На ауторске уговоре у Републичком заводу за статистику потрошено је 81,2 милиона динара, установила је Државна ревизорска институција.

Поједини чиновници Републичког завода за статистику (РЗС) уживали су привилегије на којима би им завидео цео јавни сектор – од могућности брзог напредовања до тога да уз плату зараде и хонорар за послове који су им иначе у опису радног места.

Само на њихове ауторске уговоре потрошено је 81,2 милиона динара. Ово је установила Државна ревизорска институције (ДРИ) у извештају о ревизији финансијског извештаја и правилности пословања за 2013.

Све је почело када је Завод са својим службеницима склопио уговоре за десетак пројеката међу којима су, на пример, “Директна финансијска подршка за усаглашавање са Европским статистичким системом”, “Вишекориснички програм статистичке сарадње” и други. Новац је обезбеђен од страних донатора УНДП-а, Уницефа, ИПА фондови Европске уније, Шведске организације за међународну сарадњу. Без обзира на то што није реч о новцу пореских обвезника ревизори сматрају да је прекршен Закон о ауторским и сродним правима, јер су ауторски уговори закључени са запосленима за послове који су у делокругу рада РЗС.

Миладин Ковачевић, в. д. директора РЗС, каже за “Политику” да ће у предвиђеном року, односно три месеца од објављивања извештаја упутити званични одговор ДРИ. “Пре тога ћемо се са њима консултовати око питања начина коришћења средстава директних, односно наменских донација ЕУ (програми ИПА и други) којима се финансирају статистички пројекти од интереса и за земљу и за ЕУ, а које тангирају налази и препоруке ДРИ. Ово питање је принципијелног карактера и има шири контекст, јер се тиче начина коришћења донаторских програма у многим областима”, каже Ковачевић.

Он наводи да ће ускоро бити уговарани пројекти који ће бити финансирани из ИПА 2 програма, а јављају се недоумице и различита тумачења истовремене примене домаћег и европског регулаторног оквира.

Ковачевић, међутим, није одговорио на питање да ли је извештај ревизора био повод за оставку бившег директора Драгана Вукмировића и да ли је то Влада Србије тражила, као што се спекулише. Није одговорио ни на читав списак замерки наведених у извештају ДРИ. Вукмировић, такође, није желео да за “Политику” коментарише разлоге своје оставке, нити замерке Државне ревизорске институције – а није да их није било.

Ревизори су, на пример, пронашли да је бивши директор са 14 регионалних координатора пописа, односно начелника подручних одељења закључио уговоре о делу. Задужење им је било да руководе радом ангажованих лица на пословима контроле и теренског рада на попису становништва и пољопривреде. Занимљиво је да су ове накнаде у укупном износу од 8,5 милиона динара исплаћиване од јануара до краја августа 2013. године, иако су ти пописи до тада већ требало да буду увелико завршени. У ревизорском извештају се наводи да је попис становништва рађен 2011. године, а пољопривреде 2012. У овом случају ревизори замерају што је РЗС своје службенике ангажовао хонорарно за послове који су исти или слични с којима се ова институција бави.

Упада у очи и чињеница да је РЗС током 2013. за својих 12 службеника исплатио чак 30,8 милиона динара накнада за додатно ангажовање у Бироу за пописе, односно Пројектном тиму чији задатак је био да управљају пописом становништва, пољопривреде и економије.

Директору пројектног тима плаћено је 150.000, извршном директору 120.000, члану тима за попис 100.000, а руководиоцу оперативног штаба 90.000 динара. Сва три пописа су обједињена у пројекту “Директни грант за усклађивање статистичког система Републике Србије са Европским статистичким системом”, који 80 одсто финансира ЕУ.

ДРИ се у овом случају позива на Закон о државној управи и Закон о платама државних службеника и намештеника. Као и на законе о попису пољопривреде и становништва који кажу да РЗС организује, припрема и спроводи попис. Ревизори упозоравају да ниједним од тих закона није прописано право државних службеника и намештеника на накнаду за рад у оперативним телима.

На душу ове институције ставља се што су поједини запослени брзо и лако напредовали “по више основа за два или више платних разреда или у више звање иако за то нису испуњени услови”. Тако је РЗС 2013. донео решења о напредовању 101 запосленог, односно 22,2 одсто од укупног броја запослених државних службеника, а по Закону о платама државних службеника и намештеника могло је да их напредује 91.

У извештају је описан случај службеника који од вишег техничара, који у међувремену завршава Економски факултет напредује до млађег саветника, без конкурса. Убрзо стиже до самосталног саветника 2010. иако не испуњава услове у погледу стажа. Наставио је да напредује за још четири платна разреда и 2012. догурао до референта у одсеку за сарадњу са међународним организацијама – а правило је да службеник може напредовати сваке две године по највише два платна разреда.

Осим овога РЗС је без конкурса ангажовао и исплатио готово осам милиона динара на основу закључених уговора о делу за курире, чистачице, архиваре и мајсторе, а све запослене је почастио да им трошкови одласка и доласка са посла буду плаћени док су на годишњем одмору.

Политика

фото. Зорана Јефтић