Опијум
Кина је преко Арапа још у 9. веку сазнала за опијум и користила га углавном као лек за болове, против срдобоље и још неких болесних стања. Када је у XIII веку у Кини ипак дошло до злоупотребе опијума и његове повећане потрошње међу становништвом, исти је одмах забрањен одлуком цара. У XVIII веку, европски трговци (Британија, Холандија, Француска) почињу да кријумчаре повремено мање количине опијума у Кину, тако да цар мора поново да обнови његову забрану 1729. године.
Британска империја почиње у другој половини 18. века да увози све веће количине порцелана, свиле, памука и чаја из Кине, како би задовољио нарасле потребе племства и нових богаташа. Проблем је био што се роба таквог квалитета није могла нити производити негде у Британској империји, али нити купити игде другде у свету. Било је покушаја производње чаја у Индији и порцулана у Немачкој, али је то ипак била роба несумњиво слабијег квалитета од оне на коју се богато племство већ навикло, и било спремно да више плати. Због тога, то јест велике тражње, сва кинеска роба као роба без праве конкуренције и алтернативе имала је и све вишу цену. Али то није било оно најгоре. Много већи проблем је био тај што Кина није имала потребу ни за каквом врстом робе коју је нудила Британска империја. Било је покушаја да се у Кини продаје одећа добијена у новонасталим текстилним фабрикама Енглеске, али је Кинези једноставно нису желели поред своје одеће од квалитетне свиле и памука. Самим тим је набројана кинеска роба, морала бити плаћана искључиво у готовини, или тачније речено у сребру. Огромне количине сребра су се тако одливале у далеку Кину, већ деценијама. Сматра се да је из европских земаља, а од њих из Британске империје највише, за Кину се одлило већ око 28 милиона кг сребра! Поред тога, Британска империја је имала златан стандард, то јест званични новац у употреби су били златници, па је онда морала да за потребе трговине са Кином, купује сребро на тржишту, најчешће од Шпанаца (чија је монета била сребрна), где су и трошкови те трансакције још додатно погоршавали и онако већ огроман дефицит у трговини са Кином.
Проблем се усложњава, када 1781. године није било више довољно сребра за накнаду Кинезима за купљену робу. Исте године, главни гувернер Индије, британац Ворен Хејстингс шаље први товар опијума, који се у то време производио у великој количини у Индији (тачније у Бенгалу и Маливи), као средство плаћања уместо сребра, за робу коју су узели британски трговци. Сва производња опијума се обављала преко Бтианске Источно Индијске Компаније, која је за ту врсту делатности имала посебну дозволу Британске владе! Кинези, невољно пристају на трговину опијумом, која се одвијала или директно компензацијом за кинеску робу, или идниректно продајом опијума Кинезима за сребро, па потом куповина квалитетне кинеске робе (порцелан, свила, чај) за то исто сребро. Али 1799. године Кина обнавља потпуну забрану трговине опијумом, али се она често крши и опијум шверцује, како би се милиони зависника из Кине као сигурни купци снабдели својим пороком. Не можете ни замислити те речи жалбе и туге које упућује кинески цар у свом декрету из 1810. године где моли краљицу велике Британије да му не убија више сопствени народ, овом опаком дрогом! У тексту описује симптоме болести које опијум изазива код људи, али и незаситост енглеских трговаца, који због личне алавости и грамзивости не поштују његову забрану! Да буде неморал још већи, све то време постоје стриктне забране трговином и уношења опијума у Велику Британију, сем малих количина за медицинске сврхе!
У периоду од 1821. до 1837. године у Кини се продавало већ невероватних 1400 тона опијума годишње! Створени су милиони и милиони зависника! Увидевши штетно дејство ове дроге на његово становништо (губљење радне способности, зависност изражена кроз губитак воље, осетљивости, разума, пад наталитета, превремена старост, дрхтање руку и ногу, прогресивно слабљење и мршављење, испијеност очију и лица, морална отупелост, на крају беживотно лежање и мокрење под себе, и на крају смрт), па још све те последице посматране на огромном броју становника Кине, цар 1839. године, поново доноси одлуку о потпуној забрани трговине опијумом, коју овај пут прати и прецизно набрајање оштрих мера и казни за прекршиоце његове одлуке (за кинеске трговце опјумом је предвидео смртну казну!). Пошто се цела међународна трговина, а ради лакшег праћења и евиденције, по ондашњим кинеским прописима одвијала у само једној приморској области под именом Кантон, онда су и поменуте све мере забране трговине опијумом биле пре свега намењене за примену у тој области. Намесник кинеског цара Лин Зекс је у мају 1839. године наредио да се све залихе опијума у Кантону униште. Међутим, у току спровођења тих мера, британски морнари се буне, спаљују један кинески храм и убијају једног Кинеза, који их је покушао у томе спречити. Лин Зекс тражи да му се испоруче убице, али се британска влада позива на екстратериторијалност, те тражи да починиоцима злочина суди британски суд у Кантону, који их, узгред буди речено, све ослобађа!
