Београд — Органска храна је све заступљенија на полицама трговинских ланаца у Србији, а продаја расте, иако су цене таквих производа неколико пута веће.
Секретар Удружења Сербиа Органика Ивана Симић изјавила је да су цене свежих органских производа од 100 до 200 одсто веће од конвенционаних производа, а на српском тржишту највише се тражи свеже поврће, док је воће углавном намењено извозу. Цене прерађених органских производа веће су за око 80 одсто.
“Тражња за свежим прозиводима је велика, па је порасла и понуда на пијацама, где је добра снабдевеност свим врстама поврћа. Потражња је сада чак и већа од понуде”, навела је Симић.
Према њеним речима, све више трговинских ланаца одваја кутке за органске производе, и осим свежег воћа и поврћа, нуде и прерађене производе, који су углавном из увоза. Она је оценила да је мала понуда прерађевина органског порекла, јер на српском тржисту нема довољно квалитетних сировина.
У Србији има око 1.500 до 2.000 произвођача органске хране, а тај број укључује и кооперанте који раде за познатог купца за извоз и углавном производе малине и купине. Без кооперанта, има око 300 произвођаца.
Секретар Одбора за пољопривреду у Привредној комори Србије (ПКС) Ненад Будимовић оценио је да је органска производња велики потенцијал Србије, али да је још на почетном нивоу развоја.
Он је рекао да је Србија под органским производима у 2011. години имала око 6.000 хектара, а прошле године те површине повећане су за 30 одсто, што показује да су пољопривредници све више заинтересовани за гајење тих култура.
Будимовић је навео и да је држава препознала значај органске производње и одвојила средства за подстицаје, али да се мало тих средстава реализује.
“Правилници који одређују ко све може да добије тај новац нису у потпуности усклађени поготово у сточарској производњи. Један од циљева којима ће се бавити ПКС да објаснимо како да се тај новац из буџета боље користи, јер се свега 10 одсто средстава реализује”, оценио је Будимовић.
У Србији се, према подацима ПКС, углавном производи воће, и то јагода, малина, боровница и самоникло воће.
Тржиста на која Србија пласира органске производе су Немачка, Аустрија, Велика Британија, Русија, а то су према оцени Будимовића, захтевна тржишта која знају шта је квалитет и имају довољно новца то да плате.
У сточарству, како наводи, производи се мала количина органски произвендих јаја, меда и органско млеко.
“Све фармере који су заинтересовани за органску производњу поред едукације како радити, треба и сертификовати и прилагодити производњу захтевима тржишта и ЕУ”, оценио је Будимовић.
Држава, према његовим речима, може да помогне тако што ће направити повољан амбијент и то одговарајућим законодавством, стимулацијама и подстицањем извоза.
Органска производња је производња пољопривредних и прехрамбених производа која се заснива на примени метода органске производње у свим фазама производње, које у најширем смислу подразумевају рационално коришћење природних ресурса, очување животне средине, ограничену употребу синтетичких инпута и забрањену употребу генетички модификованих организама и јонизујућег зрачења.
Танјуг
