У сред већ виђене ратно хушкачке пропагандне коју је у Србији полудели властодржац створио у вези са коначним решењем за Косово и Метохију (са циљем да на крају тријумфује као “миротворац” и себе прогласи историјском личношћу), један телефонски позив из Вашигнтона променио је све: влада САД неће више плаћати албанску сепаратистичку парадржавну творевину, признаје само Резолуцију УН 1244, позива се на трупе КФОР-а и не пристаје ни на каква самостална решења (кројење граница, размене територија и слично), које су спремни да изведу две обичне балканске барабе, бивши ОВК терориста и бивши радикалски ратних хушкач и Милошевићев министар пропаганде.
Септембар је месец кад ће у Вучићевој глави бити разрешена многа питања, па и оно које га највише мучи: кад ће њему, његовом брату Андреј и поочиму Анђелку, бити стављене букагије. А, све говори да ће тај призор бити виђен брже него што га ико очекује. У прилог томе говоре и велике промене на међународној политичкој сцени, инициране од стране САД, тачније од администрације председника Доналда Трампа.
Наиме, након очекиваног разговора америчког председника Доналда Трампа и немачке канцеларке Ангеле Меркел, постало је јасно да ће разрешење косовско-метохијске дилеме бити остављено по страни док се не похапсе криминализоване политичке вође на Балкану, које су, због трговине оружјем, наркотицима, белим робљем, договореним (и добро наплаћеним) транзитом миграната из исламских земаља, али и другим пословима који су им донели десетине милијарди евра које су депоноване на рачунима такозваних “пореских рајева” широм света. Обрачун који ће убрзано да уследи са Тачијем, Рамом, Вучићем, па и другим крминализованим политичким вођама на Балкану, промениће геостратешку мапу овог региона. Тек тада, може се рачунати на некакво решење косовско метохијског питања које би задовољило и српски и албански народ (мада је немогуће замислити да ће то “задовољење” бити и праведно, посебно кад је Србија у питању и њено историјско право на своју државну територију).
Идеју Александра Вучића да “сам решава” шта ће и како ће даље са Косовом и Метохијом, допала се и Хашиму Тачију, неосуђеном ратном злочинцу, терористи припреманом годинама раније, од стране албанске емиграције у Швајцарској, да руши српску државу. Наиме, Тачи је такође спреман да самостално, мимо воље албанског народа, крене у “кројење” нових граница. Реч је, наравно, о спровођењу ратно хушкачке политике Велике Британије, која у овој двојици самодржаца види одличан реметилачки фактор, јер се, барем у новијој историји, свака влада у Лондону бавила стварањем и одржавањем кризних подручја на Балкану. Отворена мржња свих британских политичких олигархија према Србији, довела је до тога да више од 35 година, ниједан премијер ове посрнуле, али и даље опаке империје, није дошао у Београд.
Вучић и Тачи су, дакле, спремни и на рат “ограниченог типа”, како би своје народе што дуже држали у покорности, али, темељном променом америчке политике према Балкану коју спроводи Трампова влада, нашли су се у “немогућој мисији”.
Видело се и на примеру експресног заузимања језера Газиводе од стране КФОР-а, ко је стварни господар ситуације у овој покрајини. Командант КФОР – а Салваторе Куочи, тог дана (12. јуна ове 2018. године), дословно је рекао: “…Резолуција 1244 је наша Библија, и ми смо овде на основу 1244 и док је она на снази ништа се у основи неће променити! Нема знакова или доказа о било каквом ризику или неком насилном догађају за било ког грађанина на Косову. Међутим, ако буде било каквог упозорења за нарушавање безбедносне ситуације, Кфор је спреман да предузме све мере…”
Ова изјава је болно одјекнула у круговима самоуверених властодржаца у Приштини, јер је и њима јасно да немају државу и да је неће бити на начин како су то замислили. Политичке прилике у свету су се неповратно промениле. Сви светски медији су почетком прошле године писали да су Албанци са Косова, сразмерно свом броју, дали више војника такозваној Исламској држави него читава Француска (која има више од пет милиона муслимана). Давно је прошло време Бернара Кушнера, Волфганга Петрича и сличних ЕУ “куфераша”, Европа на Балкан гледа другим очима, са позиције жртве, која полако схвата шта се десило на овом подручју деведесетих година.
