Осврт на ”Пети октобар” кроз призму специјалног рата

Оно што је мање познато и данас (а камоли у оно време), јесу обимне припреме помоћу којих је овај преврат реализован. Организација ”Отпор!”, чији су активисти били ударна песница преврата, настала је 1998. године ангажманом америчке Централне обавештајне агенције (CIA) и обимном финансијском подршком америчких владиних организација National Endowment for Democracy (NED), International Republican Institute (IRI) и US Agency for International Development (USAID). Западни медији, а и поједини домаћи учесници петооктобарског преврата признају да су поједине западне земље (пре свих САД, Велика Британија и Немачка) инвестирале између 60 и 74 милиона долара у преврат. Обука активиста отпора је током 1999. и 2000. године реализована у Мађарској под командом америчког војног експерта за субверзивне операције и специјални рат, пуковника Роберта Хелвија. Пуковник Хелви обучавао је челне отпораше у тактици ненасилног отпора која је подразумевала:

1) анимирање маса (нпр. организовање штрајка, промовисање бунта као пожељног и позитивног става појединца и жигосање оних који су колебљиви или супротстављени бунту)
2) поступање у случајевима сукоба са полицијом (нпр. подметање девојака са цвећем у прве редове испред полицијских кордона, насилно провоцирање полиције у случајевима одсуства камера медија и симулирање полицијске бруталности према демонстрантима када су камере присутне)
3) различите методе пропагандног деловања (дезинформисање становништва, провоцирање емотивних реакција ширих слојева становништва, сатанизовање власти и државе, итд.)
4) одржавање везе са координационим центром током протеста (што обухвата како методе радио комуникације и шифрованог комуницирања преко телефона, тако и комуникацију симболима или поступцима)
5) припрема за саслушање у случају привођења од стране снага безбедности

Ове методе углавном су изнете у делима америчког стручњака за ненасилни отпор, Џина Шарпа, чије књиге под насловима као што су ”Од диктатуре до демократије”, ”Како почети револуцију” и ”Вођење ненасилне борбе” представљају својеврсне рецепте за преврате. Ипак, можда још значајнија доктринарна конструкција од књижевног опуса Џина Шарпа јесте ”Теорија 5 прстенова” америчког пуковника ваздухопловства Џона Вордена из 1992. године. Према овој теорији, противник се представља као конструкција од 5 концентричних кругова који представљају (од споља ка унутра): војску, становништво, инфраструктуру, стратегијске ресурсе и власт. Традиционални ратни приступ за савлађивање протвника подразумевао би пробој сваког од ових прстенова док нападу коначно не би била изложена власт противника, међутим према теорији пуковника Вордена потребно је извршити утицај само на тзв. ”центар гравитације противника” што би довело до његове стратегијске парализе и слабљења његове воље за отпором. Тако је могуће заобићи скупоцене операције директно усмерене против војске или инфраструктуре противника, јер су у оваквом специјалном рату све операције усмерене против начина размишљања противника. Циљ је представити противнику свој интерес као његов интерес и тиме обесмислити одбрану нападнутог субјекта. Може се рећи да ова теорија представља ”know-how” за постизање победе без борбе конвертовањем информационе супериорности у борбену моћ и наметањем сопствене воље силом која није физичка него задире у сферу идеја, ставова, културе, медија, уметности, економије, итд. Делатност покрета ”Отпор!” представља школски пример примене овакве теорије.

Борбени Ефективи