Они једу веверице!

Када сте последњи пут видели веверицу? Све их је мање, као да их неко неумољиво тамани! Након детаљне истраге, крвави траг беживотних веверичјих репова води нас право пред кабинет Александра Вучића. Овај политичар је толики љубитељ веверичјег меса да ни један оброк не може да замисли без чорбе, паприкаша, медаљона или паштете припремљене од меса овог глодара.

Вучићев стан и викендица препуни су сабласних витрина натрпаних препарираним веверицама, а упућени тврде да с нестрпљењем ишчекује хладне зимске дане како би се шепурио у чак четрнаест раскошних веверичјих бунди. Извор из Вучићеве свите тврди да је овај, како би показао ко је главни у влади, летос терао Дачића да му хвата веверице по Борском језеру.

Ивица није имао куд, те је видно нерасположен поскочио на крошњу и извадио неколико првокласних лешника (служили у канадској амбасади, па понео мало и за после). Дуги китњасти реп попут кормила држао је животињицу на одстојању, али ју је дежменкасти политичар попут пантера шчепао зубима, да би након пуцања гране завршио с пленом пред Ациним ногама.

Од кувара најугледнијих београдских ресторана сазнали смо да веверичетину радо тамане и Здравко Чолић, Вера Чукић, Жарко Кораћ и Тимоти Бајфорд, док Мркоњић већ с врата кафане шефу кухиње пружа свежањ веверица с молбом да их припреми онако како он воли. Мајстори кухиње нам откривају да је месо веверице тамне боје и има укус зечетине. Потребно је да се неколико сати кува на благој ватри, након чега се од њега праве разни деликатеси од којих је најпопуларнија пита.

Пред закључење броја сазнали смо и прави разлог помало заборављеног инцидента у којем је учествовао Ненад Чанак. Наиме, пребијени београдски ђилкош, иначе најпознатији домаћи дилер веверицама, уместо цењене сребрне веверице, покушао је кухињи Чанковог омиљеног ресторана да ували чак 75 килограма меса сродних глодара – пацова којима је хефталицом прикачио веверичје репове.

Због сочног слаткастог меса сребрна веверица је пред изумирањем. Око 500 најлукавијих и најспретнијих примерака још опстаје на Тари. Занимљиво је да једна другу гласним цоктањем упозоравају на опасност која се приближава, тако да их је готово немогуће ухватити. А потражња никад већа.

Тобић Тобић

(првобитно објављено у часопису Директна акција)