Ипак, Вучић за своје менторе у Лондону, али и за своје стварне газде, Ђерђа Сороша и сина му Александра, озбиљно ради на покушају “размене територија” између Срба и Албанаца, па и на идеји “ограниченог сукоба” ако не буде могло друкчије, а све са циљем да оправда поверење и новац који му је поверио главни финансијер глобалистичког зла.
Колико је криминална идеја да се Албанцима понуде три српске општине на југу Србије за српске општине на северу Косова (које никада и нису биле Косово, ни етнички ни историјски ни географски), говори и податак да је Прешево је по попису из 2011. имало 74,5% Срба, Албанаца 13,5% и Рома 8,8%. Такође, по попису из 2011., Срби су у Бујановцу били заступљени са 71,89%, Роми 25,33% и Албанци 1,35%, а Медвеђа по истом попису из 2011. године показује да је Срба било (и сад их толико има!) 86,43%, Албанаца 7,08% и Рома 1,95%.
Извори Магазина Таблоид из кругова умерених албанских политичара, наклоњених разумним решењима косовско – метохијског питања, јединствени су у оцени да су и Вучић и Тачи схватили своју улогу као приватни посао.
Д.Р. бивши југословенски дипломата из Приштине, Албанац, али и космополита (што посебно истиче, хвалећи и Београд и бившу СФРЈ и њен систем, као пример успешне заједнице) тврди да је Вучић направио озбиљну мафијашку организацију на северу Косова, да су многи припадници те организације истовремено и чланови “Српске листе”, те да је Тачи од исељених Албанаца и такозване Прешевске долине (који данас живе у заграничним деловима Косова, око Подујева), створио такође своју криминалну базу и чланове своје странке. Услед Тачијевог “отуђења” од изворне идеје албанског сепаратизма, последњих два месеца вође радикалног албанског покрета “Самоопредељење” са Аљбином Куртијем, Висаром Имеријем и Шпендеом Ахметијем, припремају ове јесени велике немире на Косову, са идејом коначног свргавање са власти Хашима Тачија и његових присталица.
По свему судећи, а то тврде и извори Магазина Таблоид, садашњем председнику владе Косова, Рамушу Харадинају, ово је животна прилика да се ослободи јединог озбиљног конкурента (како у политици, тако и у бизнису).
Харадинај је јавно потврдио за албанске медије да неће зазирати ни од сведочења против Хашима Тачија о његовим злочинима над цивилима током рата деведесетих, организованом криминалу и нестанку стотина милиона евра добијених од албанске дијаспоре и западних донатора. Харадинај није никада био у добрим односима са странком Аљбина Куртија “Самоопредјељење”, чије руководство чине људи који нису учествовали у ратним сукобима 1999. године, али, Тачи им је својом политиком понудио прилику да направе савез, па сада и једни и други најављују да ће обелоданити сопствене истраге о његовим злочинима, криминалу и корупцији, а посебно о заједничким плановима са Александром Вучићем, који иду, како Курти каже, толико далеко, да су чак разматрали и заједничке инвестиције у “трећим земљама” (не каже се којим), након решеног питања “разграничења”.
Већ две године, опозиција (Курти је ту био најгласнији) тражила је да и Рамуш Харадинај објасни како је постао власник стотина хектара земље и вила које имају површину од неколико хиљада квадрата у насељу Драгодан у Приштини, као и да појасни којим новцем је изградио замак од неколико хиљада квадрата у селу Глођане код Дечана. Данас, кад имају заједничког противника, Хашима Тачија, ова тема је склоњена из “арене”, за нека друга времена.
Шпански лист “Ел Паис”, пре више од пола године, објавио је причу о хватању нарко – трговаца на атланским обалама које контролише полиција ове државе. Како су похапшени и неки који су им били “логистика”, испоставило се да неки од њих имају српски дипломатски пасош! Вест је и у Србији, на једном од информативних портала пренета али је и уклоњена после само два сата “боравка” на мрежи. Ако су у праву албански извори са Косова, многи нарко путеви од јадранских обала преко Албаније и Косова, природно воде према Србији и даље према ЕУ. Такозване “затворене заједнице” какве су општине на северу Косова које контролише Александар Вучић и његова политичко-криминална фаланга, биле су и остале идеалан “магацин” за чување и даљу дистрибуцију овакве “робе у расутом стању”.
