Снимљен документарац о суровом злочину над 309 мештана копаоничког села крива Река код Бруса 1942. године. Најмлађа страдалница Вера Трифуновић имала месец дана. Најстарији убијени Јаблан Мишковић који је имао 80 лета.
Операција „Копаоник“ сравнила је пре 75 година село Крива Река надомак Копаоника. Фолксдојчери су са својим савезницима средином октобра 1942. године на најсуровији начин ликвидирали 309 мештана. Пекли су их на ражњу, палили у колибама, стрељали и сакатили без милости. Ко се где задесио, нашао га је гроб – код огњишта, Цркве Светог Петра и Павла, у пољу, испод смреке, на ледини…
Најстарији убијени Криворечанин Јаблан Мишковић имао је 80 лета, а најмлађа жртва Вера Трифуновић тек је напунила месец дана. Потомци невиних страдалника сакупили су новац и финансирали снимање документарца о једном од најкрвавијих масакра у Другом светском рату који је уредно, ради пропаганде, прибележила и немачка штампа. „Плач празне колевке“ назив је документарног остварења које је режирао крушевачки аутор Горан Ерчевић.
Потписао је Ерчевић на десетине награђиваних остварења, али је, признаје за „Новости„, рад на материјалу који сведочи да је недалеко од Бруса крв текла у потоцима изискивао надљудске напоре.
– Међу страдалима је било 72 жене и 105 деце млађе од 18 година, а након масакра село је запаљено и опљачкано – прича за „Новости“ режисер Горан Ерчевић. – Мештани и људи који су пореклом из тих крајева желели су да се трајно сачува посвета на ту историју. Многи су учествовали у покровитељству и зато што су лично осетили последице покоља.
Из куће Љубе Милинчића је страдало деветоро сватова. Стриц Милован хтео је да испроси Радулку Николић. Ниједан заселак, па ни заселак несуђене младе, није остао поштеђен на михољданску трагедију. „Почишћени“ су Јанковићи, Никитићи, Новчићи, Лазаревићи, Ђурићи…
– Операција „Копаоник“ се сматра једним од већих злочина против цивилног становништва, чије жртве су пре свега биле из Криве Реке, а током неколико октобарских дана убијани су и цивили из других планинских села – наводи за „Новости“ сценариста, Слободан Ценц. – Свака кућа је изгубила од петоро до 20 чланова.
Крива Река била је „крива“ само зато јер је у њеном атару, кажу аутори, од јесени 1941. био штаб четничког војводе Драгутина Кесаревића, који се са јединицама дан пре опсаде повукао преко села Плоче у Врбницу, на чуку Црни врх. Дивизија „Принц Еуген“, састављена од подунавских Немаца из Румуније и Југославије, снаге 1.500 војника, под командом пуковника бивше војске Краљевине Фрање Кодра, у садејству са бугарским 36. пешадијским пуком од 1.000 војника предвођених Петром Паневим, као и јединицама од 300 белогардејаца, измасакрирали су несрећни живаљ. Преживели су углавном били у берби грожђа и кукуруза.
– Сећам се, 11 чланова ми је Немац стрељао – посведочио је ауторима Радослав Трифуновић (86).
– Овде су ми деду Радована пекли испред цркве. Он је био председник општине, а овде су погинули његов син и његов братанац, који су били регрутовани за војску. Преживео сам јер сам био с оцем да прокиселимо бачве. Мајка и брат су ми убијени овде, код куће.
Комадант дивизије „Принц Еуген“ генерал Артур Флепс је у наредби за почетак операције „Копаоник“ рекао, између осталог, да ће уколико дивизија удари јако и брутално, непријатељи размислити да ли ће убудуће дизати главу. За успех операције Хајнрих Химлер унапредио је директно одговорног за покољ у Кривој Реци СС команданта Рихарда Казерера. Казерер и његов претпостављени Аугуст Шмитхубер, командант пука „Принц Еуген“, након рата су осуђени и стрељани због ратних злочина.
Извештај са лица места
Први извештај са места злочина и попис жртава урадио је судија Радован Марковић 14. октобра 1942. године, за потребе Окружног начелства Крушевац. Извештај је послат 20. октобра Министарству унутрашњих послова владе генерала Милана Недића. Неименоване жртве су добиле имена и коригован је њихов број током истраживања историчара Будимке Ковбаско, уз сведочења преживелих и упућених. Крива Река је као и њена камена црква, обновљена. Данас у овом разуђеном брдском месту живи мање од 600 становника.
Аутор: Софија Бабовић
Извор: Новости, Магацин
