Београд — Двадесетак основних животних намирница поскупело је од почетка године у просеку за око осам одсто, показало је истраживање Асоцијације потрошача Србије.
Истраживање је показало да, иако сировине појефтињују, готови производи поскупљују.
Анализирајући стање у новчанику, већина грађана углавном може да уочи минус у свом преживљавању, али не и логику цена.
Намирнице које у исхрани користимо готово сваког дана у просеку су сада скупље за 8,2 одсто. Тако килограм пасуља, који је коштао 265 динара у јануару, сада плаћамо 297. динара. Млеко је чак 20 динара скупље него у јануару ове године, а 10 комада јаја уместо 134 динара сада кошта 146.
С друге стране, брашно, уље, со и шећер од почетка године до данас појефтинили су од 6 до 22 посто. Ако узмемо у обзир да су све те, сада јефтиније, намирнице потребне за припрему хлеба – зашто је векна хлеба поскупела?
Мистерија кретања цена у Србији не завршава се само на хлебу. Занимљиво је да су од јануара до септембра пале цене фабричке хране за тов стоке и цене кукуруза, али цене јунећег, свињског и пилећег меса су расле.
Асоцијација потрошача овом истраживању дала је помало горак назив. Не могу они да поскупљују, колико ми можемо мало да купимо. У сличном тону, како то волимо да кажемо, да видимо ко купује, а ко у ствари плаћа.
Планирање куповине сваког дана све је теже. Због честих поскупљења грађани више не знају какве ће их цене дочекати када следећи пут поново уђу у супермаркет. Од јануара до септембра цене двадесетак основних животних намирница више су за 8,2%. Просечна плата јесте са 39 хиљада повећана на 44 000, али је зато минимална просечна зарада сада нижа него у јануару и износи нешто више од 19 хиљада динара.
Ако се чињеницом да је евро у јануару био 111 динара, а сада 114, донекле може оправдати скок цена, чиме се може објаснити зашто уз појефтињење брашна, шећера, соли и уља, бели и црни хлеб плаћамо скупље?! из Асоцијације потрошача наводе да ће купци имати све мање.
“Просто реакција, реакцију надлежних органа који су рекли правдајући произвођаче, пекаре, да ето појефтињење не може бити увек решења, да су покушали појефтињењем и све то правдају слабом потражњом. Шта вам то говори, ако основна животна намирница има слабу потражњу, значи да смо јако сиромашни, и да поскупљење не може бити решење”, каже Игор Ивановски из Ацоцијасије потрошача.
Где престаје логика, а почиње економија можда се најбоље може уочити на примеру меса, које ће се, судећи по цени, куповати све мање. Иако је храна за стоку појефтинила, као и кукуруз, потрошачи су опет на губитку.
“Цена меса код нас је увек неког цикличног карактера и кад се деси једно повећање по правилу ће то доћи до неког снижења, али кажем тешко да је код нас у кратком временском року могуће извести ту линеарну зависност између с једне стране цене меса, с друге стране цене живе стоке, и цене основних инпута. Производна цена стоке калкулише се према цени хране коју је у том турнусу или товљеном времену, које треба од почетка стављања у тов до тренутка клања”, каже Драгован Милићевић државни секретар у министарству финансија.
Узроци поскупљења увек су исти – недовољно отворено тржиште, монополисана привреда, или недостатак конкуренције, нестабилан курс динара, раст трошкова. Како на то не можете да утичете, ево савета како да можда мало мање трошите.
“Оно што сада можете јесте просто да за свој новац тражите објашњење, читајте декларације, да упоређујете од маркета до маркета”, каже Ивановски.
Б92
