Наплата пореза је отежана јер порески обвезници са великим дуговањима имају велике обавезе и према банкама, због кредита за развој производње, рекла је за РТС директорка Пореске управе Љиљана Ковачевић. Реално можемо да наплатимо, укључујући правна лица и предузетнике, 100 милијарди динара, каже Ковачевићева.

Пореска управа објавила је још један списак највећих дужника. Укупан дуг за порезе је скоро 60 милијарди динара, односно више од пола милијарде евра. На списку су 482 активне фирме, од којих прва на листи – “Застава оружје” – за неплаћене порезе и доприносе држави дугује 6,7 милијарди динара.

Објављени списак показао је да држава сама себи дугује јер се међу онима који нису платили порез налазе и државне фирме и министарства здравља и спољних послова.

Гостујући у Дневнику РТС-а, директорка Пореске управе Љиљана Ковачевић рекла је да је уочено да начин на који објављују спискове није добар.

“Не кажемо да нећемо и даље објављивати спискове дужника, то нам је законска обавеза, али ћемо мало променити податке које достављамо, односно допунићемо податке”, каже Ковачевићева.

То ће бити урађено тако што ће – осим података о самом пореском обвезнику и дугу који он има у тренутку када се списак објављује – ставити податке који се односе на старост тог дуга, на мере које Пореска управа предузима и можда још неке податке који ће указати на то да Пореска управа нешто ради као и сам порески обвезник, објашњава Ковачевићева.

“Министарства здравља и спољних послова па и други порески обвезници дошли су у ситуацију да се нађу на списку дужника само зато што су тог дана имали евидентирани дуг. Код тих министарстава се усаглашавају њихова стања и након завршетка поступка највероватније ће се показати да не дугују”, рекла је директорка Пореске управе.

Објашњавајући о чему је реч, она каже да су подносили много пријава, реч је о порезима на зараде и друга примања, довољно је било да се погреши шифра општине, један од 205 рачуна да се унесе погрешно, што бележи пореско књиговодство.

Међутим, нема грешке када је реч о дуговању “Застава оружју” и “Симпу”, где дуг расте и поред нулте толеранције за неплаћање пореза.

“Нулта толеранција за неплаћање пореза значи примену закона, није то ништа ново. Дуг у једном делу расте због камата које се обрачунавају на дуг, затим решењима Пореске управе након контроле утврђујемо неправилности, које се бележе. Један број обвезника је изгубио статус мировања”, каже Ковачевићева.

Говорећи о томе колико је реално да се наплати дуг, она каже да је дуг променљива категорија.

“Реално колико можемо да наплатимо ако гледамо и правна лица и предузетнике – то је 100 милијарди, али се поставља питање у којем року. Један део тих дугова је одложен у складу са законом на 24 месеца, један део дуга је у неком другом режиму одлагања зато што се воде судски поступци”, каже Ковачевићева.

Према њеним речима, изузетно је отежана наплата јер порески обвезници са великим дуговањима имају велике обавезе и према банкама, због кредита које су узимали за развој производње.

Истакла је да Пореској управи у спречавању избегавања плаћања пореза помаже обједињена наплата која је почела пре месец и по дана.

Ковачевићева каже да од 1. марта немају толико пријава, немају толико могућности да погреше, као што се до тада дешавало.

“Остало нам је да средимо стања која смо имали пре 1. марта што се тиче пореза и доприноса на зараде, али од 1. јула Пореска управа уводи електронску комуникацију са правним лицима и предузетницима, што значи да су на крају наши поступци који ће омогућити пореским обвезницима, осим пореза на добит, ПДВ-а, да и порез на акцизе подносе на исти начин као што то раде сада са обједињеном наплатом”, објаснила је Ковачевићева.

Према речима Љиљане Ковачевић, на тај начин биће мање оних који избегавају порез.

РТС