Иако су у више наврата високи представници Руске Федерације јасно изразили свој став да су против поделе и предаје Косова и Метохије, у српским прорежимским медијима су сасвим другачији наслови.
Прво је у мају месецу на заједничкој конференцији за штампу са Александром Вучићем лично председник РФ Владимир Путин изјавио да “решење статуса Косова и Метохије мора да буде у складу са Резолуцијом СБ 1244”. У преводу то значи: нема поделе, нема предаје а још мање разграничења.
Онда је заменик председника одбора за спољну политику руске Думе Сергеј Железњак казао да би “свеобухватни мировни споразум између Београда и Приштине личио на Минхенски споразум између Чехословачке и Немачке 1938. године”.
Петар Толстој потпредседник руске Думе дословце проговара да би “такав свеобухватни мировни споразум значио капитулацију Србије”.
Портпарол министарства спољних послова Русије Марија Захарова у Београду на састанку са Ивицом Дачићем износи став Руске Федерације да “решење мора бити у складу са Резолуцијом 1244” и каже да је “Русија у ту резолуцију много тога уложила”.
И последње, Сергеј Лавров у Сочију током сусрета са Ивицом Дачићем помало бесно каже да је “став Руске Федерације недвосмислен – решење мора да буде у складу са Резолуцијом 1244”. Дачић је изгледао наглашено потиштено.
Без обзира на све те поруке, Вучићева штампа обилато манипулише и дезинформише грађане Србије. Добро познати антисрпски лист „Информер“ на насловним странама пише да је “Путин за поделу Косова и Метохије”. Да не заостану, то исто понављују и Вечерње новости, и Ало, и дневни лист Српски Телеграф.
Очита је намера да се гласачким телом које симпатише Русију изврши предаје Косова и Метохије и створи Велика Албанија. Чак и директор Канцеларије за КиМ сумња у изјаве Марије Захарове, а играње глувих телефона завршава се сузама радосницама Александра Вучића (каква глума) пред руским миговима.
Вероватно томе доприноси и уређивачка политика Спутњика и Љубинка Миличић чија се концепција портала не разликује много од српских прорежимских медија.
Можда једини начин да се грађани Србије информишу о руским ставовима јесте да, приликом посете Србији, руски председник Владимир Путин у Скупштини Србије резолутно изјави да је Русија против поделе и предаје Косова, а да да решење статуса Косова и Метохије мора да буде у оквиру Резолуције 1244 и Устава Републике Србије.
Ово нарочито стога јер се већ јавно говори да је од стране Запада Вучић добио дозволу да припоји мрвице од Косова, а заузврат да омогући стварање Велике Албаније и уведе Србију у НАТО.
Слична је ситуација и са ставовима Српске православне цркве. Председник Србије чак каже да има подршку цркве у својим нечасним намерама, изузев неких појединаца и делова цркве као што су Митрополит Амфилохије Радовић, Владика рашко-призренски Теодосије и игуман манастира Дечани Сава Јањић.
Иако је још у мају месецу Сабор СПЦ донео одлуку у којој стоји да је против поделе и предаје Косова и Метохије, на сцени је опет игра глувих телефона где режимски медији ту чињеницу прикривају. Маргинализују изјаве српског патријарха Иринеја, где он каже: “Ако се нешто силом освоји, као што је КиМ, онда се то и врати. Али, ако се потпише предаја то се никада више не враћа”. Још додаје да “нема ни поделе ни предаје, а још мање разграничења”.
Из тог разлога, да би пресекла игру глувих телефона, СПЦ опет организује сабор на јесен како би поновила своје ставове о Косову и Метохији.
Да би грађани Србије схватили озбиљност о томе шта црква мисли о КиМ, можда би она требало да запрети Александру Вучићу анатемом, као што је то 1938. године урадила са Конкордатом. Такође, мора на време да му наговести да ће пре предаје КиМ позвати народ да изађе на улице, да би одбранила јужну српску покрајину. Александар Вучић једино такву политику озбиљно прихвата, јер је начин на који се он понаша у складу са српском пословицом „Стегнеш га, Пишти. Пустиш га, вришти“.
И не само то, режимски медији инструисани од стране председника Србије данима провлаче кроз блато и владику рашко-призренског Теодосија и игумана дечанског Саву Јањића. Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ даје пуну подршку и једном и другом у одбрани српских националних и државних интереса.
Просто је неморално када и једног и другог критикује Александар Вучић и тзв. “Српска” или боље рећи Тачијева листа. Александар Вучић за саветнике има Тонија Блера и некадашњег немачког председника Герхарда Шредера. И један и други су бомбардовали Србију, и то приликом је убијено више од 600 српске деце.
Просто чуди како сени тих срских малишана не допиру до српског председника. Још горе, његова „Српска листа“ је изабрала за председника „Косова“ Хашима Тачија, трговца људских органа Срба, како га оправдано оптужује и сумњичи чувени швајцарски адвокат Дик Марти. Иста та „Српска листа“ бира после подне Рамуша Харадинаја за премијера самопроглашене републике Косово, кога председник Србије пре подне назива кољачем српске деце.
Иако је Хашим Тачи још увек на потерници МУП-а Србије због убиства пет српских полицајаца, то Александру Вучићу не смета да с њим нежно шапуће у Аустрији. Таква шапутања јасно говоре да, осим пријатељских, Алексадар Вучић с Тачијем има и послован однос. Вероватно се током тих шапутања и утврђује цена за Косово.
Некада је на једној српској цркви у Славонији писало: сачувај нас Боже куге, глади и Хрвата. То гесло и данас важи уз додатак – и Александра Вучића.
Косовска Митровица, 28. 08. 2018. године
Информативна служба Народног покрета Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“
НСПМ
Грешка. Не у Славонији и не србска црква. Место: Немачка, време: Средњи век-верски ратови католика и протестаната. Лепо описано у књизи: Симплициус Симплицисимус.