Пред очима ликвидатора из ММФ-а умире једна држава, један народ. Власт најсуровије пљачка државну имовину, коју су стицале генерације трудбеника, позивајући се на налог ММФ-а. Група педера и криминалаца из овог фонда годинама промовише банду Александра Вучића која је Србију оставила без имовине и наде. Да ли они могу бити легитимне мета стотине хиљада радника који су у Србији изгубили посао и налазе пред биолошким нестанком. Овакву власт говнари из ММФ-а још подстичу на гора недела.
Влада Србије је почела припреме за продају великих државних фирми. На списку су панчевачка Азотара, Пољопривредни комбинат „Београд“ и Саобраћајно предузеће „Ласта“, после којих ће на ред доћи наменска индустрија. Да би се оборила вредност тих фирми, власт је одлучила да их уведе у стечај и на улицу истера више од пет хиљада радника.
Прва на удару се нашла Азотара у којој је 16. јула најављен стечај. Око 400 радника је одмах почело да штрајкује у кругу фабрике, захтевајући да Влада и руководство „Србијагаса“, у чијем власништву се налази Азотара, обезбеде услове за наставак рада. Менаџменту и представницима синдиката, а касније и радницима, обратио се Душан Бајатовић, директор „Србијагаса“ и потпредседник Социјалистичке партије Србије.
– Добар дан. Да, за вас није добар, али ето, ја вас тако поздрављам – почео је Бајатовић свој монолог штрајкачима.
Објаснио је да Влада Србије мора да уведе стечај у Азотари јер то тражи Међународни монетарни фонд! Имовина панчевачког гиганта вреди 110 милиона евра, а дуговања су 220 милиона евра. Међутим, Бајатовић није признао да 90 одсто тог дуга Азотара има према „Србијагасу“, три одсто порез држави, два одсто неплаћених рачуна за струју Електродистрибуцији, а само пет одсто према комерцијалним повериоцима.
– Азотара у постојећем облику више неће постојати и неминовно иде у стечај. Тренутно користимо ситуацију, пошто је покренут процес приватизације, да у наредних месец дана спроведемо социјални програм. Предлажем следећу варијанту: 200 евра по години радног стажа. Дакле, ако је 7.000 евра просек, „Србијагас“ ће надокнадити још око 3.000 евра. Шта је мој савет у погледу социјалног програма? Ја бих узео тај социјални програм – рекао је Бајатовић, чија месечна примања износе 2.429.861 динар, односно 20.250 евра или, у складу с овим социјалним програмом, сто једну годину радног стажа.
Бајатовић није узео отпремнину и отишао на улицу, већ је најавио продају Азотаре из стечаја, пошто „стратешки партнери не желе ни да разговарају због дуговања“. Кад се заврше преговори око социјалног програма и покрене стечај, без посла ће остати 845 радника, од којих многи неће бити поново ангажовани, после продаје Азотаре и новог покретања производње.
После разговора с Бајатовићем, представници синдиката узалуд су покушали да преговарају с члановима Владе Србије. Александар Антић, министар рударства и енергетике, поновио је став о неопходности стечаја Азотаре у коју је Влада уназад девет година уложила око 450 милиона евра.
– Наш циљ је да стечајни поступак буде брз и ефикасан, а да се потом Азотара понуди за продају. Ми гајимо неку врсту емпатије према радницима и према читавој ситуацији са Азотаром, зато и желимо да разговарамо о добром социјалном програму, конзервацији производних капацитета, да после из стечаја понудимо Азотару на продају. Азотара је де факто у стечају од 2011. године, тада су њени губици били 140 милиона евра, а сада износе више од 200 милиона евра – рекао је Антић.
Градиша Живановић, председник Самосталног синдиката Азотаре, откад је покренут штрајк радника, само препричава изјаве Бајатовића и Антића, без намере да покрене било какву акцију којом би радници макар покушали да одбране своје право на рад.
Жељко Веселиновић, председник Удружених синдиката Србије „Слога“, тврди да је Азотара производила најквалитетније вештачко ђубриво у региону и да је просечна зарада била око 70.000 динара, а у производњи чак и нешто више.
