Главни разлог због којег је премијер преко својих криминалних група запалио просторије Народног покрета Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ је текст члана председништва Марка Јакшића који се дан пре паљевине појавио у медијима. Текст је објављен под насловом „Косово дамо – зид не дамо!“. Наводимо кратак извод из тог текста који је узбудио премијера:
„А како је све почело? Срби из северног дела града поставили су на самом мосту на Ибру 2011. године огромну барикаду висине више од 6 метара, са бетоном и бетонским блоковима, да би спречили експанзију Албанаца из јужног дела града у сверни део Косовске Митровице. Актуелна власт је зарад отварања разних поглавља за улазак у Европску унију пристала да барикаду на мосту сруши и да на њено место постави, сетимо се, тзв. Парк мира. Барикаду су рушили чланови Српске напредне странке и због јачине барикаде рушење је трајало, без обзира на тешку механизацију, више од три часа. Током даљих преговора Београд се сложио да уклони и тај Парк мира и да омогући слободну комуникацију из јужног дела градa у северни део градa у свим правцима. Да би макар колико толико сачувао образ Београд је поставио овај зид у дужини од 15 метара који, и овако и онако, Србима не значи ништа, али је властима у Београду служио да србују и да се јуначе на празно. На крају је Вучић пристао да и тај зид сруши уз жестоку дерњаву и страшну халабуку како би опрао косовску издају.
Марта месеца 2004. године, после познатих догађаја када је извршен погром српског народа на Косову и Метохији, био сам члан штаба за одбрану северног дела Косовске Митровице. Северни део града тада је посетио велики број политичара из Београда као и црквених великодостојника. Међу онима који су посетили Косовску Митровицу био је и генерални секретар Српске радикалне странке Александар Вучић. Обилазећи мост који су тада чували припадници КФОР-а и УНМИК полиције, а пред телевизијским камерама и својим партијским друговима, Александар Вучић је тврдо србовао да би у једном тренутку „разјарено“ кренуо према јужном делу града док су га његови страначки пријатељи спречавали. Сећам се, питао сам тадашњег покрајинског функционера СРС, који нажалост данас није жив, шта овај наступ генералног секратара Српске радикалне странке значи. Одговорио ми је „ма пусти га, видиш да фолира, где он да иде у јужни део када је плашљив као зец“.
На крају, када током наредних месеци Срби са Косова и Метохије буду разговарали са својим пријатељима и рођацима у остатку Србије као у ромингу, схватиће да је власт још један симбол државности уступила сепаратистима у Приштини, а то је посебан позивни телефонски број. Макар у подсевести схватиће и осетиће да Косово и Метохија више није Србија а да главна заслуга за то припада премијеру Александру Вучићу.“
Вучићеви пиромани су употребили претерану дозу тако да се ватра дизала у вис до трећег спрата а дим до петог, што је изазвало панику грађана који живе у стабеној згради где се налазла просторија Народног покрета «Отаџбина». Од гушења димом четворо деце је завршило у болници а добар део грађана спуштао се чаршавима и ћебадима низ терасе спашавајући се од пожара. Иако је удаљена само сто метара од места пожара, ватрогасној служби је требало више од пола сата да стигне до места несреће. Косовска полицијска служба, која је под јурисдикцијом Приштине, уопште се није потрудила да сазна узрок паљевине већ је прихватила објашњење ватрогасне службе да се ради о неисправним инсталацијама што је ординарна лаж имајући у виду да су комплетне инсталације у просторијама обновљене пре пет година. Станари у згради су пре пожара јасно чули ломљаву стакла али те чињенице Косовску полицијску службу нису занимале. Нису их интересовале ни камере које су биле постављене на само пет метара од просторија и које су могле да помогну у откривању узрока пожара.
Све ово јасно говори да Народни покрет Срба са Косова и Метохије «Отаџбина» смета и Приштини и Београду. Иначе, припадници Покрета били су на челу одбране севера Косова пуних четрнаест година. Приштини сметају јер се боре против стварања још једне албанске државе на Балкану. А Београду нису по вољи јер јасно указују на издају садашњег режима у одбрани Косова и Метохије.
За пет година од доласка на власт режима Александра Вучића стање у северном делу града Косовске Митровице рапидно се изменило, али на штету Срба. У северном делу града изргађено је више од педесет великих стамбених објеката без дозволе од стране Албанаца са мотивом промене етничке слике града. Северни део града је преплављен са KS и RKS таблицама што у време тзв. «досовске» власти није био случај. Срби са српским регистарским таблицама нпр. КМ, не смеју ни да помисле да оду у јужни део града јер ће да остану и без возила и без докумената уз примерену затворску казну.
Дан државности Србије, за разлику од ранијих времена, на северу Косова није био окићен српским заставама јер локална власт која је бирана по закону самопроглашене републике Косово није смела да истакне српска обележја. Са друге стране, 28. новембра прошле године на дан државности Албаније Бујановац и Прешево су окићени заставама Албаније.
Такозвани градоначелници који су бирани по локалним сепаратистичким законима самопроглашене републике Косово и који су, у ситне ноћне сате, положили и потписали заклетву да ће бранити устав самопроглашене републике Косово као зеницу ока свог су редвни гости Владе и Скупштине Србије. Нормално, за своју верност овој сепаратистичкој творевини они су на платном списку самопроглашене републике Косово. Чудно је и то да су они редовни гости и у амбасади Руске Федерације у Београду иако Русија не признаје независно Косово. Ваљда због тога што Руси неће да буду већи Срби од Срба.
Трећег марта Федерика Могерини треба да дође да отвори мост на Ибру, последњи симбол отпора Срба стварању самопроглашене републике Косово. Александар Вучић даје косовску главу за европско поглавље. Власт у Београду је дуго времена говорила да Србија не може да буде талац сто хиљада Срба са Косова и Метохије, да би народ у остатку Србије боље живео после уласка у Европску унију. Што више време протиче и што се више приближавамо Европској унији грађани у Србији све лошије живе. Косова и Метохије се власт одрекла што чак признаје и српски премијер кад каже: „Све што су Албанци тражили, ми смо им дали“.
P.S.
Априла месеца прошле године на спортску халу у Збином Потоку уочи митинга СНС бачене су експлозивне направе. Власт у Београду се одмах потрудила да за то оптужи коалицију ДСС-Двери иако су и врапци знали да је цео инцидент одрађен у Вучићевој режији. Циљ је био да се покаже храброст српског премијера који је говорио на том митингу и кога наводно ништа не може да спречи да се појави на СНС спектаклу. Ово јасно говори на које је све прљаве маипулације ова власт спремна. Нормално је да виновници нису откривени јер власт неће сама себе да открије.
Косовска Митровица
Информативна служба
Народног покрета Срба са Косова и Метохије
„Отаџбина“
НСПМ