Британски трговци опијумом, који потпадају под ту легитимну одлуку независне и суверене Кине о уништењу свих залиха опијума, добијају чврсто обећање од овлашћеног представника британске владе у кинеском Кантону, извесног Чарлса Елиота, да ће им Британска империја надокнадити сву штету насталу уништавањем њихове дроге! Кинеска влада тражи и да сви британски трговци потпишу уговор да неће трговати опијумом, и да уколико то учине могу бити осуђени на смрт и могу им судити кинески судови. Велики број британских трговаца који нису трговали опијумом желе да потпишу овај потпуно легитиман и поштен уговор. Али британски званични представник британске владе у Кантону Чарлс Елиот то не дозвољава! Он се жали да је та одлука Кине нарушавање принципа слободне трговине или слободног тржишта! И тако британска влада, на челу са премијером лордом Палмерстоном, доноси одлуку да објави рат Кини, и да заједно са својом приватном монополском фирмом, Британском источноиндијском компанијом пошаље у Кину своје јаке морнаричке снаге из Сингапура!
Велика Британија, која држи до себе као до најразвијеније и најмодерније земље тадашњег света, улази у рат да би заштитила своје дилере дроге, коју она сама производи! Да, веровали или не, тако је! Да не улазимо у детаље тог сукоба, елем Кина 1842. године губи рат и уз то пристаје на услове мира у Нањингу, а који су следећи:
1. Британци добијају екстратериторијални статус
2. Хонгконг од тада припада Великој Британији
3. Трговачке луке: Кантон и Шангај, и још 3 мање су отворене за све
4. Кинеска влада је осуђена да плати за сав опијум уништен од стране кинеских легалних власти, а који је припадао британским трговцима, и додатно да надокнади све трошкове војне интервенције Британске Империје!
Поводом завршетка Првог опијумског рата, премијер британске владе, лорд Палмерстон изјављује: „Нема сумње да ће овај догађај (крај опијумског рата и Уговор из Нањинга) створити епоху прогреса цивилизованог дела људске врсте, и да ће од сада водити и рачуна о најважнијим комерцијалним интересима велике Британије!“ Очигледно је да за наше данашње појмове, овај некултурни, необразовани и приглупи лорд (коме ни име нећу више помињати), не сматра Кинезе цивилизованим људима, иако су у то време већ били сасвим јасни немерљиви доприноси ове аутентичне и старе цивилизације, који су дали на дар целом човечанству, и без којих ми ни данас не би могли замислити наш живот: папир, барут, развијену астрономију, навигационе инструменте, али и извишене, немерљиве и несагледиве у својој дубини, производе животне филозофије и снаге колективног духа овог народа. Све се некако надам да ће у будућност Кинези знати, чему и како треба још научити Британце! Ако ништа, а оно бар памети!
Али овде није крај дешавањима у Кини 19. века! Британска источноиндијска компанија, као велика национална монополска корпорација, наставља и даље да снабдева британске трговце опијумом, који они пак и даље продају у Кини! На критике ондашњег света и јавности да је то неморално и ужасно, британска влада у своју одбрану цинично изјављује „да је истина да они преко своје Источноиндијске компаније која је регистрована за производњу опијума исти продају британским трговцима, али да они не знају шта они после са тим опијумом раде и где он завршава“!
Други опијумски рат који је трајао од 1856. до 1860. године, сем што је поново потврдио право Британцима на трговину опијумом у Кини, а све у име принципа слободне трговине, имао је и додатне, типично колонијалне циљеве, који нису тема овог текста. Можемо само напоменути да су у том рату наступили здруженим снагама Велика Британија и Француска против Кине, и да су приликом ратних операција уништили у потпуности царску Летњу палату од непроцењиве вредности, и опљачкали из ње огромно благо! Оба опијумска рата су у суштини имала за циљ да принуде Кину да настави да увози опијум, чиме се развијала зависност код њених становника (и висока смтност) и остваривала енормна добит! Трговина опијумом је већ 1830.године постала највеће и најјаче појединачно пословање (финансијски гледано) једним артиклом који је свет икада до тада видео! Неке рачунице говоре да је профит од тога био толики да се могла платити комплетна војска и колонијална власт у свим земљама у којима је владала Британска империја!
