије, тако се сада од Црне Горе и Косова и Метоије прави антидржава Србији,

Ђорђе Вукадиновић је поставио четири питања:

1. Зашто је режим после 20 дана мирних плишаних протеста одлучио да их гуши и да први потегне пендрек (тим пре што су медији извештавали да протест попушта и да је малобројан)?

2. Зашто је режиму Мила Ђукановића било толико стало да окриви Русију и патриотске и десне снаге у Србији?

3. Зашто Брисел реагује уздржано на насиље које се спроводи према демонстрантима?

4. Зашто званични Београд, који има добре односе и са делом опозиције и са делом власти, није издао никакво саопштење поводом протеста нити апеловао на компромис?

Вукадиновић је говорећи о другом питању, рекао да лично не би „имао ништа против да је нешто од тога тачно, али поменути београдски кругови за то немају снаге, а Москва нема тај манир у политици и издала је три саопштења којима осуђује прекомерну употребу силе“.

Он је оценио и да је Црна Гора на прекретници да ли ће бити ауторитарна деспотија или некаква демократија и подвукао да се „права опозиција“ налази пред избором: или да победи или да постане фикус. Прелазна фаза, како је оценио, може бити компромис постигнут преко Вашингтона, Брисела и Москве, али „шансе за тај компромис су све мање“.

На крају је јавности откривено и да портал ИН4С припрема и преводи на светске језике обавештења која ће бити упућена у парламенте ЕУ, али и у Москву, са намером да се што шири аудиторијум упозна са збивањима у Црној Гори.

Диана Милошевић

Факти