Министар финансија нам је саопштио из УАЕ да смо се успешно задужили, са каматном стопом од три одсто, за још милијарду долара, а ја не мислим, нити било који домаћин у Србији, да тај чин представља понос и успех, нити се на такав начин треба објашњавати.
Не смемо заборавити да је ова власт преузела спољни кредитни дуг са 14,5 милијарди евра, а данас је он, по јавним подацима власти, 31,5 милијарди евра. По рачуници странке коју предводим и стручних људи у њој, тај стварни износ је већи од 36 милијарди евра, заједно са међудржавним билетарним инвестиционим уговорима.
Грађани Србије имају мали или готово никакав ћар од тога. Велики ћар има само држава јер се позива на приходе државе, БДП је скоро дупло већи, па се онда, ваљда, могу и дупло задуживати.
Сигуран сам да се они који се задужују неће бринути о томе како ће тај новац вратити.
Остаје отворено питање да ли ће се ова милијарда утрошити на покривање губитака ЕПС-а или кредитних дугова који нису ни планирани да се врате, а доспевају у наредним месецима, у износу од 6,6 милијарди евра? Да ли ће се утрошити на инвестиције, али само оне погодне за пропаганду, видљиве на око, или ће се држава определити, што је савет Нове Д2СП, да коначно сагради гасна складишта и складишта нафте таква да никада више стратешке сировине не складиштимо у туђим двориштима, какво је данас двориште Мађарске, са надом да ће нам гас кад устреба баш тад и бити на располагању?
Владимир Ковачевић, председник Нове Д2СП
