ВЕЋИНА општина и градова у Србији још није преболела укидање локалних такси. Страхују да ће без фирмарине и десетина других ситних дажбина 2013. годину завршити у дебелом минусу. А некима, тврде поједини локални лидери, прети и банкрот. И док држава тврди да самоуправа нема разлога да се жали, локал тражи рачуницу којом би надокнадио минус од пет милијарди динара без кога је остао због сече намета. Ове накнаде пуниле су у просеку пет до седам одсто локалних каса.
Ослобађањем привреде сувишних трошкова, како се жале лидери локалних самоуправа, отворена је рупа, за чије крпљење није довољан новац који општине добијају из републичког буџета. Највећи притисак истрпеле су мале општине чији су буџети најтањи. У најтежој ситуацији су Кладово, Мајданпек, Сурдулица, Мали Зворник, Свилајнац…
Најгласнији у критикама нових решења је покрајински секретар за пољопривреду Горан Јешић. Он истиче да је због лошег односа централне власти према њима већина општина и градова пред – колапсом. Он сматра да је Министарство финансија неуставно укинуло таксе као изворни приход локалне самоуправе.
ЗАКОН РУШИ ПРИХОД ОПШТИНЕ и градови страхују да би њихови приходи могли поново да буду скресани, уколико прођу нови прописи који се најављују у Влади. Измене закона о уређењу и коришћењу грађевинског земљишта и заштити животне средине могли би да локалну самоуправу оставе без дела накнада које се сада сливају у буџете. За ово се боре и инвеститори, који сада имају обавезу плаћања ових накнада.
Да постоје општине које су већ у неформалном банкроту потврђује и председник Сталне конференције градова и општина и први човек Параћина Саша Пауновић.
– Шта је, ако не банкрот, када се и по годину касни са плаћањем обавеза или ако нема пара за плате администрације или запослених у вртићима – пита се Пауновић. – Упркос проблемима, међутим, не очекујем колапс локалне самоуправе. Влада би морала да све ово има у виду приликом доношења закона који су у најави, и који би могли да мршаве приходе локалне самоуправе додатно смање.
Пауновић наглашава да је крах најслабијих средина избегнут тиме што је држава предвидела могућност да им да зелено светло за убирање минимума локалних прихода који би им омогућили само голи живот.
У Фискалном савету, са друге стране, одбијају примедбе општина да ће их талас кресања локалних прихода потопити и истичу да је проблем у нерационалном трошењу пара.
– Локалне самоуправе данас имају 20 милијарди динара веће приходе, него по Закону из 2007. године – каже Никола Алтипармаков из Фискалног савета. – Већа средства, међутим, нису пратиле и веће надлежности. За дизање панике нема разлога, јер су сви градови и општине у Србији у плусу.
С друге стране, републичкој каси, како напомиње Фискални савет, недостаје неопходних 20 милијарди динара. Решење је или да се општинама и градовима смање приходи или повећају дужности.
