Осипа се дворска свита Александра Вучића. Што даље од њега и Србије беже његови кумови, политички сарадници и пословни ортаци. Славиша Кокеза је побегао у Америку, Никола Петровић припрема повлачење у резервну домовину Француску, а Златибор Лончар у Аустрију. Александар Вулин се нада да ће добити агреман у Кини. Синиша Мали намерава да се склони у Швајцарску, а Зорана Михајловић у Енглеску. Свестан да нема шансе да побегне у неку страну државу, Андреј Вучић бежи у болест. На недавној инаугурацији Александра Вучића није био присутан брат Андреј, наводно због лечења у Паризу. Десет година су пљачкали и уништавали Србију, постали су мултимилионери и милијардери, а сад беже од одговорности, немају храбрости ни да једну ноћ проведу у притвору.
У окружењу Александра Вучића влада паника. Суочени са чињеницом да је дошло време за свођење рачуна, најистакнутији појединци из картела око Српске напредне странке траже начине да избегну кривичну одговорност, да сачувају живу главу и, ако може, богатство које су приграбрили у последњих десет година. Неки се плаше страних служби, неки с њима сарађују. Неки намеравају да се склоне из политике, а неки се надају да ће их спасити останак на политичким функцијама. Свима је заједничка само жеља да се што даље макну од Вучића.
Славиша Кокеза је реаговао паметније и брже од осталих. Чим је осетио да му се стеже омча око врата, побегао је на безбедну удаљеност, у Сједињене Америчке Државе. Вучић је прошле године покренуо полицијску, правосудну и медијску хајку против Кокезе. Медији су га оптужили да је шверцом преко царине згрнуо 640 милиона евра, а повезивали су га с кланом Вељка Беливука, па и за припрему атентата на Вучића. Приведен је на саслушање, али није пристао да иде на полиграф. „Не знам зашто није хтео да одговори на једно, само на једно питање – да ли је припремао атентат на мене. Па, ја му нисам ни на сенку стао“, рекао је тада Вучић на конференцији за медије. Кокеза се оглашавао само приватно. Вучићу је послао претећу поруку: „Заустави се док није касно. Ако паднем ја, пашћете и ти и Андреј“.
Истог часа заустављена је хајка на Кокезу. Свестан да више не може да изглади односе с кумом Вучићем, Кокеза је побегао у Америку. Купио је имање на Флориди, у Мајамију. У међувремену, два пута је долазио у Србију како би створио утисак да се не плаши, да није побегао. Небојши Стефановићу, Браниславу Пространу и осталим познаницима с којима се сусретао причао је да има заштиту америчких служби с којима сарађује. Такве поруке је слао и Вучићу, некад директно СМС-ом, некад преко друштвених мрежа. „Уживам у Америци. Овде влада демократија и правна држава, лопови су у затвору, а не на власти“, једна је од Кокезиних порука с лажног налога на Фејсбуку, за који сви знају да је његов.
Да не би објашњавао узроке свог сукоба с Кокезом, као и разлоге зашто се повукао из тог обрачуна, Вучић је одговорност пребацио на свог другог кума Николу Петровића. Познато је да су Кокеза и Петровић одавно у отвореном рату. Кокеза је Петровићу слао поруке с директном претњом: „Обрисаћу те!“ Приликом неколико случајних сусрета у београдским ресторанима, пред многим сведоцима, Кокеза је насртао на Петровића, који се увек повлачио и бежао од „лудог Босанца“.
Вучић тврди да нема ништа с тим сукобом, да је то њихов лични проблем, који ни он не може да реши. Таквим изјавама Вучић покушава да посредно демантује гласине да је Кокеза америчким службама предао доказе многих криминалних и корупционашких афера у којима главне улоге имају чланови владајуће породице. Како би то доказао, Вучић је обуставио правосудну и медијску хајку против Кокезе, као и да му нико не прави пословне проблеме. Зато Кокезине фирме и даље нормално раде и добијају уносне послове на тендерима.
Иако се Кокеза не појављује на свом имању у београдском насељу Котеж, ту је његов син. Пред кућом се налазе Кокезини луксузни аутомобили, „Мерцедес“ С класе, вредан 150.000 евра, и „Мерцедес – Маyбацх“ ГЛС, који кошта 250.000 евра.
Регистрације оба аутомобила имају ознаку „СК“. Иницијали су битни Славиши Кокези, ваљда да би препознао своје прескупе аутомобиле, о којима је маштао пре двадесетак година, кад је возио магарца од 400 евра.
У нешто скромнијим возилима налазе се бројни чланови обезбеђења Кокезе Јуниора. Поред њих, у бедним „Пандама“ и „Голфовима“, у другом сигурносном прстену, налазе се припадници Безбедносно информативне агенције.
Кокеза је побегао од Вучића и Петровића, а Петровић планира бекство од Вучића и Звонка Веселиновића. Свемоћни владаров кум недавно је у француској амбасади узео пасоше за себе и сина. Никола Петровић има француско држављанство, некретнине и фирме у Француској и Швајцарској. И он се припрема на одлазак из Србије, али не сме да жури како не би изазвао неповерење не само Вучића, него и свог најбољег пријатеља Звонка Веселиновића.
И пре него што је стављен на америчку црну листу, Веселиновић је знао да се налази у опасности. Откад је под санкцијама и све озбиљнијим притиском оптужби за убиство Оливера Ивановића, Веселиновић је схватио да ће се кола поломити на њему. Зарад властите безбедности, највише времена проводи у планини, на Голији, коју је готово целу приватизовао. Сви шумски прилази његовом имању окићени су рефлекторима и безбедносним камерама, а на улазима се налазе стражари с дугим цевима. Тако изгледа и прилаз Веселиновићевој вили у Београду, пред којом је увек паркирано неколико аутомобила с отвореним вратима и телохранитељима с видно истакнутим оружјем.