Доњи Дом Велике Британије, који се, веровали или не, на самом почетку развоја идеје светске слободне трговине, позивао и на „моралне врлине слободне трговине“ одбацивао је предлоге да се забрани трговина опијумом 1870, 1875, 1886. и 1889. године! Заиста невероватна је та доследност британског парламента у инсистирању на убијању људи у Кини због профита који је добијала производњом и продајом наркотика! Трговина опијумом је у Кини окончана тек 1913. године, и то као део пропасти првог свеобухватног и светског експеримента са слободном трговином, који се завршио у катаклизми Првог светског рата!!! Почетак првог опијумског рата између Велике Британије и Кине пада некако и у време краја владавине Милоша Обреновића, и доласка на власт Александра Карађорђевића, и потом поново осталих Обреновића. Замислите све њих, како на скупштини доносе одлуку да оснују компанију за производњу опијума, и да га продају преко српских трговаца нама у то време омраженом окупатору, Турцима! Знам да вам се чак и то гади, јер је нељудски, а где не би ово, зар не!
Али, ако и после свих ових до сада изнетих чињеница, смогнете снаге и одете на постојећи сајт ББЦ (имате наведен линк у литератури), можете прочитати у том чланку, већ у другој реченици и ове речи: „Ово је био Први опијумски рат у коме су хиљаде и хиљаде људи убијени у име слободне трговине.“ Шта рећи на ове речи, сем свака част на доследности!
А како ствари стоје данас?
Да ли је Авганистан, под окупацијом СССР-а, насталом пре 40-так година, додуше под сплетом несретних околности (армија СССР-а је у ствари била позвана да уђе од стране партнерске Комунистичке партије Авганистана, која је и била на власти тамо, и заштити је од верских екстремиста), био значајан произвођач наркотика? Тачно, није! А под чијом је окупацијом та земља данас? Тачно, углавном под окупацијом америчке империје и Британије (уз остале мање савезнике). А сада се сетите која је земља данас највећи произвођача хероина? Тачно, Авганистан! Многи респектибилни извори (агенције УН, ЕУ, руска ФСБ итд.) данас тврде да је након окупације Авганистана, пре свега од стране америчких и британских оружаних снага, производња наркотика скочила неколико десетина пута! Која земља у Европи, на Балкану, јесте позната као седиште највећих прерађивачких и диструбитивних ланаца наркотика, пре свега хероина? Тачно, Србија! У ствари њена окупирана територија Косово и Метохија! Под чијом се окупацијом та територија тренутно налази? Тачно, под окупацијом оних истих снага из Авганистана, САД и Велике Британије уз помоћ нешто савезника! Да ли се Косово и Метохија стабилно снавдева наркотицима и како? Тачно, редовним НАТО линијама из Авганистана! На то питање су потврдно одговориле и скоро све обавештајне и безбедоносне службе земаља Европе, од БНД до БИА! Само се некако тешко сналазе са тим информацијама МИ6 и ЦИА. После свега изнетог требало би да нам је свима јасно ко су у овом нашем најновијем случају Британци, али мене много више мучи питање ко су данас Кинези?
Одговарајући органи Руске Федерације упозоравају већ годинама да је производња наркотика у Авганистану невероватно велика, и да се огромна количина истих покушава да убаци на руско тржиште, и то у годишњој вредности од преко 50 милијарди долара. Стрпљење Русије је на тако великом искушењу да су упозорили окупационе снаге у Авганистану (САД и В. Британија) да ће уколико се нешто не промени у скорије време, Русија са својим војним снагама предузети одређене мере, то јест да ће послати специјалне јединице, које ће уништити све центре за производњу и прераду наркотика у овој земљи! Интересантно је да се у овој земљи појавила и биљка мака код које се сумња да је изведена генетска модификација како би се повећала концентрација активних састојака у биљци, и тиме повећала производња наркотика! Што би се рекло, хибридна и добра сорта! Да је нису створили они заостали талибани у својим вероватно добро опремљеним пећинама, без струје, користећи од стручне биотехнолошке литературе само Куран?
Уједно, сви знају да се наркотици по најповољним ценама и највећим количинама, могу набавити у Србији, Македонији, Црној Гори, БиХ, али су и диструбутивни центри и у Чешкој (Праг), Словачкој (Братислава), и Варшави (Пољска) добро снабдевени! Чудно, али доминирају углавном земље источне Европа, и косовскометохијска веза. У осталим државама западне Европе исти људи продају дрогу, али углавном нижем друштвеном слоју емиграције: афричке, азијске и опет источноевропске! Па шта да се ради када нема Кинеза! А пошто Србија нема море, а ни луке, не може ни да има свој кантон, али може да има Велики Трновац! И Велики Трновац наравно не сме нико да дира, јер би се тиме угрозило слободно тржиште Велике Британије и САД! Пардон, хтедох рећи мањинска и људска права, која некако одлично иду уз права слободног тржишна!