Бивши амбасадор Холандије на Косову и Метохији, Роберт Бош је још јануара ове године, поводом убиства Оливера Ивановића, дао изјаву за холандске медије, да су међународне полиције спремне да успостави нова правила и ред на северу Косова. Непосредно након тога, Бош је на свом Фацебоок профилу јавно позвао председника Србије Александра Вучића “да не лије крокодилске сузе” због убиства председника Грађанске иницијативе СДП-а Оливера Ивановића у северном дијелу Косовске Митровице и посредно проговорио о узроцима овог ужасног смакнућа: “…Оливер је мртав, једини човек који је смео да изазове једнопартијски систем који је Вучић инсталирао путем Српске листе”. Бош се није ту зауставио па је изразио наду да ће амерички ФБИ помоћи расветљавање убиства…
Седам месеци касније, управо ових дана, Вучићева Велика пропаганда лажи ради пуним капацитетом, па су насловне стране његових лажљивих, примитивних и вулгарних билтена, препуне позива “на борбену готовост”, на суочење са “затегнутом ситуацијом на Косову” и слично. Месецима већ, у свим редовним информативним терминима, на свим телевизијама, парадира друга најомражнија јавна личност у Србији, Вучићев кловн у улози министар одбране, Александар Вулин, који врши свакодневну смотру групе корумпираних генерала и неколико мизерних официрчића, а све због показивања наводне “борбене готовости”.
Европске дипломате су згрожене појавом полуделог Вучића, али влада САД има друкчије мишљење утемељено на чврсто провереним чињеницама. Наиме, ма колико да је психички изопачена личност српског диктатора, у истрази токова Сорошевог новца, коју ФБИ спроводи широм света, Вучић, његов брат Андреј, те њихов кумови и разни “ортаци”, играју битну карику у дестабилизацији Балкана. Сорошева финансијска “хоботница” корумпирала је владе у преко сто земаља света, а међу њима и Вучићеву диктатуру. Трампова влада у сарадњи са Владом Мађарске (која је посебно заинтересована да оцвалог мешетара, свог држављанина, стрпа у затвор), ради на прикупљању свих доказа који ће свету показати о размерама његовог злочиначког подухвата. Ни ту се Вучић неће добро провести.
Али, овај самодржац, коме не треба ни влада ни скупштина, ни институције система, па чак ни народ, прави грешку за грешком. Због његове “непосредне владавине”, суспендовао је правну државу па Србија данас нема више никакав капацитет да процесуира било кога, уколико то самозвани “Вођа” не одобри лично.
Проблем његовог аутократског лудила, води Србију у још један грађански сукоб, па је утолико хитније његово уклањање. Ради се о болесној и саможивој личности, која ће себе, док год буде на врху политичке пирамиде, себе представљати као историјски важног човека који “мења токове историје”, прекраја границе, мири народе, укида визе, отвара врата, руши старо и гради ново, мења физиономију Србије и региона, судбински утиче на глобалне политичке токове и слично.
Грађани Србије, суочени са опаким болесником, сукоб са њим и његовом лоповском фалангом не могу избећи. Питање је само, хоће ли инструменти великих сила, ставити овог лудака у кавез, или ће сачекати да народу прекипи па да се још једном организује “дан беса” у коме ће све бити решено.
