ПОСЛЕДЊИ инциденти који се дешавају током сепаратистичке парламентарне предизборне кампање у Лепосавићу између Партије косовских Срба Александра Јаблановића и Српске напредне странке у лику Зорана Милојевића званог Зеља, председника СНС за Косово и Метохију, показују сву беду националне и државне политике Александра Вучића у јужној српској покрајини.
Наводно је, по извештавању медија у Србији, Александар Јаблановић претио пиштољем припадницима Српске напредне станке, а онда је Косовска полицијска служба у Лепосавићу дала извештај да је пиштољ пронађен код његове супруге. Дан после овог инцидента претучен је возач Александра Јаблановића од стране активиста Српске напредне странке који је хоспитализован у болници у Косовској Митровици. Српски медији су о томе ћутали.
Све се иначе дешава по опробаном методу Српске напредне странке, кроз претње и насиље, по чему је Зоран Милојевић звани Зеља иначе познат у целој Србији због бројних инцидената током локалних избора, од Врбаса до Мионице.
У целу кампању укључио се и председник Републике Србије који је Јаблановиће дословце назвао издајницима док је за његову „Српску листу“ рекао да је патриотска. Мало чудно да може да буде патриотска с обзиром да учествује на сепаратистичким изборима као и Партија косовских Срба Јаблановића.
Пре месец дана је тзв. Централна изборна комисија из Приштине донела одлуку да се на гласање може изаћи само са личном каратом коју издаје сепаратистичка власт у покрајини. Када се схватило да ће излазност Срба на изборима бити мала, онда је Европска унија приморала Приштину да дозволи гласање и са српским личним картама.
Ово јасно говори колико је Западу стало да се Срби појаве на изборима јер тиме легитимишу и легализују непризнату републику Косово. Такође и показују да је косовско друштво демократско па су ето и Срби део изборне политичке сцене за разлику од времена владавине Слободана Милошевића када је режим био аутократски па Албанци нису учествовали на изборима. На посредан начин тако се оправдава и бомбардовање Србије.
Из тог разлога симптоматично је да некадашњи министар у влади Слободана Милошевића, Александар Вучић, присиљава Србе да изађу на сепаратистичке изборе чак толико брутално да они који не желе да се одазову остају без радног места, као што се десило тројици радника у Лепосавићу запосленим у здравству и просвети.
На индиректан начин се у кампању укључио и Хашим Тачи, председник самопроглашене републике Косово, обећавајући Србима да ће, ако изађу на изборе, добити тзв. Заједницу српских општина која мора да функционише у складу са уставом Косова.
Народни покрет Срба са Косова и Меохије „Отаџбина“, без обзира на све ове притиске Београда, још једном позива све Србе са Косова и Метохије да бојкотују предстојеће изборе за скупштину самопроглашене републике Косово. Бојкот избора је једини адекватан одговор Срба из јужне српске покрајине на политику Запада која логиком свршеног чина одваја овај део територије Србије од своје матице.
Иначе, последњи сусрет председника Републике Србије са председником самопроглашене републике Косово на брду код Крања у Словенији, без фусноте или звездице, показује да Александар Вучић Косово већ третира као посебну државу. Ништа му не смета и што се Хашим Тачи оптужује од стране Дика Мартија за трговину органима Срба, као ни то што је на Интерполовој потерници МУП-а Србије због убиства пет српских полицајаца. Наводно, он се са њим састаје у интересу Срба са Косова и Метохије, а Србима из јужне српске покрајине од те бриге увелико трну зуби јер што Вучић више води преговоре они су све даље од своје матице.
На чапраз дивану, по извештавању српских медија, Вучић је Хашиму Тачију одржао државнички час, што је мало необично, знајући да председник Србије није откинуо део територије Албанији већ је Тачи отео 16% територије Србији.
Можда председник Републике Србије има право да прода своје Бугојно Бошњацима, или Хрватима, или коме већ хоће, али нема право да продаје Косово и Метохију јер то није његово.
Актуелном председнику Републике Србије јако прија када га пореде са Милошем Обреновићем или Николом Пашићем због њихове мудре политике, јер сматра да и он такву политику води. Заборавља само једно: да он, за разлику од њих, скраћује територију Србије, док су је они ширили. Тако је Милош Обреновић од шест нахија створио државу, а Никола Пашић скоро за дупло увећао територију Краљевине Србије ослобађајући Рашку област, Косово и Метохију и Македонију.
(саопштење Народног покрета Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“)
