Органска храна скупа за домаће потрошаче

Београд – Све ви­ше љу­ди у Ср­би­ји укљу­че­но је у про­из­вод­њу и про­да­ју ор­ган­ске хра­не. Пре шест го­ди­на, у тој бран­ши, би­ло је све­га 137 про­из­во­ђа­ча, а про­шле го­ди­не – две хи­ља­де, укљу­чу­ју­ћи и ко­о­пе­ран­те.

Ипак, то не зна­чи да слич­но ин­те­ре­со­ва­ње вла­да и ме­ђу по­тро­ша­чи­ма јер све­га је­дан од­сто ове хра­не оста­не на до­ма­ћем тр­жи­шту, по­ка­зу­ју по­да­ци При­вред­не ко­мо­ре Ср­би­је. Прак­тич­но све што се уз­га­ја на ор­ган­ским план­та­жа­ма за­вр­ша­ва у из­во­зу, а нај­ве­ћи куп­ци и да­ље су Не­мач­ка, САД, Хо­лан­ди­ја, Бел­ги­ја, Аустри­ја и Пољ­ска. Ме­ђу нај­тра­же­ни­јим про­из­во­ди­ма ко­ји се из­во­зе, у ка­те­го­ри­ји во­ћа, про­шле го­ди­не би­ле су смр­зну­те ма­ли­не и ку­пи­не и све­же ја­бу­ке, а од пре­ра­ђе­ви­на кон­цен­тра­ти од ја­бу­ка, су­ше­но во­ће и пи­реи од ви­ша­ња, ду­ња и ку­пи­на.

„Нај­ве­ћи део те хра­не се из­во­зи. Дуг је пут до то­га да ор­ган­ска хра­на по­ста­не јеф­ти­ни­ја и до­ступ­на до­ма­ћим куп­ци­ма. Ипак, охра­бру­је то да је по­ну­да све ве­ћа у су­пер­мар­ке­ти­ма“, ка­же Вељ­ко Јо­ва­но­вић из Цен­тра за ор­ган­ску про­из­вод­њу При­вред­не ко­мо­ре Ср­би­је.

„Ор­ган­ска хра­на уз­га­ја се на око 15.000 хек­та­ра, то је ве­ли­ки раст у од­но­су на про­шлу го­ди­ну ка­да се про­сти­ра­ла на око де­вет хи­ља­да хек­та­ра. Од 2012. го­ди­не из­воз је у стал­ном по­ра­сту. Али ако има­те па­ра­дајз ко­ји ко­шта 70 ди­на­ра или ор­ган­ски за 250 ди­на­ра, ја­сно је шта је раз­лог ма­ње тра­жње „, ка­же Јо­ва­но­вић. Ор­ган­ска хра­на је ску­пља јер се од про­из­во­ђа­ча зах­те­ва мно­го ве­ћи ма­ну­ел­ни рад, а ску­па је и сер­ти­фи­ка­ци­ја.

„За на­ше куп­це ор­ган­ска хра­на је и да­ље ску­па, а не по­сто­ји ни до­вољ­но раз­ви­је­на свест о пред­но­сти­ма тих про­из­во­да. Ку­пу­ју углав­ном за сво­ју де­цу. У све­ту су сти­гли до то­га да се, ка­да се го­во­ри о ула­га­њу у ову вр­сту про­из­вод­ње, то не ти­че са­мо ми­ни­стар­ства по­љо­при­вре­де, већ и ми­ни­стар­ства здра­вља. На­и­ме, под­сти­чу­ћи здра­ву ис­хра­ну, ма­ње гра­ђа­на ће би­ти бо­ле­сно“, об­ја­шња­ва наш са­го­вор­ник.

На при­ме­ру про­из­вод­ње кра­ста­ва­ца, об­ја­шња­ва због че­га је за нас бо­ље и здра­ви­је по­вр­ће ко­је се не уз­га­ја кон­вен­ци­о­нал­ним ме­то­да­ма. Ста­бљи­ка кра­став­ца у то­ку ра­ста „уси­са” око шест и по ли­та­ра пе­сти­ци­да што, и без об­зи­ра на ка­рен­цу, ипак оста­је у пло­ду.

