У врху Српске напредне странке нема подела, сви су против Александра Вучића. Сви су схватили да ће вођа одговорност за пљачке и преваре пребацити на њих. Вучић је криминализовао све страначке сараднике и пословне партнере, а сад их јавно оптужује и кажњава. Спас у бекству с брода који тоне траже Златибор Лончар, Игор Мировић, Небојша Стефановић, Жељко Митровић, Предраг Ранковић Пецони и Никола Петровић. Зорана Михајловић и Милорад Грчић позиције бране доказима о крупном криминалу у који су умешани чланови владајуће породице. Звонко Веселиновић је закаснио, већ је стављен на листу за одстрел. Вучић је и на његовом примеру показао да ће одбацити свакога ко му засмета.
Сукоб у напредњачком картелу више не може да се избегне и заустави, не без великих губитака у људству и материјалним средствима. Заједно су пљачкали државу и народ, а сад не желе да поделе одговорност.
Пише: М. Хаџић
Александар Вучић је криминализовао чланове своје породице, страначке и државне функционере и пословне партнере, али сад, кад је дошло време за свођење рачуна, води бригу само о себи. Припадници његовог злочиначког удружења су на примеру Звонка Веселиновића видели шта могу да очекују од Вучића.
Америчко Министарство финансија је средином децембра објавило да је на црну листу, под санкције, ставило Звонка Веселиновића и десет чланова његове организоване криминалне групе, као и двадесетак предузећа која су повезана с њима. Два дана касније запаљена је Веселиновићева јахта „Сара“ у тиватској марини. Иако су поједини медији објавили да је сам Веселиновић подметнуо пожар како би уништио трагове и наплатио осигурање, досадашњи резултати истраге указују да је у питању опомена.
Пожар у марини Навар је подметнут на јахти која је била укотвљена поред Веселиновићеве, чији власник је странац. Посао је обављен професионално, тако да се ватра усмери само према Веселиновићевој јахти. Иначе, Веселиновићева фирма „Инкоп“ купила је ту јахту од Милоша Маровића, сина Светозара Маровића, бившег високог функционера Црне Горе, који се годинама у Србији скрива од кривичних поступака за криминал и корупцију. Милош Маровић је преко офшор компаније „Галаxy“ на кредит узео ту јахту, која је тада имала назив „Кенцо“. Пре шест година, кад Маровић није могао да отплати кредит од 9.980.076 евра, аустријска компанија „Хета Леасинг“ га је тужила. Веселиновић је платио тај дуг и постао власник јахте.
Веселиновић је у Тивту свој на своме, безбеднији него у Косовској Митровици. У Тивту има заштиту кавачког клана, с којима је повезан пословно и приватно. Од пожара, који је нанео мања оштећења на јахти, Веселиновића је више забринуло то што не зна ко му је и зашто на такав начин послао опомену. Још већу бригу му је задало одбијање браће Вучић да му помогну. Александар и Андреј Вучић су одбили да се виде с њим, а телефонска обећања да ће помоћи у истрази остала су само на нивоу празне приче.
Звонка Веселиновића је у Вучићево окружење довео Борислав Пелевић, некада најближи сарадник Жељка Ражнатовића Аркана. Пелевић, родом из Подујева, међу првима се супротставио Вучићу због издаје Косова и Метохије. Веселиновић је тада откачио Пелевића, као да га и не познаје. Као он од Пелевића, сад се Вучић дистанцира од њега.
Вучић је направио Веселиновића и његов клан. У време бивше власти, Веселиновић је био хапшен и суђен због продаје хероина, крађе камиона, песка и шљунка, као и других кривичних дела. Од оптужбе да је незаконито присвојио 32 камиона „Хyпо Леасинга“ ослободио га је судија Растко Поповић, супруг актуелне министарке правде Маје Поповић.
Амерички конгресмени су, од 2017. године, од Стејт департмента и Беле куће захтевали да спроведу истрагу и спрече монопол, који је у грађевинарству у Србији имао Веселиновић. Истрага је окончана оптужбама за шверц нафте, наркотика, оружја и друге робе, све у сарадњи с властима из Београда и Приштине.
Чим је оптужница објављена, Вучић се дистанцирао од пословног партнера Веселиновића. Исто је урадио и после колапса електро-система.- Ја сам крив! – рекао је Вучић на конференцији за медије. Одмах је објаснио: „Крив сам јер сам веровао лажовима и преварантима!“ На тај начин пребацио је одговорност за проблеме у производњи електричне енергије на Милорада Грчића, в.д. директора ЕПС-а и директоре неколико сектора у том јавном предузећу. Истовремено, представио је себе као жртву лажова и превараната.
– Рачунајте да је Грчић већ поднео оставку – каже Вучић.