– Панчевачка Азотара је систематски отерана у стечај због страног лобија, конкретно због фирме блиске мађарском премијеру Виктору Орбану, која сада има монопол на производњу и продају вештачког ђубрива у региону. Годинама је Азотара своје ђубриво продавала по цени дупло нижој од тржишне, како би се намерно правили губици и фирма преко ноћи отерала у стечај. Сада се радницима нуди 200 евра по години стажа и одлазак на улицу. Уместо да објасни случај Азотаре, једне од последњих озбиљних производних фирми у Србији, председник Александар Вучић пред телевизијским камерама отвараће неке турске или кинеске компаније у којима ће наши радници носити пелене и радити за 25.000 динара месечно. Ово треба да буде наук свим радницима Србије како могу преко ноћи да заврше на улици, без обзира колико добро пословали, само ако неки тајкун или страни интересни лоби одлучи да им уништи фабрику. Влада Србије ће, у таквим случајевима, увек стати на страну тајкуна, никад уз раднике – каже Веселиновић.
У последњих тридесетак година Азотара је служила као златна кока коју је черупала свака власт. Само у последње две-три године, у одвојеним акцијама, полиција је ухапсила више десетина руководилаца те фабрике, под сумњом да су вршили кривично дело злоупотребе положаја одговорног лица. Неки су хапшени због корупције, неки због крађе, а било је и оних који су били одговорни за то што нису адекватно обезбедили или наплатили производе. Панчевачко предузеће је на тај начин оштећено за 193.847.023 динара. Крајем новембра прошле године ухапшен је и директор ХИП Азотара Миљан Ђуровић. Какво је стање у српском правосуђу види се управо по примеру директора Ђуровића, који је и данас близак сарадник Душана Бајатовића.
После Азотаре, власт намерава да процесуира и Пољопривредни комбинат „Београд“. Ситуација у том предузећу је још замршенија него у Азотари, пошто није тачно утврђено шта је његова имовина. Комплекси ПКБ-а протежу се у неколико општина и обухватају насеља са двадесетак хиљада становника. Први покушај приватизације ПКБ-а је пропао у фебруару прошле године. Међу осам заинтересованих купаца из Србије, Кине, Сингапура, Уједињених Арапских Емирата и Велике Британије, ниједан није пристао да плати 152 милиона евра за пола процењене вредности непокретне имовине. После тога, руководство корпорације почело је да продаје обрадиво и грађевинско земљиште по парцелама, прво у Ковилову, а затим и Борчи. Продаја ће имати више шансе за успех кад ПКБ оде у стечај и реши се 1.782 радника и 70 милиона евра дугова.
– Сваке године ПКБ обрачуна и уплати више од милијарду динара пореза и доприноса на плате. Дневно, ПКБ, кроз акцизе на гориво, држави плати пар милиона динара. При том, ПКБ не наплаћује субвенције на млеко, укупно износи 350 милиона динара, што наплаћују сви приватници. Лагано могу да се реше и дуговања, продајом нефункционалне имовине. Реч је о земљишту које се налази у оквиру обилазнице око Београда. Са 100 хектара таквог земљишта можемо да отплатимо све дугове, а имамо га далеко више – тврди Никола Лазић, председник синдиката „Независност“ у ПКБ-у.
На ПКБ се намерачио Петар Матијевић, за кога се верује да је већ платио провизију Александру Вучићу како би обезбедио право првенства у куповини из стечаја. Конкуренцију му прави Миодраг Костић. После пропалих инвестиција у пољопривреди у Украјини, Костић намерава да се тај бизнис прошири у Србији. Наводно, Вучић је и њему обећао ПКБ, али то не значи ништа, обећавао му је и „Галенику“, па га преварио.
Стечај се припрема и у саобраћајном предузећу „Ласта“. Већ је договорено да се примени исти социјални програм као у Азотари, 200 евра по години радног стажа. У последње две године „Ласту“ је напустило око 800 радника, а у стечају ће без посла остати још око 2.000. Без дугова и осталих оптерећења, „Ласта“ ће лако наћи новог власника. Никога неће изненадити ако то буде Андреј Вучић, као што се прича у врху Српске напредне странке.
Оваквим пљачкашким акцијама Александар Вучић и његова свита неће само уништити државна предузећа, него ће и неколико хиљада радника, као и њихове породице, гурнути у беду, на ивицу егзистенције. У нормалном свету, право на рад је загарантовано као и право на живот. У Србији, права и правде нема, за њу радници морају тек да се изборе.
Милица Грабеж / Таблоид
