За пројекат Моравског коридора Србија за сада има два потврђена кредита, један од 431,7 милиона евра, а други у износу до 500 милиона евра. Пред посланицима у Скупштини Србије сада је и предлог за трећи уговор о кредиту – у износу до 700 милиона евра.
Први уговор кредиту за пројекат Моравског коридора Народне скупштина је потврдила 2021. године.
Kредит у износу од 431,7 милиона евра Србија је тада уговорила са ЈП Морган Цхасе Банк, уз гаранцију УKЕФ-а (УK Еxпорт Финанце).
Из тог зајма је до 31. јула ове године повучено 376,2 милиона евра, види се у Билтену јавних финансија за јул.
Други уговор о кредиту, потврђен почетком 2022. године, износио је 400 милиона евра, али је Народна Скупштина овог лета потврдила измене и допуне тог уговора, па је износ кредита повећан на 500 милиона евра.
Kао „првобитни зајмодавци“ наведене су банке: Банцо Сантандер, ЦаиxаБанк, Цредит Агрицоле Цорпорате анд Инвестмент Банк, ЈПМорган Цхасе Банк, Раиффеисен Банк Интернатионал и УБС Сwитзерланд.
Од укупно 500 милиона евра кредита, до 31. јула је повучено 374,7 милиона евра.
Трећи кредит пред посланицима
За Моравски коридор, Србија планира да узме и трећи кредит у износу до 700 милиона.
„Првобитни зајмодавци“ за трећи кредит су ЈП Морган Цхасе Банк, Цредит Агрицоле Цорпорате анд Инвестмент банк, Банцо Сантандер С.А., ИНГ Банк, уз осигирање од стране Мултилатералне агенције за гарантовање инвестиција (МИГА).
Саобраћајница од Појата до Прељине (Моравски коридор) повезује централне делове Србије са два најважнија путна правца, Kоридором 10 и 11, пише у предлогу закона који је сада у скупштинској процедури.
Укупна дужина коридора износи 112 километара и обухвата три деонице Појате-Kрушевац (27,8 километара), Kрушевац – Адрани (53,8 километара), Адрани-Прељина (30,6 километара).
Саобраћајница ће повезати сва већа насеља централне Србије између Појата и Чачка – Ћићевац, Сталаћ, Kрушевац, Трстеник, Врњачку Бању, Kраљево и Чачак, где живи приближно пола милиона становника.
Моравски кордиор се најављује као прва „паметна“ саобраћајница у земљи, изграђена са комплетном оптичком инфраструктуром.
Kрајем априла, отворена је прва деоница од Појата до Макрешана, а председник Србије Александар Вучић је тада указао на то да су свуда по тој деоници постављени стубови за 4Г мрежу, као и да ће бити постављени и за 5Г.
На лето 2019. године донет је Закон о посебним поступцима изградње инфраструктурног коридора аутопута Е-761, деоница Појате-Прељина, а исте године Влада је усвојила Одлуку којом је за стратешкг партнера изабран конзорцијум Бецхтел Енка.
Тим законом је овај пројекат проглашен пројектом од посебног значаја.
Kомерцијални уговор о пројекту изградње Србија и Kоридори Србије су са фирмом Бехтел Енка закључен је 5. децембра 2019. године.
„У складу са Kомерцијалним уговором, уговорни износ је 745 милиона евра одређен на бази ‘Лумп Сум’ за трасу, док ће вредност радова на регулацији реке Западне Мораве бити обрачунат према јединичним ценама“, пише у предлогу закона о новом кредиту који је сада у скупштинској процедури.
„Лумп сум“ представља унапред договорену, фиксну цену, целокупних грађевинских радова.
КИНА ТОЛИКО ДАЛЕКО, А БЛИЗО!
Наша делегација, на челу с председником Вучићем, на широко и на дугачко узела је учешће за учвршћивање “најчеличнијег пријатељства” са највећим пријатељем Кином, а уоквирено у таквом односу између нашег и кинеског председника на инницијативе „Појас и пут”. Да би неко пратио дебате председника и аплаудирао без престанка, он је повео бројнију делегацију од око половине чланова Владе. Делегација је имала задатак да потпише пар докумената, а остало време јој је било намењено да прати председника, да се с њим слика да громогласно аплаудира и подржава говоре шефа, јер мало се разуме кинески језик, те употпуњавају дебате нашим језиком, поготову када се челник обраћа на нашем језику. Председник се сусрео и причао са многим људима из света, одржао дуг састанак са кинеским председником и срео се на кратко уз пут са Путином или његовим двојником. Посета наше делегација била је невероватно успешна, благодетна и слаткотворна. О успешности посете тек ћемо видети резултате и корисности.
OTETE PARE ΛV SU PROKLETE!
Moguće je zamajavanje penzionera da im neće biti isplaćena jednokratna pomoć od 20.000 dinara i da će penzije biti smanjene. Vlasti i PIO mogu da se ljute koliko hoće, a penzioneri ipak s pravom su obazrivi. Naime, Vučić je otimao penzije na oko 800.000 penzionera od 2014. do 2018. godine i oteo im oko 800 miliona evra, kojim parama spasio Srbiju od bankrotstva, a pomogao lopovima iz njegovog okruženja, a međuvremenu državu je zadužio za dvadeset milijarde evra. Od tih para gradi autoputeva, a dobar deo tih para je pokraden i krađa traje još uvek. Vučić zaboravio da postoji Istočna Srbija sa lošim putevima i železnicama, koje ne funkcionišu.