Београд – Одакле потиче тврдња да је тренутна незапосленост у Србији 15,2%, односно да је она пала са 26,5%, што би значило да је запослено преко 300.000 људи за које би требало исплатити две милијарде евра, односно БДП би требао да, сходно томе, порасте за 6,5 милијарди евра? Чињеница је да је БДП 2015. порастао за једва 400 милиона евра, а да ће 2016. годину завршити са максималним повећањем од 1,2 милијарде евра. На основу ових, непобитних чињеница. јасно је да власт опасно манипулише подацима, тврди економиста Предраг Мандић, дугогодишњи финансијски директор Металсервиса и руководилац сарадње са привредом Технолошко металуршког факултета у Београду.
Одакле тврдња да ће просечна плата почетком 2017. године бити 420 евра, односно 40 евра више него сад, што значи да за плате у јануару треба издвојити више од 120 милиона евра односно БДП би у јануару требао да порасте за скоро 400 милиона евра. На годишњем нивоу то износи близу пет милијарди евра, а истовремено се тврди да ћемо идућу годину завршити са 3,5% повећања БДП-а, што је на годишњем нивоу 1,7 милијарди евра. Значи, опет имамо нетачно опасну тврдњу која обмањује јавност.
Како ћемо незапосленост за пар година свести на 10 до 12%, кад је за то потребно запослити нових 80 до 100 хиљада људи, што захтева 800 милиона евра плата, односно скоро 3 милијарде додатног БДП-а?
Како ће просечна плата 2018. бити 500 евра кад је зато потребно издвојити 3 милијарде евра плата, што значи да БДП треба да порасте за скоро 10 милијарди евра?
За ове четири тврдње потребно је повећање БДП-а за скоро 24 милијарде евра, што је више од 50% а за предстојеће две године предвиђа се кумулативни раст од свега7 до 8%, што даје једва 4 милијарде БДП-а, и то пре свега захваљујући кинеској инвестицији у Железару Смедерево која носи више од 50% раста. Али ми, и поред тога, упорно бежимо од евроазијских интеграција и хрлимо у Европу која ће нам, поред осталог, тражити да издвојимо додатних 12 милијарди евра само за екологију!
Од 2009. године а и од 2012. па све до 2016. године, раст БДП-а на годишњем нивоу је између 0,2 и 1,5%, у зависности који се период посматра, и мањи је од 3%, колики је светски просек, тако да наш БДП по становнику у односу на светски просек опада из године у годину (сада једва прелази индекс од 50%).
Напомињем да је 1950. године, у старој Југославији, индекс БДП-а по становнику у односу на светски просек био 64%, 1960. тај индекс је износио 86% а 1970. индекс је достизао 109%. Дакле, раст БДП-а тих двадесетак година био је 7 до 8% на годишњем нивоу. Сада се предвиђени будући раст БДП-а планира 3% и то се сматра супер успехом па чак и Светска Банка и ММФ хвале то као незабележен успех. Питамо се какви то стручњаци седе на челу ММФ-а и Светске Банке кад такве, више него скромне резултате, називају историјским? Напомињем да је наша земља од 2009. године до данас направила кумулативан раст од 1,5 до 2,5% а Кина, за исти период, више од 100%.
Зашто Влада, ММФ и Светска Банка не инсистирају на уштедама код субвенција страним инвеститорима за које је држава дала, претпоставимо, преко 1,5 милијарди евра (за Фијат се не зна колико се дало) већ уштеде траже на пензијама и платама у јавном сектору?
Видели смо ефекте страних инвестиција кроз раст БДП-а протеклих година а тврдим да би много већи раст остварили да је држава сама била инвеститор за паре које је дала кроз субвенције.
Министар инфраструктуре с поносом каже да ћемо за аутопутеве дати 12 милијарди евра (добро је имати аутопутеве), али коме ће они користити? Нормално, Немцима, Холанђанима, Белгијанцима и осталим Европљанима да лакше стигну да Турске и Грчке. Просечан грађанин Србије, са својим примањима неће моћи да осети чари тих аутопутева.
Зар није могло од тих 12 милијарди евра макар пола да оде у посрнулу индустрију и пољопривреду а тиме би добили много већи раст БДП-а а и стандарда?
Такође се питамо, зашто Србија са 72% дуга од БДП-а се сматра јако угроженом кад, рецимо, САД има дуг од 110%, Ирска 115%, Португал 110%, Шпанија 100%, Француска 90% итд. итд.
Јасно је да и ми можемо да се задужимо до 100% БДП-а ако би те паре паметно употребили у модернизацију индустрије, пољопривреде и свакако туризма. А, 12 до 13 милијарди евра задужења код Кине и Русије као и својих 7 до 8 милијарди евра кроз паметне инвестиције БДП би за 4 до 5 година подигли за кумулативних 40 до 50% па би дуг опет пао на седамдесетак процената а напредак земље и стандард би, коначно, био видљив.
Подразумева се да не треба прекидати сарадњу са Европом и САД и да треба наставити са привлачењем њихових инвеститора, али свакако без субвенција, јер имамо и других предности: јефтина а стручна радна снага као наш главни адут, итд. итд.
Акционарима Индустрије црепа из Кикинде брисано је право на учешће у процесу стечаја! Они су удаљени из процеса доказивања вредности фирме и њеном излагању јавној продаји!
У нашим прописима постоји законска обавеза када преносите возило, па таман и без регистарских таблица, Саобраћајна полиција вас обавезује да имате оверу Пореске управе, са износом пореске обавезе, или оверу да не подлеже порезу!
Данас се преносе д.о.о. са једног правног лица на друго, или са правног лица на грађанина, без икакве пореске овере, а имовина вредна милионе евра, уступа се без накнаде. Посебно боли кад видите да се огромна имовина бивших ранијих друштвених предузећа, продата на тендерима и аукцијама, данас налази у портфељу острвских фирми.
Предраг Мандић, Таблоид