Радијум
Радијум је хемијски елемент са израженим радиоактивним особинама, који су пронашли Пјер и Марија Кири 1898. године. Може се рећи да је близак потомак уранијума и да зрачи 3,5 милиона пута јаче од уранијума, и да је то толико јако зрачење да елемент стављен у стаклену бочицу сија и греје у мраку попут малог сунца. Приликом примања Нобелове награде 1904. године, и то баш за откриће радијума, Пјер Кири је рекао: „Може се такође закључити да у криминалним рукама радијум може постати веома опасан. И овде се можемо запитати да ли људски род има користи од изучавања тајни природе, уколико он није довољно зрео да то знање користи или ако је то знање штетно“. Проналазак радијума је омогућио читав комплекс нових и важних научних открића, којима се овде нећемо посебно бавити, али је довољно да набројимо она најважнија: Радефордов предлог грађе атома, Боров модела атома, Ајнштајнова чувена формула о конверзији материје у енергију и обратно (E = mc2) итд. Примену коју му је наука одмах нашла је на жалост да у систему са берилијумом служи као упаљач за физиону атомску бомбу. Количине од свега неколико грама радијума, које се могу наћи као последица употребе радиоизотопа у лечењу малигнитета на скоро свим клиникама за онкологију света могу теоријски, ако доспеју у спољну средину, на пример у водовод, бити погубне као и права нукеарна бомба! На пример, 4,5 г радијума може теоријски, ако се расподели идеално и једнако свима, што је крајње хипотетички, бити фатално и убити 10 милиона људи! Као и код већине радиоактивних елемената, његово штетно дејство се заснива на индукцији леукемије и рака, стварању генетских оштећења код деце и рађање деце са деформитетима, али и евентуална употреба овог елемента у терористичким акцијама!
Пјер и Марија Кири
Сигуран сам да су Пјер и Марија Кири били више него свесни опасности која је постојала од радиоактивности радијума. То што су они угрожавали своје сопствено здравље и живот ради науке и знања, немојте тумачити као њихово незнање. Не! Они су то радили потпуно свесни ризика, али се њихова дубока потреба за напретком путем сазнања и открића, носила са свим могућим опасностима које су вребале на том потенцијално смртоносном путу, али и путу потенцијално вечне славе! И не само они, већ и сви образовани научници тога доба, су одлично знали физичке основе добијања ефекта зрачења, и колико то може бити штетно за сваки живи организам, па и човека. Рецимо да су они имали довољно знања о опасностима које носи излагање радијуму, ништа мање него што га данас има скоро сваки просечно образовани становник света, Европе, па и Србије! Мислим да би данашња испитивања показала да Срби бар у обавештености о опасности од зрачења не заостају данас за светом!
Зашто ли сам вам све ово о радијуму испричао? Па због слободног тржишта и прогреса слободног предузетништва коме је такво слободно тржиште предуслов за раст и развој! И профит наравно! Спремите се за спектакл, ништа мањи од опијума!
Замислите сада колико су Пјер и Марија Кири као научници нобеловци били популарни у тадашњем времену. Замислите колико су и како привлачили пажњу ондашњих медија и јавности. Па опет, иако славни, иако популарни, иако поштовани, били су потпуно немоћни да спрече слободно тржиште и његову невероватну моћ, која је изнедрила појаву неких од најмонструознијих производа, које је овај свет угледао и које ће икада више угледати! То ће тешко бити превазиђено! Наиме, неке предузетничке, а често и потпуно почетничке и нове компаније су решиле да искористе то што је цео свет писао о радијуму и његовим чудесним својствима да греје и сија, као нека бескрајна и вечита енергија! Њима се чинило да су та својства радијума, особине бесмртности и вечитог живота и практично извор неисцрпне животне енергије, па су га у то име и користили и додавали свуда, користећи име радијума као бесплатну рекламу! Ево листе тих производа, које су заговорници слободног тржишта, у сарадњи са ондашњим властима створили! Колико су људи и деце обогаљили, разболели или убили, овим својим производима, то нажалост нигде не пише?
1. Прехрамбени производи који садрже радијум, као што су чоколада са радијумом (Radium Schokolade), коју је производила компанија Burk & Braun, или Радијумски хлеб који је производила Hippman-Blach пекара, прављени су са водом која садржи радијум, и били су веома популарни и производили се све до 1936. године! Наводно су производи због радијума били здравији и нудили дужи живот! Можете мислити!
2. Радијумскоп (као калеидоскоп), играчка за децу, која због додатог радијума у тубусу, чини да је игра светлости јача. Намењен је деци! Прављен и продаван све до 1942. године! Благо деци!
3. Резервоар за воду чији су зидови метални и садрже радијум. Продаван је као уређај за третман воде радијумом, која онда постаје лековита за многе поремећаје од артритиса до импотенције и уклањање бора! Јадни старији људи…
4. Зубна паста (Tho – Radia) са додатком радијума и торијума (такође радиоактиван елемент), произведена по формули Алфреда Кирија! Човек који није имао никакве родбинске везе са Пјером и Маријом Кири је веома успешно капитализовао своје презиме, изазивајући код људи поверење захваљујући славним презимењацима! Зарадио огромне новце рекламирајући своју „лековиту пасту“ против каријеса, гингивитиса и фистула, али и гарантујући и сјај зуба чак и у мраку!
