Орашац 2020: Битка за парче меса, Вучићева Србија на делу (видео)

To su kolege penzioneri koji od sve tehnike znaju rukovati samo daljinskim upravljačem. Koji god program na toj čarobnoj kutiji izaberu sa svakog im jedan te isti lik ispira mozak već punih skoro osam godina o “zlatnom dobu” koje samo što nije došlo. Njima sasvim sigurno taj “stručnjak” nije uzimao deset procenata od penzije, jer takvi imaju penziju nižu od 25.000 dinara. Ovi koji im dele sendviče, uz to im se podsmevajući, pred svake izbore podeliće im i pakete sa po dve konzerve jetrene paštete sa likom “velikog vođe”, kilogramom šećera i soli, litrom ulja, pakovanjem najjeftinijeg keksa, a ponekom i džak krompira ili luka i reći im koji broj na glasačkom listiću da zaokruže. I posle završenog posla vratiće se opet kući sretni što imaju šta žvakati u naredna dva – tri dana, a ne samo “latno doba” već i život dostojan čoveka nikad neće dočekati. Zbag ovakvih mnogi optužuju sve penzionere da odlučuju o sudbini Srbije. One kojima televizor nije jedino sredstvo informisanja niko ne može vodati kao goveda po celoj Srbiji, zatvarati u torove i ispirati im mozak ponavljanjem jedne te iste otrcane mantre, jer se, za razliku od ovih jadnika koji su zaboravili da su isto tako pružali ruke da dohvate hleb za vreme vladavine Slobodana Miloševića, čiji je ministar u vladi bio ovaj koji im soli pamet, ovi drugi veoma dobro pamte svaku njegovu reč koju je izgovorio otkad se pojavio na političkoj sceni Srbije. Ovima koji se tiskaju u redovima za sendvič medijski javni servis nikad nije saopštio sadržinu protivustavnog Briselskog sporazuma, a očigledno nisu bili u stanju primetiti da im se sa tog servisa AP Kosovo i Metohija naziva državom, nikad nisu čuli da im junaci sa Košara tri meseca spavaju u šatorima ispred rezidencije “sveodlučujućeg” čekajući da ih primi i sasluša, nikad nisu pročitali izjavu bajnog ministra odbrane, koji ni vojsku nije služio, da Srbija treba da se “razgraniči” sama sa sobom da bi se znalo gde joj je granica. Veoma dobro on zna da su ovi junaci pod šatorima branili granicu na karauli Košare, gde su mnogi njihovi golobradi saborci kosti ostavili, dok se on bahatio po beogradskim hotelima, a sad živi u vili vrednoj više od 200.000 evra, za šta mu je gomilu dolara pozajmila širokogruda suprugina tetka iz Kanade. Za ovu i gomilu sličnih vesti ovakvi penzioneri nikad nisu čuli, jer javni medijski servis o tome ne priča, a oni novine ne čitaju, izuzev Informer, koji je specijalozovan za lepljenje etiketa neistomišljenicima režima. To je onaj isti Informer koji je sve neistomišljenike nazivao izdajnicima, stranim plaćenicima, soroševcima, blatoid koji je prvi objavio listu Soroševih plaćenika, misleći da nema onih koji znaju da je jedan od prvih plaćenika bio upravo onaj koji se naziva glavnim i odgovornim urednikom tog partijskog informatora, kad je objavio list Izlaz, o čemu je članak objavio novinar Predrag popović. Danas taj partijski list neće napisati da ko je najveći Soroševac, ko se sa tim “dobrotvorom” sastaje u Njujorku i njegovim sinom u Beogradu, ko je najrevnosniji u sprovođenju Soroševog plana naseljavanja migranata u Evropu, od kojih će ogromna većina završiti u ovom “raju od zemlje”, što im nije bila namera, ali će morati zameniti one koji su glavom bez obzira pobegli u svet, jer veoma dobro znaju u kakvoj zemlji žive i šta sutra mogu očekivati.