СТАРО је правило да ако желиш да разориш један народ, уништи му историју, традицију, језик, образовање, породицу… Да се покушаји нечег сличног догађају и нама сматра Слободан Стојичевић, стручњак за спољну трговину и члан руског Изборског клуба, који окупља експерте из разних области.
– Театар дејстава мрежних ратова је “отворено” информационо друштво и постмодерни информациони простор – објашњава Стојичевић. – Једна од фаза је стварање “климе” да се људи не противе или да чак и сами учествују у променама основних параметара друштва.
Савин и Дугин су изнели виђење на који начин САД покушавају методама мрежног ратовања да мењају стварност у другим земљама, утичу на измену система вредности, изазивају кризе… Важну улогу у томе, како наводе, имају медији и друштвене мреже попут “Фејсбука”, “Твитера” и “Инстаграма” које могу да се користе како би се изменила реалност, али и стварне друштвене групе – невладине организације, покрети, колективи…
– Човек доноси одлуке у складу са информацијама које добија из спољног света – каже Стојичевић. – Психолошки филтери, попут искуства, схватања добра и зла, морала, логике, сортирају информације. Али, они се могу и неутралисати. Под утицајем емоција – љутње, јаке радости, афекта – човек прихвата информације и доноси одлуке које у нормалним околностима не би донео.
Данас више није тајна да америчке владине агенције развијају когнитивна оружја на основу вештачке интелигенције и алгоритама понашања. У оваквим околностима, човек прихвата чак и информације које противрече свему другом.
– Интернет је идеално окружење за вођење мрежног рата – тврди наш саговорник, један од експерата Изборског клуба. – То је разлог зашто САД интензивно раде на ширењу интернета по целом свету. Тамо где нема инфраструктурних основа, интернет се шири помоћу дронова, аеростатних балона или сателита.
По званичним подацима два одсто корисника “Твитера” стварају шездесет одсто садржаја на овој друштвеној мрежи! А пет посто корисника чак 75 процената. Подаци су слични и за остале друштвене мреже.
– Ко су тих два или пет одсто тако активних корисника који имају снаге, времена, новца и других ресурса да стварају све те мемове, статусе, сличице, филмиће, скечеве, коментаре, одговоре на коментаре, одговоре на одговоре – пита се Стојичевић. – Без потребе да се дубље улази у објашњавање можда је једноставније погледати оглас за такве “ботове” и “тролове”.
Иако су Александар Дугин и Леонид Савин први аутори који су у Русији почели да говоре на тему мрежних ратова, Стојичевић говори како, по том питању, стоје ствари на нашим просторима.
– Постало је очигледно да је и овде постојао план за уништавање нашег идентитета, идеолошког и кадровског потенцијала, културних и религиозних основа – каже Стојичевић.
За разлику од ратова ранијих генерација, мрежне структуре могу изгледати потпуно мирољубиво и споља ни на који начин повезане са стратешким институцијама и професионалном обавештајном службом.
– Наизглед невине НВО шахиста аматера, омладински покрет, организација за заштиту људских права или маргинална религиозна секта у потпуности могу бити део опасне и субверзивне мреже, а да притом већина учесника то и не слути – тврди Стојичевић. – Али, захваљујући некима од њих Американци данас имају практично све информације о свим српским предузећима закључно са нивоом самосталне занатске радње.
Познато је, истиче наш саговорник, да је и банкарско тржиште највећим делом препуштено иностраним банкама:
– Стране банке немају интерес да развијају домаћу привреду и да решавају проблеме националне економије, већ само да се “понашају тржишно као профитни центри својих матичних кућа” и да извлаче добит из Србије докле год то буде могуће и исплативо.
Драгана Матовић, Новости.рс
фото: freestock