5. Алфред Кири је продавао и крему за лице са додатком истих елемената, која је подмлађивала кожу и боре! Опекотине су скидале стару и доводиле до појаве нове младе ружичасте коже испод…
6. Комади радијума и штапићи који су служили за третман свих болних места на телу, делујући осећањем топлотног зрачења, или једноставно третирајући воду пре испијања!
7. Мали уређаји за лечење импотенције (штапићи уранијума!) који се ставља у уретру. Проналазач овог уређаја умро од канцера!
8. Часовници са казаљкама које сијају у мраку, а које су садржавале прах радијума. Не зна се колико је радница у производњи сатова умрло од последица зрачења, које је настајало током рада на наношењу радијумског праха!
Можемо само претпоставити колико је права наука била против појаве оваквих производа на тржишту, а не можемо ни замислити како је то погађало породицу нобеловаца Пјера и Марије Кири! Сва наука тог доба, а тек Пјер и Марија Кири су знали да оваква употреба радијума уништава здравље људи и деце, али је слободно тржиште било неумољиво, и јаче чак и од њих! Тражило је те прозводе, а ту тражњу су произвођачи, преко медија и органа власти, на прави начин глорофиковали! Нема другог објашењења како су се неки од производа толико дуго одржали на тржишту, без обзира на погубне ефекте по здравље људи! Чудно вам је и нејасно и даље, зар не? Ја ћу вас спасити, и лепо вам све то објаснити на једном нашем данашњем и много очигледнијем примеру!
Нобеловци, наши савременици, из области економије, као што су Јозеф Стиглиц, Мајк Спенс, Пол Кругман и многи други, упозоравају цео свет да се не може економија водити на овај начин, препуштајући је у потпуности приватном сектору (монополи, мултинационалне компаније, корпорације) и међународној банкарској олигархији (ММФ, Светска банка, ФЕД, ЕЦБ). Али нашој власти и земљи то нису одговарајући саветници за економска питања (где је још Србин видео компетентног Нобеловца). Уз то, сигуран сам, бар неки од њих би те своје саветодавне услуге дали и потпуно бесплатно нашој држави! Али ми узимамо оне који и даље заступају и рекламирају економски модел који одговара страним крупним корпорацијама и државама где су њихова седишта!
Тако су саветници нашој влади, Алфред Гузенбауер, Доминик Штрос Кан и Франко Фратини заиста пун погодак, према оним именима нобеловаца горе! Они нобеловци су обични и “досадни” научници, а ови од наше власти ангажовани саветници су живи људи! Они горе неће да иду на сплавове и клубове ноћне, док ови наши саветници хоће сигурно! И сада Вам је ваљда јасно, како права наука ни данас не успева да допре до јавног мњења на прави начин и зашто! Па због закона слободног тржишта, који не трпи никакве регулативе већ само потпуну либерализацију!
Напредак и развој слободног тржишта је заиста очигледан у случају тржишта радијума у односу на тржиште опијум. Наиме, док је опијумом трован неки нецивилизовани и далекоисточни народ (употреба опијума није била дозвољена у Великој Британији, нити европским земљама), дотле је у случају радијума, слободно тржиште баш њихових земаља, пристало на жртвовање сопственог народа и пријатеља и деце зарад профита! Ипак се мора признати да је то био заиста велики помак у развоју слободног тржишта! Разлог треба тражити у томе што тржишта где су потенцијални купци оваквих „радијумских“ производа могли бити само необразовани људи, нису могла бити велика, јер људи тамо нису ни чули за радијум, јер су у огромном броју били неписмени, па је и ефекат реклама и пропаганде био много слабији него на оне који су били школовани и писмени, и знали за ефекте и особине радијума! Значи, Кина није долазила у обзир као тржиште, али су зато САД и европске развијене земље биле одличне!
ГМО
Људи од када је света и века покушавају да преваре природу и ставе је под своју потпуну контролу. Како и зашто? Вероватно зато што је све питање користи и интереса јер човек је по својој природи ужасно себично биће. Покушај да се таква себична природа човека ублажи, исправи и оплемени је делимично постигнут развојем његове духовности, пре свега различитих видова уметности, али и религиозности, односно формирањем потребе да верује у нешто што је изнад њега и свакодневице, и уобичајене и досадне стварности. Дакле, није баш човек одувек веровао да је само тржиште и корисност вредна уздизања изнад смисла и самог живота, као што је то данас, али је потреба да се на сваки начин што лакше и јефтиније испуне његове потребе и жеље била увек његова невидљива лиња водиља.
Ј
ош од својих почетака човек је манипулисао биљкама и животињама, вршећи њихов одабир и селекцију, у складу са својим потребама. Значи, да биљке имају што већи принос, да дају што већи род, да за то треба што мање његовог рада и за што краће време. Истим мерилима се управљао и када су биле у питању животиње, а то значи, што краћи период од рођења до полног сазревања, што више млека, меса, јаја, за што краће време и са што мање потрошене хране на њих, и још да све то буде што укусније и масније. Када су у питању радне животиње, као што су коњи, говеда, слонови, онда да буду што јаче, а у исто време што мирније и што мање склоне да испољавају своју сопствену вољу.
