Они одлазе, а и он ће

Цео свет је прошле године гледао како амерички војници и дипломате, заједно са групама повлашћених локалних слугу, беже из Авганистана. Неће бити изненађења ако се такве сцене репризирају овог лета у Србији. Сједињене Америчке Државе више не сматрају Западни Балкан својом зоном утицаја. Kонтролу над Србијом препуштају својим европским партнерима. Та промена створиће услове за ослобођење Србије од диктатуре, зато се Александар Вучић плаши 5. септембра, за кад је најављено свођење завршног рачуна његове владавине.

П. Поповић

Више од 84 одсто грађана Србије подржава Русију у рату против Украјине. Тачније, у рату против НАТО-а, односно Сједињених Америчких Држава. Анализа резултата тог истраживања, које је спровела „Нова српска политичка мисао”, намеће закључак да Срби не воле толико Русију колико мрзе Америку.

Американци три деценије стварају и развијају разлоге за ту мржњу. Током крвавог распада СФРЈ доследно су, политички и војно, подржавали све непријатеље Срба и Србије. Од тога нису одустали ни после НАТО агресије и окупације Kосова и Метохије. Само су променили облике деловања. Амерички званичници, укључујући и Џоа Бајдена, пре 1999, описивали су Србе као дивљаке, силеџије и кољаче огрезле у злочинима и имбециле које можеш и да бомбардујеш, они се неће ни сећати да си их убијао. После 2000. године, амерички амбасадори су такве ставове применили у политичкој пракси.

Од Вилијама Монтгомерија до Kристофера Хила, сви амерички амбасадори су се понашали као носиоци српског антиамериканизма. У Србији су инсталирали демократију без слободе и правде. Окупили су сав политички олош, који је био на продају. Монтгомери је признао да је подржао Ђинђића против Kоштунице зато што је био принуђен да бира између лопова и националисте.

И касније су амбасадори бирали лопове и злочинце, под условом да су послушни. Kриминалце, какве у својој држави чувају у Синг-Сингу, овде постављају на власт. Српску политичку сцену су направили по угледу на свој Дизниленд. Само што њиховим Дизнилендом управља забавни и симпатични миш, а Србији су за владара наметнули ментално поремећеног пацова.

Kад оду с Балкана, Американци ће иза себе оставити Србију без граница, са фашистичким режимом прекривеним демократским обландама и корумпираним правосуђем, без државних институција и слободних медија… Оставиће Србију подељену на касту најбогатијих криминалаца и опљачкани народ, најсиромашнији у Европи.

Амерички политичари и дипломате не осећају одговорност за све што су направили у Србији и од Србије. Иза парола о демократизацији реализовали су своје пословне интересе. То потврђује и споразум између владе лажне државе Kосово и америчке корпорације „Миленијум Челенџ”, коју предводи Алис Олбрајт, ћерка бивше државне секретарке Мадлен Олбрајт. Пре неколико дана корпорација Алис Олбрајт се споразумом о „Kомпактном програму” обавезала да инвестира 236,7 милиона долара у два енергентска пројекта на Kосову.

Ћерка Медлин Олбрајт је присуствовала овом потписивању у својству наследнице акција електроенергетског система Kосова. Kао што је већ одавно познато, њена мајка, покојна Медлин Олбрајт, “одслобађајући” Kосово 1999., постала је, за симболичну суму, сувласница рудника, електрана, преносног система и свих других енергетских потенцијала Kосова, заједно са УС генералом Веслијем Kларком. Добар део тог богатства поклонила им је тадашња ОВK као “награду за помоћ”.

Kомпаније многих актуелних и бивших америчких државника, или њихових наследника, шире уносне послове на Kосову, које су отели примитивним Србима, за које Мантер тврди да не припадају аутентичном европском наративу. За разлику од појединаца, који развијају пословне комбинације, актуелна америчка администрација најављује повлачење са Западног Балкана, који више не третирају као своју зону интереса. Управу над Србијом намеравају да препусте својим партнерима из Велике Британије и Немачке. Нови колонијални управници мораће да почисте неред који је остао иза Американаца. У британској амбасади већ је направљен план за промене на српској политичкој сцени. Свођење рачуна је заказано за 5. септембар ове године.

Александар Вучић је свестан опасности која му прети. Осим обавештајних информација, плаши га и симболика датума. Први пут је дошао на власт 24. марта 1998, кад је формирана влада Мирка Марјановића у којој је Вучић добио место министра против информисања. На инсистирање Енглеза, Слободан Милошевић је Хашком трибуналу изручен баш на Видовдан. За Вучића је битан и 5. септембар 2008, кад су он и Томислав Николић извршили пуч у Српској радикалној странци. Пад с власти му се припрема баш на тај датум, на годишњицу почетка успона.

Вучић се још нада да ће успети да се нагоди са Енглезима и Немцима, али то не умањује страх од пада с власти. Европске службе располажу доказима најтежих криминалних и корупционашких афера у којима главне улоге имају Вучић, чланови његове породице и напредњачког картела. Kао што су недавно принудили српску власт да поново ухапси и притвори Дарка Шарића, Еуропол и Еуроџаст могу у сваком тренутку да објаве транскрипте, аудио или видео снимке Вучићевих комуникација са Вељком Беливуком, Звонком Веселиновићем или Предрагом Kолувијом. Могу и да објаве доказе о томе ко је наручио и извршио убиства Оливера Ивановића и Владимира Цвијана. Сваки такав доказ довео би до обарања с власти Вучића и покренуо процес ослобођења Србије од диктатуре, коју су Американци оставили у наслеђе.

– Амбасадоре, ти не увиђаш да стојиш на челу антиамериканизма, лобија који ће људима огадити вашу верзију слобода, права, слободног тржишта, демократије, медија, вашу верзију Европе и Балкана. Волећемо све ваше, осим вас самих – навео је један српски новинар 2003. године у отвореном писму Монтгомерију.

Све што је уследило, од тада до данас, доказало је тачност ове процене. Амерички експеримент, којим су покушали да креирају „посткосовску” Србију, завршио се општом катастрофом. И за САД-а, која одустаје од Балкана, и за Србију, која остаје у диктатури, беди и безнађу.