ОП ЦВРЦ ГЕВЕНЗЕ ЗАЈН: План Британије и Немачке је да БиХ у ЕУ буде до 2025.

САРАЈЕВО – План Велике Британије и Немачке за деблокирање реформи и извлачење Босне Херцеговине из блата стагнације, кован је месецима и по њему БиХ би постала чланица ЕУ до 2025. године.

Далеко од очију јавности, Лондон и Берлин консултовали су представнике дипломатске и међународне заједнице у БиХ, али и у Бриселу, невладин сектор, независне интелектуалце, сазнаје “Дневни аваз”.

План Велике Британије и Немачке за отклањање блокаде у европским интеграцијама БиХ синоћ су у Берлину изнели министри Велике Британије Филип Хамонд и Немачке Франк Валтер Штајнмајер, који су затражили од босанских политичких лидера да се у писаном документу обавежу на институционалне реформе на свим нивоима и да усагласе план за шире политицке и економске реформе.

Заузврат, Британија и Немачка ће настојати да задобију подршку европских земаља за одобравање Споразума о стабилизацији и придруживању БиХ, чиме би јој се одобрила и предприступна средства ЕУ у сврхе поспешивања даљих реформи.

“Аваз” пише да је овај план, између жеља и реалности, настао у четири корака и њиме би БиХ требало да се доведе до стадијума у којем бирократи ЕУ “чешљају” поглавље по поглавље и “пеглају” БиХ у складу с европским стандардима.

Амбиција је да се до краја наредне године земља нађе у истом рангу са – барем Албанијом. Односно, намера Лондона и Берлина је да БиХ на крају 2015. има статус кандидата и почне преговоре о чланству.

Ако се тај план оствари, БиХ је најкасније за десет година, ако буде постојала политичка воља државе, пуноправна чланица ЕУ.

Како пише лист, идеја о новом приступу ЕУ родила се након фебруарских протеста грађана.

И сами европски званичници су признали да је Унија била “затечена и изненађена” силином побуне грађана. Тадашњи шеф британске дипломатије Вилијам Хејг оценио је да су демонстрације у БиХ биле “позив на буђење међународне заједнице” и – Британија се пробудила. Под Хејговим вођством, уз тесну координацију са САД, Немачком и Француском, почело је скицирање плана за БиХ.

Ако се реформе буду спроводиле, БиХ ће, планира Запад, бити награђена. Ако тога, међутим, не буде, БиХ политичари биће санкционисани.

О овој другој варијанти у западним престоницама тренутно се превише не говори, али “Авазу” је речено да ће Запад бити директан, а потом и оштар.

“Нашим новцем власт се одржава у животу. Ми дајемо за плате и пензије, крпимо буџетске рупе, издвојили смо огроман износ, већи него што сте очекивали, за санацију последица поплава. Ако ваши властодршци одбију реформе које тражимо, то значи да можете и без нашег новца”, рекао је високи званичник ЕУ.

Да таква спремност озбиљно постоји, сведоче и изјаве новог британског шефа дипломати је Филипа Хамонда да су Међународни монетарни фонд и Светска банка знатно укључени у нови план за БиХ. Уз њих, земља може да рачуна на најмање 550 милиона евра помоћи ЕУ из фондова предприступне помоћи.

Ако реформи не буде, БиХ ће изгубити не само европску перспективу него и милијарде евра помоћи. Тако, како закључује лист, пред БиХ је врло једноставан избор- или ће се одлучно окренути реформама које ће њеним грађанима, у првом реду, донети бољу будућност, или ће још дубље потонути у стагнацију и самоизолацију.

Танјуг