Даљим сазнањима, човек је постао још суровији и бескрупулознији, и покушавао је и успевао да чак укршта и поједине различите врсте животиња, на пример, коња и магараца, добијајући муле и мазге, животиње које су представљале нешто између, нешто што се у природу није дешавало, или веома веома ретко, толико ретко да није могло битно утицати на развој тих врста. Природа је дала и своје мишљење о таквим поступцима људи, а то је да су и муле и мазге у огромном броју случајева неплодни и не остављају потомство! Када причамо о биљкама, дошло се до монструозне идеје, да гранчице једне биљке убацујемо у тело других биљака, да вршимо такозвано калемљење, све у жељи да се добије што више и што већи плодови за своју исхрану.
И на крају свог тог укрштања, селекције, и помоћних потпуно неприродних метода, дошло се и на такав данашњи ниво развоја науке да се може директно петљати са деловима генетског материјала и биљака и животиња, а све у циљу да добије још више хране и још јефтиније. И шта сада? Пазите, када купите купус и карфиол следећи пут, сетите се да је карфиол као врста исто што и купус, али сложићете се да је поприлично туморастог изгледа у односу на главицу купуса!! Знајте да и све те за нас „прелепе“ расе паса и мачака данас представљају само плод људске потребе да добије онаквог пса каквог баш он замишља да треба да изгледа, и то из чисте надобудности! И све те расе паса су монструми своје врсте који су настали из чисте људске охолости и давања себи за право да могу поправити и само дело природе, дивљег претка пса и мачке. Тако имамо псе и мачке који су на нивоу инвалида: пекинезеру ако мало јаче и жустрије лају испадну им очи, немачки овчари на пример имају проблем са параналним жлездама јер им је реп предубоко усађен у тело па се реп слабо покреће при корену и параналне жлезде се не празне редовно већ често упале и морају цедити од стране човека, булдог има проблем са упалом очију и непрестаним слињењем и честим инфекцијама итд. Да ли је човек икада помислио како се све ове јадне животиње муче у свом животу само зато што се неко играо са њиховим изгледом! Велико је питање колико би све те расе паса и мачака данас могле да опстану саме у природи. Добили смо на неки начин унесрећене и за самостални живот неспособне јединке, и то њих на милионе. И то је све на неки начин манипулација генима, јер се и тим животињама, њихове новодобијене карактеристике, са гледишта човека пожељне, преносе генима на следећу генерацију.
Генетски модификовани организми (ГМО) подразумевају оне организме (под организмима се подразумева све: од бактерије, преко биљке до животиње), у чији се нормалан генетски материјал убаци парче генетског материјала (ген) из неког другог организма, са циљем да се тако пренесе нека жељена особина коју тај ген контролише. Један од првих тако добијених организама је била бактерија ГМ Е.цоли (цревна бактерија коју свако од нас има у цревима), у коју је убачен ген човека који је одговоран за синтезу инсулина! На тај начин је добијен најквалитетнији и најјефтинији инсулин, који свакодневно решава здравствене проблеме милиона људи! Да вас подсетим, пре тога је људима даван инсулин добијен од животиња (свиње, говеда), што је имало пуно пратећих алергијских реакција! Због свега овога се није нико бунио нити протестовао! Питам вас принципијелно, јел то значи да је мешање гена бактерије и гена човека прихватљивије?! Можда само зато што је бактерија мала и невидљива, па нико не оснива невладине организације за заштиту права бактерија?
Кључни тренутак у судбини ГМО наступа, када је применом исте те технике дошло до креирања бактерије која се храни нафтом! Њена намена је била да чисти природу од изливене нафте, у случајевима када би дошло до акцидентних ситуација (нпр.изливање танкера у море). Американац, креатор тог микроорганизма је дошао на идеју да патентира ту бактерију (заштити је као своје интелектуално власништво) и на тај начин обезбеди себи профит од патентних права, од свакога ко би ту бактерију користио. На почетку му одбијају захтев за патент, под образложењем које је до тада владало, а то је да се не може патентирати живи организам. Но, он је био упоран, и уложивши жалбу врховном суду САД, успева да добије спор, гласањем 3 према 2. Тај моменат, мења свест комплетне биотехнолошке гране, у којој је било инвестирано доста приватног капитала, и они сви одједном почињу да раде на томе да произведу и патентирају неке економски најважније биљке данашњице.