Грчић је значајно допринео уништењу ЕПС-а, пре свега зато што је беспоговорно извршавао Вучићеве налоге. Под Вучићевом управом ЕПС је, само у овој години, повећао дуговања за више од 300 милиона евра, па је укупни дуг прешао 1,4 милијарде евра. Од септембра до данас целокупан увоз струје финансира се искључиво из кредита. Пошто ЕПС више не може да се задужују, до марта следеће године држава ће морати да интервенише и пребаци му минимум пола милијарде евра. Државно предузеће за производњу и дистрибуцију струје у такво стање није дошло случајним грешкама или нестручним пословањем. Вучић је направио систем којим је исисавао новац из ЕПС-а. Преварио се само у избору првог оперативца. Као и многи други, потценио је Грчића.
Иако је једва, у 35. години живота, завршио средњу школу и у пословној каријери остварио успех само с печењаром „Фантазија“ у Обреновцу, Милорад Грчић није наиван ни у политици, ни у бизнису. Као председник ГГ „Снага Обреновца“ био је у коалицији са Демократском странком док није проценио да је исплативије да приђе Српској напредној странци. Кад је постављен на чело ЕПС-а, у марту 2016. године, брзо се уклопио у коруптивни систем. По Вучићевом наређењу, запослио је неколико стотина напредњачких функционера и активиста, намештао је тендере на којима су послове од по неколико десетина милиона евра добијале, између осталих, фирме Игора Брнабића и Бојана Кисића. Међутим, Грчић је истовремено инвестирао у своју „полису осигурања“, у прислушну опрему личног шпијунског центра у ЕПС-у.
– Директор ЕПС-а Милорад Грчић није жртвован због лоших резултата у снабдевању струјом већ због тога што је дирнуо у фамилију, односно због тога што је направио посебан центар за прислушкивање у ЕПС-у, из којег је две године био прислушкиван и отац председника Анђелко Вучић. Било је питање дана када ће га Вучић отрести са ревера и сву кривицу за своје комбинације свалити само на Грчића – тврди Мариника Тепић.
Вучићу ипак није лако да отресе Грчића са ревера. Прислушни центар је оправдао сврху, прикупио је доказе о томе како су Александар и Анђелко Вучић, и не само они, усмеравали пословање ЕПС-а. Грчић тврди да су Вучићи инсистирали да се страним компанијама прода квалитетан угаљ из Колубаре, за који је фиктивно вођен да је потрошен у термоелектрани „Никола Тесла“. Уместо калоричног угља, ТЕНТ је користио лигнит, што је један од битнијих разлога за колапс у енергетском систему. Због тога је Србија увозила електричну енергију и пре искакања из система свих блокова ТЕНТ-а 12. децембра. Само дан раније, Србија је увезла струју, коју је платила око 450.000 евра. У следећа три дана купљена је струја за још 25 милиона евра.
Вучић зарађује и у таквим условима. Струју купује преко братских фирми, од којих добија провизију. На исти начин Вучић пљачка државни буџет и преко „Србијагаса“ у набавци руског гаса.
По повратку из Русије, са састанка с председником Владимиром Путином, Вучић се хвалио успешним договором око цене руског гаса. У наредних шест месеци Србија ће плаћати 270 долара за 1.000 кубика гаса. Вучић није рекао да та цена важи само за количину од два милиона кубика гаса дневно, а потребе Србије, до марта, износиће око 13 милиона кубика. Све изнад два милиона кубика држава ће морати да купује на берзи, по тренутним ценама. Србија је у децембру већ куповала додатне количине гаса по цени која се кретала од 730 до чак 1.400 долара. Вучић зарађује и на тој штети, коју трпи државни буџет. Што је већа цена, то је већи простор за провизије у које се уграђује.
Зорана Михајловић има сву докумантацију и сазнања о коруптивним комбинацијама Вучића, у које је укључен и Душан Бајатовић. Министарка енергетике тим доказима намерава да заштити лични интерес, да избегне одговорност за саучешће у пљачки буџета.
Од Вучића су се дистанцирали Златибор Лончар и Игор Мировић. Министар здравља је обавио неколико разговора с америчким дипломатама, којима се понудио за сарадника, под условом да не буде стављен на црну листу. Вучић је преко медија под својом контролом пласирао информацију да је Лончар напустио СНС и да намерава да прави своју странку. Вест је пуштена како би се, кад заиста дође до званичног разлаза, Вучић имао доказ да се Лончар у дужем периоду припремао на дезертирање. Са истим циљем објављено је да је Игор Мировић напустио СНС и поднео оставку на место председника војвођанске владе.
– Нисам поднео оставку. На жалост мојих политичких противника ни не намеравам да је поднесем – рекао је Мировић, кога је Вучић, у сарадњи с Милошем Вучевићем, одавно незванично развластио, одузео му утицај на страначке органе и покрајинске институције.
Сукоби у врху СНС-а тек су почели да се заоштравају. Појединци и интересне фракције више се не боре око плена, него како да га сачувају и избегну одговорност. У том послу највеће проблеме им ствара Александар Вучић. Он је спреман да, зарад својих интереса, жртвује сваког од њих. Нека ратују, што више жртава у картелу, то боље за Србију.
magazin-tabloid.com