Велике силе и велики центри моћи, поучени лошим искуствима, не желе да виде ново отварање “Пандорине кутије”, поделе, размене територија, растакање постојећих држава, стварање нових и од пола света непризнатих, те даље кршење ионако пољуљаног угледа међународног права на Балкану. Овом ставу придружила се, мала и увек глобално моћна држава Ватикан. Подсетимо да је у новембру прошле године у Ватикану боравио и Хашим Тачи, где је био примљен на највишем нивоу. Али, зашто је тако третиран и шта му је тамо речено? Један озбиљан познавалац Ватикана и политике Свете Столице у Риму, дословно је рекао: “…Досада Тачија нису примали у приватну посету. Иако је долазио у Ватикан, стално је био на маргинама а овај пут га је примио и папа и човек који је, да тако кажем, председник ватиканске владе, и то су знаци који за њега нимало не слуте на добро…”
Наиме, као што је познато, већ годинама Ватикан држи врло јасно одстојање од идеје признавања независности Косова. Ватиканска политика је била оријентисана на одлагање и избегавање признања управо зато што Ватикан у читавом албанском комплексу, чији је Косово део, види исламску опасност и зато није хтео да антагонизује хришћанске цркве, међу њима и православне. То је био и остао главни разлог одбијања признања и то се држало све до заокрета у политици Вучићеве владе. Прошле јесени је вест о најави такозваног унутрашњег дијалога у Србији о Косову довела Ватикану у ситуацију да још пажљивије обрати пажњу на дешавања на Балкану, пре свега на кључно питање: шта ако Вучић, самостално, позивајући се незаконито на грађане Србије, призна Косово?
Ватикан и после годину дана од тог догађаја, види да је признање Косова контрапродуктивно јер кардинали не знају како ће се борбе за власт на Косову и Метохији, код Албанаца одвијати. Пре свега, да ли ће победити исламска фракција. Ватикан, посебно сада, у време док се на Блиском истоку воде борбе за очување хришћанске цивилизације, никада неће пристати да прихвате једну квазидржаву која је настала на темељу уништавања хришћанске баштине.
Прошле године, 9. септембра, папски нунције у Србији, Лућано Суријани, тражио је и добио пријем код Вучића. Том приликом, Суријани му је пренео личну поруку папе Франциска. У поруци је био и званични позив да Вучић посети Ватикан. До те посете ни до данас није дошло, јер је Вучић избегава. Јасно је и зашто. Вучић је спреман да преда Косово, а Ватикан није спреман да га призна!
Вучић, дакле, у својој јадној, плиткоумној и криминализованој политици, коју покушава да спроведе у дело са неосуђеним ратним злочинцем Хашимом Тачијем, не рачуна на чињеницу да се и Ватикан и Русија и Кина и САД и већина европских земаља где се буди свест о историјској одбрани овог континента од демографске ликвидације читавих нација, спремне да “заледе” случај Косова и Метохије и на сто година ако треба. Али, на прогон криминализованих балканских влада и њених “лидера”, те ослобађање држава попут Србије, где царују криминал и корупција, неће нимало чекати.
А 1. Саша Радуловић, Доста је било (29. августа 2018.)
Председник Србије подноси извештај Сорошу
Док јавност, народне посланике и Народну скупштину Републике Србије држи у потпуном незнању о садржају разговора између Београда и Приштине, председник Вучић је сматрао прикладним да о њима поднесе извештај сину Џордша Сороша и да о томе обавести јавност Србије.
Чињеница да председник Србије извештај о садржају разговора у Бриселу подноси Сорошу, а не Народној скупштини, народним посланицима и грађанима Србије, дубоко је забрињавајућа. На овај начин не само да је понизио све оне чији би интерес требало да заступа и брани, већ се на врло отворен начин сам понизио. Потпуно је нејасно зашто је председник Србије сматрао да је важно обавестити грађане Србије да је поднео извештај Сорошу. Ко је то од њега тражио и због чега је председник Србије морао да удовољи том захтеву?
Сорош и његове невладине организације су се значајно ангажовале да подрже Бриселске преговоре чији је главни спонзор Немачка. Немачка, па самим тим и све Сорошеве невладине организације, озбиљно се противе свим иницијативама које одступају од немачког плана да Србија потпише обавезујући споразум са Приштином и прихвати столицу Косова у УН.
ДЈБ изражава дубоку забринутост оваквим развојем догађаја. Коме председник Србије полаже рачуне? Зашто обавештава грађане Србије о томе да лично подноси извештаје сину Џордша Сороша? Шта крије од Народне скупштине Републике Србије и грађана Србије?
Никола Влаховић, Таблоид
фото: ЕПА
