У недељу ће у Мађарској бити одржан референдум о плану ЕУ за расподелу избеглица. Мађарски премијер Виктор Орбан изјавио је раније да ће глас “не” бити глас “у корист независности Мађарске и одбацивања плана обавезног насељавања”. Организација за заштиту људских права Амнести интернешенел тврди да се власти те земље намерно лоше односе према мигрантима уочи референдума.

Последњих неколико недеља улице Будимпеште и других мађарских градова облепљене су владиним плакатима на којима су људи из Сирије, Ирака, Авганистана и других земаља описани као илегални имигранти који не заслужују помоћ, толико неспремних за интеграцију да су смртна претња Европи. На овим плакатима се имигранти представљају као крвожедни “ђаволи” које мађарски грађани заједно са другим “исправним” Европљанима треба да одбаце.

Питање које ће мађарска влада поставити грађанима је пажљиво срочено. Ту се свесно избегавају појмови као што су европска солидарност, хуманост, равноправност и једнакост. Уместо тога, питање се искључиво односи на емотивни проблем националног суверенитета: “Да ли одобравате да ЕУ доноси обавезујуће одлуке о расељавању немађарских грађана у Мађарској чак и без сагласности Парламента?”.

Играјући на карту мађарског страха од губитка или ограничења суверенитета и означавањем већине муслиманских азиланата егзистенцијалном претњом по безбедност и европски културни идентитет – влада ће готово сигурно успети да већину грађана убеди да на референдуму каже Не.

За Орбана је избегличка криза избила у идеалном тренутку пружајући му безброј политичких прилика које је он умешно искористио. Представљајући се као јак и одлучан лидер, способан да задржи “претећу плиму” блискоисточних и азијских азиланата, он је повећао подршку својој посрнулој партији Фидес.

Истовремено, његове радикалне антиимигрантске мере, укључујући и подизање ограде на границама са Србијом и Хрватском, спречиле су успон екстремно десничарске партије Јобик тако што су јој просто преузеле тему.

И на крају, подстичући моралну панику због већином муслиманских азиланата, Орбанова влада је делимично успела у скретању пажње јавности са тешке економске ситуације у Мађарској, погоршања јавних услуга и све озбиљнијих оптужби за корупцију и непотизам високих функционера Фидеса и других људи блиских власти.

Ако се на референдуму у Мађарској убедљиво одбаце обавезне мигрантске квоте, чему се Орбан нада, он ће сигурно наставити јачање савеза са Пољском и осталим чланицама Вишеградске групе, Словачком и Чешком, како би зауставио наднационалне амбиције ЕУ.

Европски политичари изражавају наду да референдум о расподели избеглица у ЕУ неће постати преседан, јер би то био крај Европе. – Ако би сваку одлуку, која се у Европи демократски донесе, подвргла референдуму само зато што се некоме не свиђа, онда је то крај Европе – изјавио је Сандро Гоци, државни секретар за европска питања у влади Италије.

С обзиром да су резултати недељног референдума готово извесни, остаје нам да видимо какве ће он последице донети на односе у ЕУ, али и на мађарске комшије, као и да ли ће доћи до погоршања односа новопечених “пријатеља” Орбана и Вучића.

П. Вранешевић – Вестионлине