МИНЕРАЛНО ђубриво је, за џеп пољопривредника, прескупо, квалитет му није сјајан, а избор је сужен. Овако, у време када се примиче прихрана јесењих усева, пре свега пшенице и уљане репице, стручњаци и ратари коментаришу стање на тржишту ове важне сировине у пољопривредној производњи.
Цене минералног ђубрива, како објашњава Ђорђе Бугарин, секретар Удружења пољопривреде Привредне коморе Војводине, порасла је, у односу на прошлу годину, од 20 па до 40 одсто.
– Ђубриво је, иако нема царинских баријера, доста скупо, пошто нема адекватне домаће производње, а увози га само мали број компанија, које, практично, могу да диктирају цену на домаћем тржишту – истиче Бугарин. – Уз то, сусрећемо се и са проблемом мале тражње, јер финансијска криза већ годинама притиска село, и само је додатно погоршана јаком сушом и смањењем приноса, тако да се ђубриво, заиста, мало тражи.
Ђубрива, која се производе у осам фабрика у Србији, додаје Бугарин, уз то, не подлежу озбиљној контроли, тако да су се неки произвођачи већ „обрукали“ пред потрошачима, а и сама технологија производње је добрим делом застарела.
МАЊИ ПРИНОС БУГАРИН, такође, напомиње, како смањивање количине ђубрива, у основном ђубрењу, а затим, и у прихрани, неминовно доводи до смањења приноса.
– Ратари се, приносом, неће можи борити са конкуренцијом из ЕУ, када се границе „отворе“.
– Код наших произвођача се најчешће у понуди могу наћи мешана ђубрива, у којима су компоненте буквално физички умешане – каже Бугарин. – Комплексна ђубрива, која настају хемијским путем, у којима су у једном „зрну“ помешане активне материје, међутим, стижу само из увоза. Ђубрива из увоза се, такође, контролишу већ на граници, тако да ни ту не може да буде озбиљних проблема.
Војислав Малешев, ратар из Каћа, ових дана размишља о набавци минералног ђубрива за прихрану њива са пшеницом и уљаном репицом. Још увек, како каже, није одлучио које ће ђубриво набављати, али је сигуран да ће избећи паритетно задуживање.
– Имамо неколико великих увозника, тако да ми ратари немамо много избора – каже Малешев.
– Паритетно задуживање, када се ђубриво плаћа робом, међутим, најгори је избор јер је за нас ратаре јако неповољно. Планирам да ђубриво азотног комплекса набавим већ почетком следеће године, и да већ у јануару прихраним своје оранице. Тако ћу, надам се, омогућити биљкама да добију адекватну прихрану, и да, на крају, добијем прави принос…
Новости
