Рано воће попут крупних црвених јагода, које су последњих дана освојиле пијаце, изгледају примамљиво, али да ли је оно и увек и здравствено исправно, најчешће је питање које постављају купци у ово доба године.
Да ризик постоји потврђује и информација да је за само недељу дана фитосанитарна инспекција Републике Српске вратила са границе више од шест тона јагода из Грчке због повећаног присуства пестицида. Најпре четири тоне, а пре два дана стопирана је испорука од још 2.560 килограма, јер је лабораторијском анализом поново установљено повећано присуство пестицида „спиносад”, изнад прописаних вредности, потврђено је за агенцију Фена из надлежног инспектората. Према објашњењу стручњака, реч је о инсектициду који се у воћарству користи за уништавање штеточина а не за спречавање трулежи.
Већ годинама јагоде су убедљиво прве на листи „најпрљавијег” воћа када је реч о количини остатака пестицида. Милан Стевић, професор с Катедре за пестициде Пољопривредног факултета у Београду, рекао је за „Политику” да не чуди то што су јагоде у врху листе по ризику од контаминације од пестицида јер оне имају кратак период вегетације од цветања до бербе и тешко је испоштовати безбедносне интервале, то јест каренцу.
– Не знам шта бих тачно у овом конкретном случају из Републике Српске могао да буде разлог повећаног, недозвољеног присуства пестицида, јер немам резултате тог испитивања. Генерално, најчешће је то непоштовање каренце или предозирање – каже Стевић.
У ово доба године то воће у околне државе, као и у Србију најчешће долазе из Шпаније, Грчке и Турске. Увозе се у већим количинама све до почетка сезоне домаћих јагоде са отвореног поља, што се код нас очекује тек око 1. маја. Јагоде које сe узгајају у затвореном простору сазревају под вештачким сунцем што утиче на квалитет.
– Јагода је у фази зрелости јако осетљива, плод јој брзо расте и сазрева и мора се често третирати посебно против трулежница – објашњава наш саговорник и додаје да се јабука ипак највише третира, и до двадесет пута због чега би требало да је најризичнија, али да то у пракси није случај.
– Добар део, готово половина тих третмана буде завршена пре него што се формира плод. Последње третирање иде двадесетак дана пре бербе и код ње можемо да скинемо кору. Код јагоде је све то супротно. Код овог плода је покожица изузетно осетљива и пријемчива за пестициде – каже Стевић.
На питање да ли у овом периоду треба појачати контроле раног воћа из увоза, које за кратак период улазе у већим количинама, као што је био случај у Републици Српској, Стевић каже да је потребно у континуитету контролисати све што долази на тржиште.
– Свака пошиљка хране са наших поља или из увоза сумњива је све док се не докаже супротно. Не смете пустити шлепер било чега без контроле и верујем да наша инспекција то и спроводи – сматра професор Милан Стевић.
Аутор: И. Албуновић – Ј. Антељ, Политика.рс
