Европа ће ове године изгледа опет морати да увози веће количине кинеског белог лука, јер су количине којима располажу највећи произвођачи већ распродате. Ране сорте у Италији су већ продате, у Француској се очекује принос као протеклих година, али су поједини делови Шпаније суочени с великим губитком. Истовремено, у Кини је произведено 20 одсто више ове врсте лука него прошле године. Према званичним подацима Европске комисије земље чланице ЕУ годишње произведу око 400.000 тона белог лука, у поређењу са око 28 милиона тона у читавом свету. Наиме, већини земаља није довољна домаћа производњи, па га често увозе из Кине или Аргентине.– Цела Европа чека да производи постану доступни како би проверили квалитет после падавина у последњих неколико недеља – изјавио је представник компаније „Агримпеџ фарминг”, Антонио Туцилио. –Берба у јужној Италији је прошла без проблема. Већина белог лука се продала у свежем и полупрерађеном стању на традиционалним локалним тржницама. Касне сорте се и даље беру и очекује се да ће бити завршени радови за две недеље – напоменуо је он и додао су се све количине раног белог лука већ продате, а да се очекују касне сорте из области Венета и Емилије Ромање.
Количине у Француској су отприлике исте као и протеклих неколико година, док је у Шпанији квалитет на подручју Кордобе добар, али је око 20 одсто приноса оштећено кишом и нижим температурама. Укупни губици би, како се процењује, могли да достигну и до 50 одсто, што би и те како утицало на њихову производњу јер је та држава водећи европски узгајивач и извози бели лук на готово све континенте.
Када је реч о Кини, квалитет производа је добар и принос је задовољавајући, а цене су значајно ниже у односу на прошлу годину, што би могло утицати на међународно тржиште. Цене у Европи , како се очекује, неће пасти, јер је извесно да количине производа неће бити довољне.
Србија већ годинама увози бели лук не само из Кине, већ и из Египта, Шпаније, Албаније а мање количине и из Македоније и Аргентине. Само у 2018. увезли смо око 440 тона овог значајног и траженог пољопривредног производа. Ипак готово 90 одсто испорука стиже управо из Кине иако је производња, како кажу домаћи произвођачи, изузетно исплатива.
Кинески бели лук и по изгледу и по укусу разликује се од домаћег – крупнији је и мање интензивног укуса од нашег. Произвођач из околине Зрењанина, који на породичном газдинству од прошле године има засад на 10 ари, каже за „Политику” да је више него задовољан приносима али и зарадом. Тренутна цена је око 350 динара за килограм на велико или 500 динара ако се продаје на мало. Ова сезона није била посебно погодна јер је недостајало влаге у време сејања, а у предности су били они који су могли да заливају.
– Ове године постижемо нешто бољу цену него прошле јер га је и мање на тржишту. У нашем селу свака трећа кућа сади бели лук и све се прода. Када смо почињали једва смо на тржишту нашли довољно семена–- објашњава и додаје да је у овом крају чак и група Кинеза кренула у производњу.
– Они, колико чујемо, обилазе европске земље и испитују које је земљиште најподесније за узгајање. Посадили су њихову сорту лука на око 10 хектара али наводно нису задовољни приносом – каже произвођач са којим смо разговарали. Највећи притисак, истиче, долази од накупаца који покушавају да снизе цене пољопривредних производа, па тако и домаћег белог лука.
, Политика.рс
to je oduvek nakupci pokupuju po nižoj ceni onda oni diktiraju cenu na tržištu
pored srebrenog metka i glogova koca na vukodlake, dotumarale iz bosanskog ustasluka, dobro je imati i venac bela luka okacenog ispred vrata, sto donosi rizik da vam ga zbog cene komsije ili bosanski gurbeti* koji to imaju u krvi ukradu.
kad je ko video indijanca da kopa, luk sadi, /kod njih praziluk sam nice/, ili bosanca koji ne sibicari.
nekada sam znao celo selo pa i okolnu, sad ne znam ni komsiju, da ne gresim dusu samo poneku komsinicu u kuci zatvorenu i besposlenu.
dotumarali iz kamenjara dalmatinskih, sem gore pomenutih sionski mudraci, supak meraklije, sve ludo, maloumno, kljakavo, neumiveno, dlakavo, krezubo i gladno, zlice i zlikovci, naj gori od naj gorih, pobegli sa koca i konopca, pa put u zemlju dembeliju leba se najesti.
al ne po selima da rade i leb u znoju lica svoga zaradjuju, oni pravo u prestonicu, pa nista manje nego u vladu ili savetnici, prvi podpredsednici, ma i cobani narodni.
izrodi se od tog cuda iz kamenjarskih jazbina i rupa razni vukodlaci, zmije i azdaje, satane, ljudozderi i adrenohromopije.
a ker vam mamu ne valja vam corbica od bela luka sa pilecim grudima, vi bi ste Srbe na sto nacina al samo bez bela luka.
i sta sad, Srbi ostase manjina, ako znas za red, najpre domace vaspitanje od roditelja od starina poznatog porekla, umnih ljudi i junaka, slif je tu neizbezan, poznavanje Bozi zapovesti, redovna skola, /neki i bez skole su u rangu akademika/, studiranje, ucenje, svojom glavom razmisljanje, postovanje k starijem i ucenom, znati kapu skinuti, pozdraviti, ne pljuvati po ulici, sve dzaba.
dodjini burek i cevap u svojoj postojbini u list od kupusa ili nekog drugog bilja zavijali pa i to pojeli, ovde koriste artiju a kad svoje progutaju pred sebe bacaju.
kad pivo popiju flasu zavitlau u naj blizu avliju.
i tako povazdan pred prodavnicom sibicare i terorisu Srbe, kako i u vladi rade.
da je ovo sve pa i pola jada, jok bre, ovi zive na racun naroda, kredite uzimaju a otplatu nasim praunucima ostavljaju, pljackaju, nabiguz-karaguzi i kurve u posti platu sticu dok im je jedini posao da nacelnike ministarstava zadovoljavaju.
cestite Srbe u tudjinu teraju a dovode ciganiju, beduine, alahove ratnike, kozojebce i cobane africke koji za klozet nisu ni culi a kamoli upotrebljavali ili ruke prali, koji zene biju ako odma ne legnu i noge ne rasire.
i osto bi vazdan tu nabrajati njihove zlocine a njihovog subasu, veleposednika i nadzornika svega i svacega, poljoprivrednih imanja ko pola carstva, kula i gradova ponos ustastva, ma ne bi stigo ni naceti, a taj magnum crimen iliti genocid nad Svetom Zemljom Srbijom i Srbima vrsi dok se ne nadje Junak i Covek Sveti koji ce mu creva prosuti i pogane tragove zatreti.
moramo se nadati da je Bog nad satanom veci i jaci, i ako onaj majmun iz vidove njegova ,,svetost,, drugacije misli.
————————————-
*gurbet; bosanska skitnica, nekad indijanac, sad kauboj nigde neutemeljen, koja pljackom i otimanjem dolazi do bogatstva; poznat je copor nekog picoustog zlikovca i neki ceda prasak, nekada meckar, otmicar, ubica, zemunac i skupljac kartona i starog gvozdja a sad umesto da zive pod satorima i pleh-karton naseljima su u drzavnm vilama.