Веселиновић нема где да побегне. Иако су америчке службе, Интерпол и Еуропол још пре четири године покренуле истрагу против њега, Веселиновић је несметано путовао светом. Лета је проводио у Грчкој, Немачкој и Африци, на сафарију с Миланом Радоичићем и Николом Петровићем. То време је прошло. Од 8. децембра 2021. године, кад је објављено да се налази на црној листи америчког министарства правде, не сме ни да посети завичај на северу Косова и Метохије.
Док је Веселиновић принуђен да буде у Србији, увек доступан органима силе, он представља највећи проблем за Вучића. Последње што Вучићу треба јесте сукоб с Веселиновићем, а само је питање тренутка кад ће до њега доћи. Кад Американци одлуче да је време да Веселиновић буде приведен правди, Вучић ће морати да нареди хапшење. То би отворило све опције. И да Веслиновић пружи оружани отпор полицији, и да се мирно преда, па да током истраге открије све о везама с Александром и Андрејем Вучићем.
У незавидној ситуацији налази се и Златибор Лончар. Пошто је с више страна, укључујући и од самог Вучића, обавештен да Еуропол има његове дешифроване комуникације преко апликација Анем и Скај с вођама балканских криминалних кланова, Лончар излаз тражи у напуштању политике, али и Србије. Лончар је недавно обавестио Вучића да не рачуна на њега приликом састављања следеће владе. Као разлог није навео доказе, који би могли да га одведу на дугогодишњу робију, него катастрофално стање здравственог система.
У борби против пандемије корона вируса новац је потрошен на изградњу непотребних болница и куповину заштитних средстава и неупотребљивих медицинских апарата. Лекари и медицинске сестре беже у иностранство, а болнице су претрпане пацијентима којима нема ко да пружи помоћ. Због спречавања лечења оболелих од других тешких болести драматично је порасла стопа смртности.
Иако је тај приказ стања у српском здравству врло реалан, комично је кад то, као разлог за напуштање функције министра здравља, наводи човек чији надимак је Доктор Смрт. Пре ће бити да Лончар не жели нови министарски мандат како би напустио Србију не привлачећи пажњу јавности.
Златибор и Весна Лончар имају неколико станова у Бечу, а и утицајне сараднике из британске обавештајне службе, који су му и пре 20 година помогли да избегне одговорност за сарадњу са земунским кланом. Он се нада да га неће оставити на цедилу ни сада, када напушта Вучићев картел.
Ни Александар Вулин неће остати у Влади Србије. Као Лончар, и Вулин је осумњичен за сарадњу с криминалним клановима Звонка Веселиновића и Вељка Беливука. Иако је Тужилаштво за организовани криминал усмерило истрагу даље од Вулина, неће моћи да сакрије сведочења Беливука и Марка Миљковића о сарадњи с бившим министром одбране и одлазећим министром полиције. Поред тога, Вулин има и политички терет, који није прихватљив за Вучићеве западне господаре. Због изражених проруских ставова, Вулин није прихватљив за центре моћи из Вашингтона и Брисела.
У најбољем случају, он може да се нада именовању на функцију амбасадора Србије у Кини. А и то само ако дозволе САД и ЕУ, које су пре неколико дана на најконкретнији начин презентовале колики имају утицај на кадровска решења у српској власти.
Савет Европске уније ставио је на своју црну листу Богољуба Карића због пословних и политичких веза с председником Белорусије Александром Лукашенком. Иако се Богољуб Карић и његов брат Драгомир, који је званични конзул Белорусије у Србији и народни посланик у српском парламенту, ниједном речју нису побунили против Вучићеве одлуке да прошле године уведе, а недавно и пооштри санкције Белорусији, то их није спасило од стављања под „рестриктивне мере“ ЕУ.
Вучић је знао шта се спрема, зато није дозвољавао Карићима да раде у Србији. Вучић је са задовољством узео мито од Карића, али је њихове компаније спречио да добијају послове на тендерима. Карићима се правдао да их не саботира он, него Зорана Михајловић и Синиша Мали.
Управо њих двоје, Михајловићка и Мали, такође траже начин да се на време склоне од Вучића. Они немају проблеме с политичком подобношћу, али имају с многим траговима тешког криминала који вуку према њима. Зорана Михајловић је већ купила стан у Лондону, на име свог сина. Мали може да бира где ће – Енглеска, Швајцарска или Немачка – али нигде неће имати мира ако америчке службе одлуче да терају до краја истрагу о његовом учешћу у међународној криминалној мрежи, која се бави прањем новца.
За разлику од својих кумова и сарадника, браћа Вучић се ни не надају бекству у иностранство. За њих нема сигурне куће ни на истоку, ни на западу. Александар Вучић је судбину везао за власт. Док је на власти, биће на слободи. Андреј Вучић, с друге стране, покушава да одговорност избегне бекством у болест. Већ три године се од тешке болести лечи у једној болници у Паризу. С објашњењем да се тамо налазио и крајем маја, на још једној од терапија, оправдан је Андрејев изостанак с председничке инаугурације.
Где год бежали, Вучићеви кумови и сарадници неће успети да избегну одговорност за злочине које су вршили. Не зна се ко ће први пасти, али зна се да ће сви, чим буду принуђени да се бране, као главног кривца означити Александра Вучића. То зна и Вучић, зато се плаши њих колико и они њега. Што се грађана Србије тиче, нека се криминалци међусобно обрачунају што пре, тим боље.
