ОДЛУКА шиптарског градоначелника Горана Ракића да због физичких напада на Србе од стране Албанаца прекине грађевинске радове на реконструкцији простора око моста на Ибру је више потез очајника и израз немоћи него промишљени политички потез који треба да заустави физичке насртаје на грађане српске националности.
Што се Срба у северном делу Косовске Митровице тиче престанак радова и није нека штета јер се слобода кретања из јужног у северни део града показује лошом за безбедност Срба у северном делу града.
У периоду од 1999. до 2012. године је било непојмљиво да Срби у северном делу Косовске Митровице буду жртве насиља од стране Албанаца. Али, од 2012. године, од доласка Александра Вучића на власт, напади на Србе у северном делу града Косовске Митровице постали су стални.
Бриселским споразумом је у руке сепаратистима у Приштини предао припаднике Министарства унутрашњих послова Србије који су до тада штитили грађане тако што су свој посао обављали у цивилу. Исту функцију су имали и припадници Цивилне заштите, односно официри и војници по уговору, који су кроз њу деловали. То су иначе некадашњи припадници Војске Србије који после ’99. године нису желели да напусте Косово и Метохију. Бриселским споразумом је и њих Александар Вучић утопио у структуре сепаратистичке власти из Приштине.
Није потребно бити много паметан да човек не може да предвиди да ће Србе боље чувати српски државни органи него косовска полицијска служба која је под јурисдикцијом сепаратиста из Приштине. Боље су град чували припадници Министарства унутрашњих послова у цивилу него данас заједно Косовска полицијска служба, EULEX полиција, KFOR, ROSU полиција итд.
Физички насртаји на Србе само осликавају размере катастрофалне националне и државне политике Александра Вучића на Косову и Метохији. Идеја да ће Вучићеве мафијашко-криминалне структуре да заштите Србе показала се као обична заблуда, јер је насиље над Србима од стране Албанаца у порасту.
Нажалост, Срби на северу Косова и Метохије не страдају само од стране албанских насилника и злочинаца већ су и жртве политичког терора у режији председника Владе Александра Вучића. Сви они који критикују овог српског диктатора постају жртве његове освете. Тако је пре неку годину ондашњем народном посланику Марку Јакшићу запаљен ауто испред зграде у којој станује. На мети је и садашњи народни посланик са Косова и Метохије Славиша Ристић коме су бачене експлозивне направе на кућу у којој станује која је још изрешетана ватреним оружјем.
Последњи инцидент је паљење просторија Народног покрета Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ због критичких текстова изнетих на рачун српског премијера. Пожар је био толико јак да умало није страдала комплетна зграда у којој су се просторије налазиле. Руководство Покрета је за ову паљевину јавно оптужило Александра Вучића.
Много пута су до сада Срби са Косова и Метохије затражили одговорност за телохранитеље директора Канцеларије за КиМ Марка Ђурића који су брутално претукли Филипа Манојловића из Косовске Митровице. Једина кривица Манојловића је била што је неукусно добацио Марку Ђурићу.
Шта год да се дешава, Србе на северу Косова и Метохије туку сви. И албански сепаратисти и актуелна власт у Београду. Да ли ће Србима бити боље? Тешко, докле год су у Србији на власти Александар Вучић и његова братија.
(саопштење Народног покрета Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“)