Сви у томе виде потенцијално огромне профите! Иако те компаније не виде још формирано тржиште за своје производе, њега планирају да успут створе, и то према сопственим потребама! То је кључни моменат у проблему производње ГМО. Приватизација технологије генетских манипулација (које су развиле државни инситути и универзитети) и право на њихово патентирање (приватницима)! Тај који је то урадио, требало би да зна да је то исто као да је дозволио приватним компанијама да се баве производњом атомских бомби! Сигуран сам да за такву врсту робе има одлично тржиште, и још када би то тржиште било потпуно слободно и без ограничења! Па шта се онда чека!? Разлика је само у томе што је код грешке у производњи или употреби атомске бомбе ефекат грешке брзо види, а код евентуалног пропуста у производњи ГМО се мора мало дуже чекати!!!
Како је јасно да нико од њих није могао да створи целу биљку или животињу и све што је чини (ензими, ћелије, једра,органеле, митохондрије,итд), већ само да убаци комадић гена из другог организма у тај организам који је предмет „побољшања“ генетског, онда је помало чудна одлука да се такво живо биће може патентирати као потпуно новостворено, иако тај убачени генетски део не чини вероватно ни десетохиљадити део целе биљке или животиње!
Но јак интересни лоби (приватник + представници власти у комисијама за регистрацију) успео је да се избори за једну веома поједностављену регистрациону процедуру. Наравно, сада када многе компаније имају патентом заштићене „своје ГМО биљке“, имају велики проблем како да на тржишту остану само те њихове, а да нестану све оне природне и нормалне биљке, односна њихова семена којима је цео свет преплављен.
То реализују на много начина, а први и основни је тако што свуда по свету масовно откупљују компаније и институте који су се бавили производњом семена на класичан начин. Тако они постају власници целе семенске гране за поједине биљке. Тај је процес тренутно у току. Када постану власници таквих инсититута онда је довољно да само обуставе производњу старих сорти а уведу само своја семена у понуду!
Описаћемо и остале начине. Најчувенији ГМО производи су ГМО соја, ГМО кукуруз, ГМО памук, ГМО компир, ГМО уљана репица, ГМО шећерна репица итд. Најчешће су те биљке отпорне на системски хербицид, што омогућава лагодно прскање целе њиве тим хербицидимо, који онда убије све остале биљке сем ГМО биљке која је на то отпорна. Тако за такве биљке нема окопавања и конкурисања за храну са другим биљкама и зато оне имају веће приносе, уз мање рада. Други најчешћи облик ГМО биљака је отпорност на инсекте која се постиже тако што сама биљка лучи инсектицид на површину својих листова и плодова и тако спречава штете које наносе инсекти. Неретко ГМО биљка има обе ове особине. Но, поред ових особина које су најчеће у употреби постоје и оне које су мање више апсурдне, као што су: ГМО парадајз са антифриз геном из рибе атлантски иверак (отпорност на чување на хладном), ГМО кромпир са токсином висибабе (да буде отпоран на инсекте), соја са геном бразилског ораха (за повећање метионина у соји), у краву убачен ген паука за производњу паучине (да би се паучина лучила у великој количини у млеку и служила за прављење панцира јер је лака и врло чврста) итд. Наравно, има и оних уврнутих који се већ појављују у појединим земљама као што су мајмуни са флуоресцентном длаком, укрштени лемури и мачке и добијени чудни кућни љубимци, или укрштени пас и лав, или јабука и грожђе (зрна величине јабуке а помешаног укуса) итд.
Могу слободно рећи да сам за мишљење о ГМО храни (храни која садржи генетски модификоване организме) готово свакодневно питан, али оно што овде издвајам је да су ме то питали и људи из врхова неколико политичких странака у Србији! Свима сам одговорио исто, али видим да сви они сада причају веома различите приче! Све у зависности од „крхкога знања“ које о томе поседују, али и интереса које су кренули да бране и заступају.
Јасно је да се човек у природне процесе давно уплео, да се из тога није лако извући и да је једини начин и однос према ГМО да се пооштре правила за регистрацију оваквих организама. Да се то препусти државним стручним и добро опремељеним установама и институцијама, и да се без икаквог пожуривања дође до правих резултата. Нешто слично је пре неки дан одлучила Русија. Без забране, али ће процес провере и регистрације трајати 10-15, па и 20 година! Све земље света морају добити права да саме створе своје институције које ће вршити контролу ГМО организама у току процеса регистрације, али и након тога. Мишљења сам да ако је ГМО прошао успешно регистрацију, треба да буде и даље посебно и видно обележен и да се и даље спроводи дугогодишњи надзор и прате сви могући ефекти на здравље и људи и животиња и природе! На најмању сумњу да нешто није у реду, одмах га повући у потпуности са тржишта! Опрезности никада не може бити превише! Сулудо је препустити се правилима слободног тржишта и без икакве контроле дозвољавати узгој и употребу ГМО. Дакле, сваки ГМО организам мора проћи кроз ригорозну контролу, и то државну. Не може се очекивати толики степен одговорности приватних корпорација, и још и да оне саме обезбеде и изведу контролу и дају на увид резултате за сопствене производе (како је у САД-у тренутно!), и који ће још са сигурношћу гарантовати да су ти ГМО организми и ГМО производи апсолутно безбедни за људску употребу! Па зар очекујете да они сами кажу, како им производ није баш безбедан и сигуран!?
