Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ најоштрије осуђује хапшење Драгише Миленковића из места Киснице код Грачанице као и Ненада Орловића из Звечана од стране сепаратистичке владе Аљбина Куртија. Овакв прогон Срба је у складу са програмом Аљбина Куртија који је пре нешто више од десетак дана изјавио да пола Срба на КиМ треба похапсити а другу половину ваља протерати. Интересантно је да за време владавине овог сепаратистичког премијера на десетине Срба је оптужено за наводне ратне злочине. Овај рецепт је преузет пре свега из Хрватске где постоји стварност да су Срби протерани у масовном броју а онда да се не би вратили оптужују се за монтиране ратне злочине по систему „двојица без душе, трећи без главе“.
Стварни циљ оваквих исфабрикованих хапшења јесте да се још више смањи број Срба у јужној српској покрајини јер се на тај начин шаље порука да они који су отишли не смеју да се врате а они који су већ на Косову и Метохији треба да знају да и њих може да задеси слична судбина.
У ту сврху је и лоше монтирана епизода са аутомобилом пуним оружја у Звечану где специјалне снаге РОСУ полиције вршљају овим местом тероришући локалне Србе и како по ауторима овог сценарија Куртија и Свећље наводно спречавају терористичке акте. Интересантно је да се на добром делу возила инсталирају српске регистарске таблице да би се наводно оптужио Београд иако су те регистарске таблице одавно неважеће. Па и током хапшења Милуна Миленковића из Косовске Митровице био је присутан комби опет са београдским регистарским таблицама.
Из свих ових дешавања јасно и гласно може да се констатује да су Срби препуштени сами себи и да немају никакву заштиту од стране сопствене државе. Канцеларија за КиМ више личи на канцеларију за кукњаву, јадиковање, жалопојке него на институцију која треба да заштити Србе на Косову и Метохији. Председник Србије пак са своје стране већ више излизаним седницама савета за националну безбедност и подизањем борбене готовости постаје смешан јер сви добро знају да су то, већ небројено пута виђене, празне претње. Последње појављивање начелника генералштаба Војске Србије Милана Мојсиловића је у том духу. Сав јадан, никакав, не знајући чак ни да прочита оно што су му написали он покушава себе да прикаже као страну која треба да заштити Србе на Косову и Метохији. Неће да може, рекли би Врањанци за овог НАТО генерала. Што се Срба са Косова и Метохије тиче боље да се није ни појављивао јер само брука сећање на чувене војсковође и генерале из српске историје као што су Живојин Мишић, Петар Бојовић, Степа Степановић…
Али главни извор свих српских порблема је упаво српски председник Александар Вучић, његовим доласком на власт он је разорио српску одбрану на северу Косова и Метохије. У наслеђе Србима је оставио РОСУ полицију која је једина полицијска формација на северу Косова и Метохије. Уз РОСУ полицију он је дао благослов и за формирање војске Косова као и за изградњу касарни на северу Косова и Метохије преко своје „Српске листе“. По ономе шта је све урадио за албанску ствар може чак да му позавиде и Бил Клинтон и Медлин Олбрајт. Да ли је он то радио свесно или несвесно, више није ни важно. Јер је резултат исти. Сепаратистичког премијера Аљбина Куртија сматра својим политичким противником али зарад очувања сопствене власти не либи се да од њега узме аутобусе да би превезао митингаше који треба да му дају подршку остављајући празне општине у које улазе Куртијеви градоначелници. Бити не може да се нису договорили.
Сам председник не чини ништа да заштити Србе и преко грабаче локалних Срба он покушава да води политику. Постоји море начина да може да заштити своје сународнике у јужној покрајин што је и по уставу дужан али он то не ради. Из разлога јер је уцењен због бројних криминалних и коруптивних радњи за које његови пријатељи на западу добро знају па га тако држе у шаци. На несрећу, због његовог лошег владања страдају управо Срби на Косову и Метохији. А он по обичају за њима лије крокодилске сузе кукајући, цвилећи, цмиздрећи и све у том стилу. Што се Срба са Косова и Метохије тиче „под то дрвце нема хлада“ каже српска народна пословица из јужне српске покрајине.
Зато једино одлазак са власти овог владара диктатора може да поправи ситуацију у којој се српски народ нашао. Са њим нема неизвесности, јер сигурно пропадамо. А он ће да настави да прича по устљеној фрази да Косово више није наше јер нема Срба у Пећи, Ђаковици, Качанику али ни у Лепосавићу, Косовској Митровици, Звечану па стога Косово није наше. То је политика владања овог српског суверена за чије време је Косово и Метохију напустило више од 40 хиљада Срба.
