Студент завршне године ЕТФ-а Игор Шљапић (23), приведен је током првог дана викенда, док је са транспарентом у руци мирно стајао иза Народне скупштине, да би само дан касније био осуђен на месец дана затвора и то без присуства адвоката, које по Закону има. Према речима познатих правника, у овом случају ради се о грубом и озбиљном кршењу Устава, јер по слову закона свака особа има право на стручну помоћ, односно адвоката, али и да тужи државу због накнаде штете уколико су јој права ускраћена или повређена.
Марија Такић, пријатељица осуђеног Шљапића који је приведен због кршења јавног реда и мира, рекла је раније за портал Нова.рс да је њен друг легитимисан док је држао транспаренте “Не може сузавац да спере вашу бруталност” и “Шта ћете када потрошите сузавац?”, а потом одведен у полицијску станицу у Улици мајке Јевросиме.
Убрзо је добио решење о полицијском задржавању, али и пресуду од 30 дана затвора и то без присуства адвоката, на којег по Закону и Уставу има права.
Вида Петровић Шкеро, председница Центра за правосудна истраживања (ЦЕПРИС) каже за Нова.рс да је у овом случају реч о грубом кршењу људских права и да свако, коме је неко право повређено, може да тужи државу и тражи накнаду штете.
“Уколико је право на адвоката поменутом лицу прекршено, односно да није омогућено да му приступи бранилац, онда су то веома груба кршења права, која превазилазе процедуралне грешке, а које доводе до укидања судских одлука. Ово су оне врсте грешака које задиру у људска права”, кађе Петровић Шкеро.
Kако истиче, оваквим поступањем прекршено је чак неколико закона.
“Прекршен је Процедурални закон који регулише поступак пред Прекршајним судом, закон пред којим је, највероватније, вођен поступак. Затим, реч је о грубом кршењу људских права, а то је повреда члана 6. Европске конвенције о људским правима, у којој се каже да свако има праву на одбрану, када се против њега води било какав поступак”, истиче председница ЦЕПРИС-а.
Она у разговору за наш портал додаје и да ће поменути младић, уколико је то што тврди тачно, имати право на правни лек.
“Уколико је поменутом лицу ускраћен адвокат, он мора имати право на правни лек, чим добије писмену одлуку. То је право које проистиче из процесних закона, али и Уставном загарантовано и које сваком грађанину омогућава да на државни акт изјави жалбу. Уколико се установи да му је кршено неко право, то лице ће моћи да тражи накнаду штете и да тужи државу”, каже Петровић Шкеро.
И адвокат Иван Симић сагласан је са колегиницом да се ради о кршењу Устава, уколико је особи која је приведена ускраћено право на браниоца. Kако истиче, уколико је дошло до тога – било каква судска одлука донета у том поступку није законита.
“Kада је у питању прекршајни и скраћени поступак, у одређеним случајевима, није обавезна одбрана, као што је то ситуација у кривичним поступцима, где је за свако дело за које је запрећана казна затвора од осам година и преко, обавезна. Међутим, сваки окривљени и осумњичени, било у прекршајном или кривичном поступку, има право да има такозвану стручну помоћ, односно да му бранилац буде присутан приликом саслушања. Ако је он то право тражио да искористи, али му је орган исто ускратио, таква судска одлука не може бити законита и правно перфектна”, изричит је Симић.
Он такође наводи да сваки окривљени, који је осуђен а да му је претходно ускраћена стручна помоћ у виду браниоца, има право на жалбу.
“Нико никоме не може и не сме ускратити право на стручну помоћ, јер је стручна помоћ нешто што је Уставом загарантовано. Сваки грађанин који жели да му буде пружена помоћ, орган поступка је дужан да му је омогући. Такође, ако је особа лишена слободе и ако му је одређено полицијско задржавање 48 сати, осумњичени мора да има браниоца. Решење о задржавању мора да прими бранилац. Свако лице које је лишено слободе, без обзира да ли ће се предмет окончати кривичним или прекршајним поступком, мора имати браниоца”, каже адвокат и додаје:
“У полицији осумњичени може бити задржан најдуже четири сата без адвоката. Онда се или доноси решење о задржавају или се пушта на слободу. Значи, уколико је некоме ускраћено или повређено неко право током поступка или ако је притворен, а да потом не буде оглашен кривим, има право на накнаду штете”, каже адвокат.
Подсетимо, сем Шљапића постоји још неколико грађана који су се задесили у идентичној ситуацији. Наиме, у суботу је ухапшен и Владимир Ментус, научни сарадник Института друштвених наука и члан Социолошког друштва Србије, иако није учествовао ни у каквим акцијама против полиције. Њега је приликом хапшења полиција претукла и осуђен је у хитном поступку без права на одбрану и адвоката – по истој лажној оптужби, на исту казну од 30 дана затвора.
Интересантно је и да су сведоци у том поступку, као и Шљапићевом, били једино припадници полиције.
Аутор: Тања Миловановић, Нова.рс
