Турска је највећа економија у ширем региону и изузетно је важно што су створени добри предуслови да наша пословна сарадња, иначе развијана тек у претходних неколико година, добије на убрзању, а наш дефицит у размени са том земљом буде смањен – коментарише за Бизнис Александар Милићевић, директор Републичке привредне коморе Ниш (РПК Ниш), посету председника Турске Реџепа Тајипа Ердогана.
Једна од централних тема биле су турске инвестиције које се, бар засада, највише везују за југ Србије. Према подацима ове коморе, која покрива југоисточну Србију, односно Нишавски, Пиротски и Топлички округ, Турска је на том подручју реализовала пет инвестиција – Астер текстил у Нишу, Џинзи у Лесковцу, Ормо у Лебану, Сојлемер у Житорађи и хотелски комплекс Босфорус у Алексинцу. Фирме у Нишу, Лесковцу и Лебану су текстилне, а она у Житорађи бави се производњом ауто-делова. Сезону турских инвестиција отворила је, у децембру 2015, компанија Астер текстил, која је купила нишки ЕИ Чегар у стечају за 1,5 милиона евра, а пре годину дана у том простору отворила је фабрику. Инвеститор је у њену изградњу уложио девет милиона евра, а Влада Србије, кроз субвенције за запошљавање радника, готово два милиона евра. Фабрика би до краја 2018. године требало да запосли око 2.000 радника. Џинзи је у Лесковцу отворио три погона и инвестирао око шест милиона евра. Захваљујући тој инвестицији обезбеђен је посао за око 800 радника. Председник Србије Александар Вучић најавио је пре пар месеци да ће Џинзи у Лесковцу ускоро отворити још једну фабрику, што ће држава подржати субвенцијама од најмање 84 милиона динара.
На списку инвеститора нашла се и фабрика Ормо, која би ускоро требало да буде отворена. Реч је о првој инвестицији реализованој у Лебану у последњих 20 година, која ће обезбедити посао за најмање 300 радника. Држава је за куповину Експортекста из стечаја, те обнову његових хала, у којима је Ормо смештен, уложила 147 милиона динара. Износ ове турске инвестиције није доступан јавности. Према подацима Министарства привреде, турски Сојлемер, који је ове године отворио фабрику у Житорађи, обавезао се да у наредне три године уложи минимум 3.911.940 евра, и да запосли најмање 160 радника. И ова инвестиција подржана је државним субвенцијама у износу од 1.120.000 евра. У хотелски комплекс Босфорус, са четири звездице, по наводима медија, турски инвеститор је уложио око десет милиона евра.
У РПК Ниш подсећају да је у првих осам месеци ове године извоз домаћих фирми које послују на подручју које Комора покрива износио нешто више од 50,2 милиона америчких долара, док је увоз из Турске премашио 69 милиона долара, што за последицу има дефицит на српској страни од око 18,8 милиона долара. Прошле године извоз домаћих фирми са овог подручја у Турску био је још мањи (49,9 милиона долара), увоз је нарастао на око 88,8 милиона, уз дефицит од 38,9 милиона долара. Занимљиво је да се извоз фирми са југоистока Србије на турско тржиште већи од десет милиона долара бележи тек од 2011, када је премашен износ од 11 милиона долара. “Приликом посете турског председника Ердогана потписан је анекс Споразума о слободној трговини између Србије и Турске, који би требало да омогући повећање нашег извоза, односно додатно смањење дефицита. Потписивање Споразума 2009. године представљало је први корак у том правцу и ствари су почеле да се мењају на боље”, оцењује Милићевић.
Извесно је, међутим, да оптимистичне најаве од пре осам година, како тадашњег српског председника Бориса Тадића и Ердогана, који је у својству премијера посетио Србију, а које су пратиле потписивање Споразума, нису реализоване. Неизвесно је у којој мери ће бити остварена и најновија обећања актуелног председника Вучића и његовог колеге Ердогана, која такође звуче оптимистично. Ердоган је, наиме, казао да би трговинска размена између Србије и Турске, која сада износи око 870 милиона долара, до краја године могла да премаши милијарду долара, што такође није довољно, пошто је “наш циљ да размену подигнемо на три, односно пет милијарди долара”.
Вучић је на Бизнис форуму Србија-Турска, на којем је, према подацима РПК Србије, учествовало око 500 бизнисмена, обећао да ће Србија турским инвеститорима понудити боље услове за улагање од било које друге земље у окружењу, и то за најмање пет одсто. При том је похвалио турске инвеститоре који су, како је казао, једини спремни да “оду у Крупањ, у Лебане, у Житорађу, у Владичин Хан…”, дајући тако свој допринос паду незапослености у Србији. Подаци о турским улагањима у Србију, пак, говоре другачије. Судећи према подацима званичника из Министарства трговине, РПК Србије и других институција Турска је до сада у Србији инвестирала, угланом у текстилној, прехрамбеној и ауто-индустрији, само 95 милиона евра. У Србији је регистровано око 400 турских привредних субјеката, од којих је тек нешто више од десет отворило фабрике, односно погоне. У свим турским фирмама у Србији ради око 8.000 радника.
Споразуми, меморандуми, писма о намерама…
Током Ердоганове дводенвне посете Србији потписано је 16 различитих споразума, меморандума, писама о намерама и програма сарадње – највише у области трговине, али и саобраћаја, образовања, енергетике, урбанизма, шумарства… Договорена је и рестаурација Бајракли џамије и хамама у Голубачком граду, као и изградња Материнског дома за заштиту одојчади, деце и омладине у Београду. Са Србијом је потписан и Споразум о увозу пет тона говеђег меса. Најављена су улагања у бање и повећање броја турских туриста који ће посетити Србију. Турска ће, како је речено, помоћи изградњу модерног ауто-пута између Београда и Сарајева.
Заокрет у добром правцу
– Све иоле значајније турске инвестиције реализоване су у претходних неколико година. Раније није било тако. Турске фирме су се у Србији бавиле, готово искључиво, производњом пива. То нас је умногоме разликовало од свих других земаља у окружењу (БИХ, Македоније, Бугарске, Албаније…). И покрајина Косово је посвећивала већу пажњу економским односима са Турском. Добро је што смо постали свесни да то мора да се мења и што чинимо напоре у том правцу – коментарише за Данас директор РПК Ниш Александар Милићевић.
Пише: Зорица Миладиновић, Данас.рс
Фото: Фонет/ Сенад Жупљанин
