Шта је то патриотизам? Без књишких дефиниција, рекао бих да је у питању љубав. Љубав према својој отаџбини, народу и његовој историјској вертикали. То је свест да смо своју државу од некога наследили, те да треба исту некоме и да оставимо.
Да ли поред патриота постоје и непатриоте или издајници? Постоје. У сваком језику на свету можемо наћи појам издаје и издајника. То је реалност. Проблем настаје када некога треба означити жигом издаје. Ко на то има право и шта је, како се дефинише, издаја?
Ја бих казао да издаја јесте чињење противно интересима сопствене земље, а у прилог интересима друге државе.
На нашем примеру то би било залагање за независност Косова и Метохије и прихватање муслиманско хрватске, а потом и арнаутске и НАТО ратне пропаганде усмерене против интереса Србије и српског народа, рецимо подршка унитаризовању БиХ, тј. укидању Републике Српске.
Аутошовинисти који тврде да су Србија, Срби и(ли) српско руковидство, САНУ, СПЦ… одговорни, тј. најкривљи за рат у бившој СФРЈ и за највећи број злочина у њему, јесу издајници. Онај ко прихвата мит о лажном, општинском геноциду у Сребреници тиме навлачи Србима колективну кривицу, а Републици Српској стигму геноцидне творевине, јесте издајица.
Онај ко у име државе потпише папир по ком између уже Србије и Космета постоји граница, а наши закони не важе у јужној покрајини, шта је него квислинг? Онај ко, с позиције власти, преда катастарске књиге, полицију, школство, судство, здравство, безбедоносни апарат… арбанашким терористима, ко им додели међународни позивни број, тај је велеиздајник.
Онај ко би се залагао за оцепљење Војводине је тежак непријатељ државе. Ко подржава, и дан данас, коминтерновске клевете о српској хегемонији, верујући да је слаба Србија услов за јаку Југославију, ништа је друго до издајник.
Зашто је важно имати и волети своју државу? Нема бољег механизма за заштиту слободе народе и његове културне посебности, од националне државе. Чим нема те кабанице, олује туђинских интереса односе животе и имовину потлачених. Сетимо се само Хортијеве рације.
Сви ресурси на свету су ограничени. Да би их неко имао више, други их морају имати мање. То важи за територије, рудна богатства, обрадиву земљу, питку воду, шуме, саобраћајну инфраструктуру итд. Државе се јагме за ове ресурсе, одувек кроз историју, а оне које се не бране или не могу да се заштите, нестају и пропадају, као и њихови народи. Многе цивилизације, државе и народи су ишчезли са историјске позорнице. Сасвим је здраворазумски желети своме народу и држави опстанак и јачање, развој и виталност.
Чињеница да је у нас нужно расправљати о томе је ли патриотизам позитиван или негативан феномен, речито говори о степену наше колективне патологије. Аутошовинизам се намеће као пожељно стање духа и доказ наше издигнутости из блата међунационалне мржње и ратних покоља. То је погрешна поставка. Патриотизам се никако не може довести у везу са мржњом према другима, али јесте сасвим нормално и природно преферирање своје државе и нације у односу на све остале.
У Србији, која има нерешен гранични спор са Хрватском, чија је јужна покрајина под окупацијом северноатлантске алијансе и њених арнаутских савезника, која у Рашкој области има муслиманског фанатика Сулејмана Угљанина који јој поручује како у том крају нема шта да тражи, на чијој северној граници вршља некакав Ласло Тороцкаи са својим истомишљеницима, а по влашким крајевима роваре великорумински шовинисти, док у Прешеву и околини постоје на стотине споменика арбанашким крвницима, мора живети свест о неопходности национаног осећаја, жеље за слободом и љубави према отаџбини.
На послетку, ако је Соња Лихт државни функционер, онда је јасно да је власт однарођена. Не треба попустити пред либерашким оптужбама да је свако упозоравање на угроженост заједнице фашизам. Претње које постоје су реалне. Ми смо 1999. били жртве дивљачке агресије западне Империје. Нама су рушена гробља и паљене цркве, убијани жетеоци у пољу и дечаци у кафићу. То није уобразиља. Ради се о тужној стварности.
Зато је потребна јака војска, савремено наоружана и добро утренирана. Si vis pacem, para bellum рекли су Римљани. Ако желиш мир, спремај се за рат. То значи да треба располагати таквом војном силом, да сама спознаја њених могућности одвраћа потенцијалне непријатеље од напада на дотичну државу.