Суштина проблема се и овде крије, као и за већину других, у давној прошлости. У Енглеској за време династије Тјудор спроведена је прва приватизација, то јест расподела општинског земљишта, које је до тада припадало феудалном господару, и налазило се у старим градовима, насталим у дну зидина великих тврђава феудалног господара читавих предела. На тај начин велики број људи први пут стиче имовину коју може наследити или продати или купити. То је процес који пролази кроз читаву Европу, па и свет. Након тога, таква приватна имовина и првобитни акумулирани капитал ( најчешће од пољопривредне производње) чине први капитал за зачетке и развој индустрије. Тако је било кроз векове, и то је уз велику помоћ државе, и њену активну регулативу и мере фискалне и монетарне политике, умногоме допринело целокупном прогресу људског друштва.
Али свет се сада налази на новој ивици, ништа мање опасној од оне коју представља претња од могућег атомског рата. Моментом давања права власништва над живим организмима (бактеријама, биљкама и животињама-мислим на патентна права), и то приватним компанијама, дато им је право да оне могу интересно да одлучују о животу (а самим тим и смрти) тих организама, а самим тим и о животу и смрти свих нас обичних људи. Јер, ако је приватна компанија власник патента за кукуруз, чији гени прете да уђу и укрсте се са свим природним семеном кукуруза на планети, и то за свега неколико деценија, сасвим је јасно да постоји опасност да се на крају дође до сукоба приватног интереса тих компанија и интереса свих осталих људи. Наравно, компаније раде на томе да вас натерају да купујете семе стално код њих јер убацујући такозване „терминалне гене“ у своје ГМО биљке они чине кукуруз неплодним у свакој следећој генерацији, тако да не можете више сејати исто семе следеће године, већ га морате поново куповати сваке године!
Корпорација „Монсанто“ (САД), која има до сада власништво над око 21% укупне семенске индустрије света, и даље расте! Основни проблем за ту компанију је што је сејање ГМО култура дозвољено у 29 земаља света, а није у остале 164 земље. Производња ГМО култура се одвија на само 10% постојећих површина обрадивог земљишта. То говори да за такве интересе великих мултинационалних корпорација, и како би им се та жеља за ширењем на цео свет испунила, морају да у њихово име активно лобирају водећи политичари најјачих земаља света (што све има у Викиликс документима!), а у којима се углавном и налазе седишта тих истих компанија. Завирите мало у Викиликс белешке које се односе и на нашу земљу и ГМО! Бићете изненађени! ГМО корпорације и њихове матичне земље чине све како би се избориле за слободно тржиште за своје производе! Ово вам се после она претходна два историјска примера са опијумом и радијомом и њиховим слободним тржиштем чини вероватно врло познатим!
Генетски модификована храна је само крајњи исход дуге злоупотребе природе од стране човека. То је само тако очигледан и драстичан вид његове манипулације природом да нам је свима некако природно јасно да није у реду да у гене парадајза убацујемо гене лубенце, или у гене овце неке корисне гене змије. Наравно, ово сам потпуно хипотетички рекао, што не значи да то неко неће и урадити.
И на крају једна лична анегдота.
Када сам 1998. године посетио Розлин институт у близини Единбурга, у Шкотској, где је са успехом изведено прво клонирање чувене овце која је названа Доли, један од колега и пријатеља творца и утемељивача методологије за манипулацију генетским материјалом ми је рекао за свог колегу, иначе творца овце Доли: „Био је тако лош и неозбиљан студент и чудак да смо сви знали да ће направити неку велику глупост. И ето, десило се“.
Литература:
Опијум
1. Џон Ралстон Сон, Пропаст глобализма и преобликовање света, Архипелаг, Београд, 2011.
2. http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%B8_%D0%BE%D0%
BF%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%
3. http://www.bastabalkana.com/2011/01/opijum-i-opijumski-rat-u-kini-i-srbiji/
4. http://en.wikipedia.org/wiki/Opium_Wars
5.http://www.bbc.co.uk/history/0/20428167
Радијум
1.http://www.serbiancancer.org/rak/57rak2005septembar.pdf
2.http://www.b92.net/zivot/nauka.php?yyyy=2011&mm=09&dd=05&nav_id=539733
3.http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%98%
4. http://www.theatlantic.com/health/archive/2012/10/we-used-to-put-radium-in-coffee/263408/
5. http://freemasonrywatch.org/italian_fm.html
ГМО
1.Татјана Папић Бранков, Храна будућности или биотероризам (Примена генетичког инжењеринга у пољопривреди), Службени гласник, Београд, 2013.
Миланко Шеклер
НСПМ