„Охра­бру­је то што је код не­ких про­да­ва­ца, по не­зва­нич­ним про­це­на­ма, удео ор­ган­ских про­из­во­да у ка­те­го­ри­ји во­ћа и по­вр­ћа ско­чио на че­ти­ри до пет од­сто, што је је со­лид­но. И при­но­си код ор­ган­ских усе­ва са­да су го­то­во јед­на­ки као код кон­вен­ци­о­нал­них, што би у пер­спек­ти­ви мо­гло да сни­зи це­ну тих про­из­во­да“, ис­ти­че Јо­ва­но­вић.

Ге­не­рал­на се­кре­тар­ка Удру­же­ња про­из­во­ђа­ча „Сер­биа ор­га­ни­ка” Ива­на Си­мић ис­ти­че да Ср­би­ја прак­тич­но це­ло­куп­ни из­воз за­сни­ва на све­жем и смр­зну­том во­ћу и њи­хо­вим пре­ра­ђе­ви­на­ма. Ка­ко ка­же, ор­ган­ског во­ћа прак­тич­но и не­ма на до­ма­ћем тр­жи­шту док се све­же по­вр­ће и на­мир­ни­це жи­во­тињ­ског по­ре­кла још не из­во­зе и њих по­тро­ша­чи има­ју при­ли­ке да ку­пу­ју.

„Спе­ци­ја­ли­зо­ва­них про­дав­ни­ца не­ма, иако је би­ло по­ку­ша­ја, али не­ке од рад­њи у по­ну­ди има­ју ве­ћи део ор­ган­ске хра­не. И по­је­ди­не ве­ли­ке тр­го­ви­не са­да већ има­ју до­бар или со­ли­дан из­бор због то­га што, по­след­ње две го­ди­не, ипак ра­сте тра­жња за здра­вом хра­ном“, ка­же на­ша са­го­вор­ни­ца, до­да­ју­ћи да је оте­жа­ва­ју­ћа окол­ност то што је тр­жи­ште пре­пла­вље­но уво­зним ор­ган­ским про­из­во­ди­ма чи­је су це­не при­лич­но ви­со­ке, чак ви­ше у од­но­су на исте те про­из­во­де у зе­мља­ма из ко­јих до­ла­зе.

Сма­тра да ће ће це­ну ре­гу­ли­са­ти ве­ћа по­ну­да до­ма­ћих про­из­во­да. Тре­нут­но је ор­ган­ска хра­на (у за­ви­сно­сти од вр­сте про­из­во­да и про­дај­них ме­ста) за 50 до чак 400 од­сто ску­пља од кон­вен­ци­о­нал­но про­из­ве­де­них на­мир­ни­ца.

Ме­ђу др­жа­ва­ма ЕУ у ор­ган­ској про­из­вод­њи нај­ви­ше је од­ма­кла Аустри­ја, али је нај­ве­ћи стра­те­гиј­ски ис­ко­рак на­чи­ни­ла Дан­ска, ко­ја је не­дав­но на­ја­ви­ла да ће, у на­ред­них 25 го­ди­на, це­ло­куп­ну по­љо­при­вред­ну про­из­вод­њу пре­ве­сти у ор­ган­ску. Нем­ци су, с дру­ге стра­не, нај­ве­ћи по­тро­ша­чи.

Европ­ска ста­ти­сти­ка по­ка­зу­ју и да су га­здин­ства с ор­ган­ском про­из­вод­њом у про­се­ку ве­ћа од оних где се про­из­во­ди на тра­ди­ци­о­нал­ни на­чин.

Уни­ја је пр­ву за­кон­ску ре­гу­ла­ти­ву о ор­ган­ској про­из­вод­њи до­не­ла још 1991. го­ди­не, а по­ја­ва бо­ле­сти лу­дих кра­ва, 2001. го­ди­не, би­ла је ве­ли­ка пре­крет­ни­ца и за­ма­јац за ин­тен­зив­ни­ји раст про­из­вод­ње ор­ган­ских на­мир­ни­ца.

Ивана Албуновић, Политика