Прошле године порез на имовину грађанима повећан је и до 80 одсто. – Општине које су повећале број обвезника размишљају да снизе овај намет
Суочене са све празнијим локалним касама и све већим расходима локалне самоуправе на све начине покушавају да повећавају приходе. Београд је, на пример, за ову годину планирао осам одсто већи прилив од пореза на имовину. Модел за пунију касу нађен је у повећању основице и новом зонирању града па је тако у појединим општинама овај намет већи и до 20 одсто. Чини се да је лакше било додатно оглобити грађане који уредно плаћају ову дажбину него повећати обухват наплате и опорезовати оне који „пролећу” испод радара порезника и уопште не плаћају порез на имовину.
Подсећања ради, прошле године порез на имовину грађанима је повећан и до 80 одсто, а фирмама први пут обрачунаван по тржишној вредности. Упркос томе приход од овог намета је 2014. године подбацио у укупном збиру. Прикупљено је око 35 милијарди динара што је између 10 и 20 одсто мање у односу на 2013. годину. Узрок томе углавном је било укидање накнаде за коришћење земљишта и то што је све општине нису у потпуности интегрисале у порез на имовину. Тако да овогодишњим повећањем пореза поједине локалне самоуправе покушавају да надокнаде губитке настале њеним укидањем. Не треба заборавити да је тај приход у укупним приходима Београда учествовао са 11,2 одсто те да овогодишњим повећањем од осам одсто престоница фактички покушава да надокнади губитке. Наравно има општина, као што је Уб, у којој је накнада за коришћење земљишта чинила 36 одсто прихода или Свилајнац 25 одсто, али је њено укидање посебан изазов за Београд који је требало да поднесе највећи губитак будући да је он књижио чак 52 одсто наплаћених средстава на име те накнаде у целој Србији. Утисак је ипак да Београд, рекло би се невешто и неправедно надокнађује те губитке.
Милојко Арсић, професор Економског факултета и један од аутора „Анализе могућности за компензацију прихода од накнаде за коришћење грађевинског земљишта кроз порез на имовину”, каже да би најпре требало повећати обухват наплате. Као посебно значајну могућност наводи опорезивања пољопривредног и шумског земљишта, које се тренутно не опорезује. Његов потенцијал је око девет милијарди динара.
Када је реч о повећању основице за порез на стан, што је био случај у Београду, Арсић каже да она не би смела да пређе тржишну вредност некретнине. Пракса је како истиче да пореска основица буде 10 до 15 одсто нижа од тржишне вредности и за све преко тога грађани имају право жалбе.
На питање како је могуће да основица расте у време када цене некретнина падају и да тржишна вредност квадратног метра стана у центру Београда порасте са 145.000 динара на 160.000, један од наших саговорника упућен у ову тематику који није желео да му се наводи име, каже да је ту цену Пореска управа сасвим сигурно одредила на основу купопродајних трансакција за зону у којој се та некретнина налази. Не треба, каже он, изгубити из вида да локалне самоуправе више немају никаква ограничења у погледу повећања пореза на имовину тако да оне основицу, која је дуго била потцењена, лагано изједначавају са тржишном вредношћу.
Ипак зарад праведнијег опорезивања он предлаже и фер зонирање, што значи постојање мањих зона у којима би се за просек узимао мањи број купопродајних уговора који би реалније осликавали тржишну вредност да не би квадратни метар уџерице на Зеленом венцу старе седам деценија вредновали исто као новосаграђени квадрат на Теразијској тераси.
Као посебну нелогичност при утврђивању пореза на имовину наводи цене грађевинског земљишта и одређивање зона у градовима. Тако на пример, према градским одлукама из 2014. године пета, најјефтинија зона, у Новом Саду износи 10.000 динара по метру квадратном, док је најјефтинија у Београду 800 динара. Београд је имао пет зона које су јефтиније од најјефтиније у Новом Саду. Још нелогичније је да у Инђији квадратни метар кошта 1.107 динара у првој зони, а у Пироту у истој тој зони 19.720 динара.
Димитрије Лукић, председник општине Сокобања, није повећавао основицу и мењао зоне већ је повећао обухват наплате за 25 до 30 одсто тако што је пописао и у систем убацио оне који никада нису плаћали порез. То је део пројекта немачке организације ГИЗ која финансира и ангажује пописиваче у девет градова источне Србије како би показала да је боље обухватити што већи број обвезника него повећавати порез.
Александар Грунауер, из ове немачке организације, каже да су њихови пописивачи ишли од куће до куће и премеравали и пописивали сву имовину почев од оног што је неко доградио па „заборавио” да пријави до тога да ништа није пријавио. Мајданпек је зато у периоду октобар-децембар 2014. имао наплату од 75 одсто, што је за српске прилике прилично добро. Неготин је, на пример, за 2014. имао 3.161 нову и 3.240 измењених пореских пријава због повећања квадратуре.
– После повећања обухвата и наплате пореза поједини председници општина из ове групе озбиљно размишљају да снизе порез на имовину– каже Грунауер.
М. Авакумовић, Политика