Какав год да је режим на власти, ми треба да волимо своју земљу. Режим, разуме се, не морамо да љубимо. Дужност оних који воде државу је да грађанима обезбеде што бољу егзистенцију, лечење, образовање, пословни амбијент, безбедност од криминала и спољне агресије, културну понуду и уопште, повољну атмосферу за живот. Дужност сваког грађанина је да живи у складу са законом, да поштује и воли своју земљу и да личне напоре, знања и способности уграђује, свакодневно, радећи и подижући породицу, у заједничко благостање народа и државе.
Остоја Симетић, Српски културни клуб
A sve je tako jednostavno. Suština je u jednoj riječi – ali bolje je da nju kažem na kraju ovog izlaganja. Sve je jednostavno – zato je i tako daleko od današnjih izmanipulisanih ljudi.
Ako smo nesigurni u znanja kako su stvoreni prvi ljudi kao preci ljudi današnje civizacije, zamo kako ide sadšnje stvaranje i proces oko toga.
Malo dijete koje se rodi,to je plod ljubavi majke i oca. Ono odmah dobija ljubav majke i oca….. i dijete osjeća ljubav prema majci i ocu. Osjeća ljubav prema braći i sestrama. Raste , razvija se i u sazrevanju ili malo kasnije osjeća ljubav prema nekoj specifičnoj osobi drugog pola. Tako dolazi do braka iz ljubavi. Prema majci i ocu,prema sestrama i braći ostaje ljubav. Zatim se sve ponavlja preko novorođenog djeteta. Svi imaju svoje mjesto u ljubavi, koja se od novorođene jedinke postepeno širi na svoj rod, na svoj narod-naciju,
državu , geografiju države, zatim na sve svoje pretke (I s t o r i j a ) i na još nerođene unuke ,praunuke, znači ljubav prema potomstvu, .
Prema rečenome proizilazi da je suština života u LJUBAVI. To je jedini pojam kojim se može objasniti cilj življenja i svih napora koji idu uz ostvarenje tog cilja. TO JE LJUBAV.
Svi oni koji su skrenuli od suštine LJUBAVI , odalečili su se od programa koji nam je dao Stvoritelj-Bog, svi takvi jesu oblikom ljudi, ali to su deformisani ljudi,koji kada preovladaju
na planeti, vode civilizaciju ka deformaciji i uništenju.
Svi prirodno misleći ljudi, još nedeformisani, mogu da sagledaju negativne ,razarajuće procese koji su već prošli ili su još u toku , i da sagledaju kako ti procesi uništavaju budućnost još nerođenih.
Brak (ljubav između muškarca i žene – Familija) ,razara se na mnogo načina.
Djeca kao plod ljubavi i osnova trajanja ljubavi otimaju se od roditelja ili se sve radi na tome da roditelji ne mogu posvetiti potrebnu pažnju djeci zbog nametnutih uslova borbe
za zarađivanje novca za prehranu,odjeću i za plaćanje računa za struju,vodu,komunalije i poreze. Djeca su zatim prepuštena ulici i školi koja je gora od ulice.Jer u današnje doba škola (školski program) nije zdravorazumaska plemenita ustanova,odnosno sada ima nogo nepotrebnih opterećenja za psihu djece a sve više ima pritisak da se u program školskog obrazovanja ubace nakaradni procesi (RODNO VASPITANJE) , nebitna učenja itd .
Fizički opstanak ljudi ugrožen je tako što se stvaraju ogromni gradovi koji stanovništvu ne
omogućavaju zarađivanje novca za osnovne životne potrebe.Znači unaprijed se stvaraju klošari ,smeće od ljudi i eventualni robovi – koji će raditi za mizerna primanja.
Svi znamo da je minimalna potreba čovjeka da ima hranu,vodu i sklonište-kuću-stan-
Ogroman broj ljudi to danas nema u potrebnoj mjeri. A nadalje što vlasti rade?
– Zemčljište koje rađa hranu prodaje se strancima, vode svih vrsta prodaju se strancima.
Rudna bogatstva ispod površine naše blagotvorne Majke zemlje – prodaju se strancima.
