За финансирање изборне кампање странке најчешће добијају новац од банака са државним капиталом.
Блиц открива шему „трансакције“ преко банака у којој су главни играчи директори јавних предузећа, иначе партијски кадрови, а залог је ни мање ни више него државни новац.
Извор “Блица”, банкар из једне од државних банки и сведок сумњивих трансакција, појашњава да се и данас најчешће употребљава патент из времена социјализма. Овај модел подразумева спрегу партије, државног предузећа и банке.
– Први корак је да странка ургира у државном предузећу где има своје кадрове. Таква фирма у банку полаже депозите за које добија нижу камату од тржишне. Примера ради, државно предузеће орочи у банци пет динара. Приватно предузеће би на овај новац добило три динара камате, али ће државно добити два. На разлику се потписује фиктивни уговор између банке и ЈП о маркетиншким услугама које обично не постоје, а новац одлази у странку – наводи извор “Блица”.
Он додаје да су овај механизам последњих година практиковале мање странке преко локалних јавних предузећа.
Међутим, кредити се често добијају и на позив јер у банкама неретко седе партијски кадрови. Странке ретко узимају кредите регуларним путем по правим банкарским каматама. У том случају банкари партије посматрају као предузећа.
– Пре него им одобримо кредит, добро проучимо све приливе. Од прихода на бази чланарина, донација, а нарочито се узима у обзир очекивани приход од један одсто из буџета за председничке изборе, док за парламентарне изборе месечни приход странака на основу броја посланика. За нас је најлакше да одобримо зајам странци која је већ наш клијент, а у случају да не може да отплаћује зајам, разговара се о репрограму – каже наш извор.
Предизборна кампања практично је почела, странке су у дуговима, а предстоји ново пресабирање. СНС је једина странка која је након прошле кампање отплатила дуговања. Они кажу за „Блиц“ да ће финансирање кампање као и до сада бити у складу са законом. У СПС су сигурни да неће дизати кредит. Директор СПС Дејан Бацковић каже:
– Део новца је из буџета и донације. Нисмо још урадили план кампање па тако не знамо ни колико ће новца бити потребно, али претпоставка је да ће на кампању отићи до 200 милиона динара.
У нову кампању ЛДП улази са дугом из прошле од 188 милиона динара. Младен Башић, члан Председништва, каже да ако странка не скупи довољно новца, узеће кредит за који ће гарант бити имовина функционера. У ДС, којој је тренутно блокиран и рачун јер није отплаћивала кредит, кажу да ће користити новац из буџета и донације.
– Кампања неће бити скупа, биће великог броја малих догађаја и контакт са грађанима, а не скупи продукцијски захвати – открива за „Блиц“ Александра Јерков, портпарол ДС.
Давање кредита странкама је коцка
У једној страној банци која у Србији послује годинама кажу да странкама никада не би одобрили кредит.
– На бази чега им могу дати новац. Одакле им приливи – од чланарине. Треба да се ослоните на новац који ће добити из буџета уколико уђу у парламент. Па то је као да се коцкате. Јесте да им у случају да не врате кредит можемо блокирати рачун, али то може да значи и последице по банку, јер је у питању клијент политичар – каже саговорник “Блица”.
Блиц
фото: Графички студио Блица
