Као главни разлог виде присуство осиромашеног уранијума који је бачен на нашу територију у НАТО бомбардовању 1999. године.

“Нису у праву стручњаци који тврде да епидемија малигних болести у последњој деценији нема никакве везе са 15 тона осиромашеног уранијума које су, за 78 дана бомбардовања, бачене на нашу земљу, углавном на Косову и рубном подручју Пчињског округа”, изјавио је на конференцији за новинаре председник Друштва Слободан Чикарић.

Подсећајући да су, након што је бомбардовање које је почело 24. марта, а завршено 1. јуна, Грци и Бугари у мају и јуну 1999. слали извештаје да је зрачење код њих 30 пута веће у односу на природни фон, он је додао да је то доказ да су тоне радиоактивног отпада расејане по читавом простору Балканског полуострва.

Доктор Чикарић је додао да се радиоактивни материјал таложи у земљишту, ту трајно остаје и доспева у ланац исхране, при чему се манифестације тумора у просеку јављају одложено – латентни период за леукемију и малигне лимфоме је пет до 10 година, а за солидне туморе је 10 до 20 година.

“Тај латентни период се завршио 2008. године”, рекао је он и додао да званични подаци за ту годину показују да је у Србији, не рачунајући територију Косова, годишњи раст новооболелих био два одсто годишње, кад се пореди са 2001, а чак шест одсто у периоду 2008/09. и 10 одсто ако се 2010. пореди са 2008.годином.

Он је оценио да би Србија могла да тражи одштету у милијардама долара, позивајући се на извештаје о морнарима који су добили по два милиона долара као обештећење јер су били изложену зрачењу после хаварије у Фукушими.