A koji su to ti S T R A N C I . To su P R O F I T E R I vođeni programom najmoćnijih profitera. Tako će vremenom biti uništeno sve što danas postoji, stvoriće se uslovi za novi robovlasnički sistem. (Ali tekući i budući robovlasnici neće opstanuti jer su deformisani kao ljudi , oni ili većina od njih nemaju više ničega ljudskog sem obličja. Međutim i mi koji sa njima sarađujemo,voljno ili nevoljno podjeliti ćemo njihovu propast ,stoposto sigurno)
DRŽAVA – na čemu se danas zasniva. Zasniva se na strančarenju. A to je piramidalni sloj
istomišljnika koji se bore između stranaka da bi stranka došla na vrh. Ko god dođe
na vrh – radi isto kao bilo ko prije njega.
Vrh stranke se bogati pljačkom naroda-robova,a članovi stranke, oni ispod vrha stranke piramidalno dobijaju svoje mrvice.
U takvom sistemu stvara se ogromna masa uposlenika u neproizvodne i nesvrsishodne
organizacije ,a sve to mnoštvo živi na budžetu države koji se puni eksploatacijom svakog
stanovnika države osim onih na vrhu. Pripadnici Vojske, Policije, te zatim pripadnici Zdravstva i Prosvjete, opslužuju svoj rod plaćeni kao robovi i svrstani u neophodni necijenjeni sloj naroda, (jer zaboga na cijeni su političari ili mafijaši ili povezani međusobno,jer su novčani moćnici.)
Sve je izokrenuto i naopako u sadašnjem društvu.
Međutim gore rečeno nije potpuno jasno ako se ne doda još i sledeće: Kada ta ddržava
u današnjem planetarnom poretku ne može opljačkati dovoljno novca za svoje potrebe i funkcionisanja,tada se zadužuje ,ne samo da može vratiti dug u toku trajanja svoje vlasti , već zadužuje i potomstvo koje će biti, nasleđeni D U Ž N I Č K I R O B O V I.
A kod koga se zadužuje. Naravno kod kreatora budućnosti , u kojoj mi obični ljudi nemamo šanse. Proces promjena u svakom pogledu je ubrzan. Zato mislim da je kraj ove civilizacije
veoma blizu sadašnjem vremenu. Kako će se kraj dogoditi i da li će neko preostati da nastavi ljudski rod – to ne mogu zamisliti. Vidim samo ovo što se danas događa i kuda vodi.
Vasionske promjene utiču na promjenu klime. To je sasvim razumljiv proces kojeg mi
razumno možemo da podnosimo i da preživimo. Ali izopačenost naroda i gubitak osnove
koju nam je Stvoritelj-Bog dao – to ne možemo preživjeti.
Nadam se da ima još vremena da se bar pojedine zajednice naroda vrate na pravi put i da očekuju produženje življenja.
Jer život nije profit,nije bogatstvo niti vlastohlepnost . Kako je lijepo pogledati našu okolinu, ono što nas okužuje, prirodu sa obiljem života sva brda,polja,more,obalu i mnoštvo ptica i ostalih živih bića, kako je lijepo shvatiti našu istoriju,osjećati ono što Knez lazar kaže pred Kosovski boj. Kako su to bili plemeniti ljudi,koji su išli u borbu ne zato što će pobjediti,već zato što znaju zašto se bore.
Ne zaista život nije profit, niti je to članstvo u ulčarskim bandama, niti je to razuzdana zabava u kafićima , niti je to ogromno trošenje para , koji iznos nije zarađen radom prosječnih ljudi, niti može biti zarađen normalnim aktivnostima , ne to nije svrha života.
Svrha života je ljubav u kontinuitetu.
Zato opet potenciram ranije kazivanje u ovom tekstu – za ozdravljenje nacije i pojedinaca
trebaju nam korjenite promjene prvo u politici kako bi kvalitetan politički vrh reformisao sve prosvjetne grane počev od vrtića pa do najviših škola i fakulteta. Istovremeno bi trebalo raditi na reformi u drugim poljima kako sam ranije izlagao(odbacivanje danaašnjeg sistema vladanjem države,osmišljena ekonomija,itd). Ovaj proces bio bi dugotrajan, ali polazeći od ubjeđenja da je ljubav suština svega (sa početkom u novom biću pri rađanju u Familiji) i ako tu suštinu negujemo u svima novorođenima kao ljubav prema roditeljima,braći sestrama, prema svom rodu, prema precima i istoriji,prema državi kao istorijskom kontinuitetu predaka i budućih generacija, prema izabranom bračnom drugu,zatim opet prema djeci itd, možemo se nadati svakom dobru.
Nakon takvog odgajanja i sazrijevanja jedne ili više takvih generacija,imali bi državu prosperiteta i spremnu da se pravilno postavlja prema svim izazovima i da narod ima nadu u vječno trajanje takve svoje države.