Осим на налозима за привођење, претресање и притварање противника рударења литијума, компаније “Рио Тинто” и режимских непочинстава, име судије Вишег суда у Београду Стојана Петровића, како тврде наши саговорници, налази се и на сумњивим тужилачким споразумима о признању кривичног дела. Посебно је занимљиво што му је из имовинске карте, на сајту Агенције за спречавање корупције, “избрисано” власништво над два стана, од 40 и 92 квадрата.
Име судије Вишег суда у Београду Стојана Петровића доспело је у фокус јавности након што је полиција, у данима након масовног протеста у Београду против рударења литијума и „Рио Тинта“, почела да спроводи репресију и хапси еколошке активисте и друге грађане који су јавно критиковали режим због намере да спроведе пројекат који би заувек девастирао и уништио животну средину.
Протест на Теразијама 10. августа
„Еко стража“ је саопштила да је ухапшено петоро њихових активиста, као и још неколико грађана, као и да их је полиција без икакве основе приводила на саслушања, упадала у станове и куће са налозима за претрес.
Репресија и даље траје, а Демократска странка је саопштила да је досад приведено више десетина активиста.
„Отворену злоупотребу закона и противуставне налоге за неосноване претересе, ислеђивања и застрашивања издавао је судија за претходни поступак Вишег суда у Београду Стојан Петровић. Овај судија је био дужан да одбије било какве политичке инструкције, да претреса станове очигледно невиних грађана, да даје налоге да се они хапсе и да се њихове породице и малолетна деца узнемиравају због изражене критичке речи о режиму и његовим плановима да спроводе пројекат погубан за животну средину. Све судије и тужиоци који су злоупотребили закон ће морати да одговарају морално и законски за своје поступке у демократском систему, који ће пре или касније бити успостављен “, наведено је у саопштењу „Еко страже“.
Kо је судија Стојан Петровић
Ово није први пут да се име судије Петровића помиње у контексту репресије над противницима режима, имајући у виду да је, према тврдњама активиста, учествовао и у хапшењу и притварању грађана и студената који су протестовали након децембарских избора прошле године.
Више тужилаштво у Београду, на чијем је челу Ненад Стефановић, није се осврнуло ни на један пример доказане изборне крађе, већ је на протестима хапсило побуњене грађане и стављало им на терет кривично дело рушење уставног поретка. У свим случајевима који су дошли тада до судије Петровића остајала је иста правна квалификација дела, па су они који су се одлучили на склапање споразума за то дело на крају осуђени и кривично евидентирани.
Да је посреди била политичка, а не судска одлука базирана на закону, потврдили су најпре они случајеви у којима су покретани редовни судски поступци, а у којима нико напослетку није био ни оптужен, а камоли осуђен за ово тешко кривично дело.
Kако је за Нова.рс открило више извора из београдског правосуђа, у Палати правде је судија Петровић одавно означен као продужена рука режима, а не либи се да свој потпис стави на разне сумњиве, а неретко незаконите и противуставне одлуке.
Но, кренимо редом.
Пулен Цанетовог и Шарићевог судије који је зидао на Kопаонику
Судија Петровић је каријеру започео 2004. у некадашњем Трећем општинском суду, где је радио најпре као приправник, а након положеног правосудног испита, две године касније, као судијски помоћник. На том месту остао је све до 2010, кад прелази у Апелациони суд у Београду, такође као помоћник.
„Занат је пекао“ поред свог ментора, данас пензионера судије Зорана Савића, који је у јавности познат по бројним сумњивим и незаконитим одлукама, првенствено у случају нарко-боса Дарка Шарића и ослобађања Станка Суботића Цанета, коме се судило за шверц цигарета.
Убрзо након ове одлуке, у медијима је објављено да је судија Савић постао инвеститор на Kопаонику и власник неколико лукс-апртмана. Уследила је и KРИK-ова база судија „Просуди ко суди“, у којој су новинари побројали импозантну имовину судије Савића и његове супруге, која је такође била судија у Апелационом суду у Београду.
Након пет година у Апелацији, судија Стојан Петровић је по први пут 2015. изабран за судију и распоређен у Први основни суд у Београду. Народна скупштина је тада, поред њега, изабрала још 11 нових судија, међу којима има неколико данас „познатих“ имена која се везују за владајући режим – судија Зорица Аврамовић (осудила сина власника ТВ Пинк Александра Митровића, недавно преузела случај Беливук), као и Јелена Шкулић (супруга судије Уставног суда и професора Правног факуклтета Милана Шкулића).
Четири године касније, крајем 2019, судија Петровић је унапређен у судију Вишег суда у Београду и распоређен најпре у другостепено, а потом у првостепено кривично одељење. У јуну 2023, кад је на месту председника Вишег суда Александра Степановића заменио судија Драган Милошевић, који је такође годинама уназад означен као „режимски човек“, судија Стојан Петровић добија још једно задужење у Вишем суду – постаје судија за претходни поступак, овлашћен да одлучује у предметима који су у предистражној или истражној фази, а што укључује и одлуке о притварању осумњичених, издавање налога за претрес, као и прихватање споразума о признању кривице које подноси надлежно тужилаштво.
Председник Вишег суда у Београду, судија Драган Милошевић, Фото:Пеђа Милосављевиц / СТАРСПОРТ
Да је посве необично да поступајући судија првостепеног кривичног одељења истовремено буде и судија у Одељењу за претходни поступак, поред више саговорника Нова.рс, потврђују и распореди послова београдског Вишег суда који постоје на сајту, и то за више година уназад, а у којима се до 2023. није догодило да исти судија ради истовремено у оба одељења.
„То јесте необично, али није незаконито, јер председник суда може да одреди судију који би из једног одељења био испомоћ у другом. Међутим, у овом случају је више индиција да су посреди биле другачије намере“, каже за Нова.рс добро обавештен извор.
Додаје да у Одељењу за претходни поступак поступа углавном троје-четворо судија, као и да сервилност властима не исказују сви. Напротив.
„Чињеница да се на спорним наредбама појављује махом име судије Петровића јасно указује колико су остали спремни да у свему томе учествују. Такође је веома индикативно то што је баш он, међу 19 колега из првостпеног одељења, био изабран и делегиран као испомоћ. Kажем био, јер је најновијом изменом годишњег распореда за 2024. предвиђено да све судије из првостепеног одељења, по потреби, морају да поступају и у претходном поступку. На јавности је да закључи зашто“, каже наш саговорник.
Споразум с дилерком
За Нова.рс, неколико саговорника је навело да је као судија за претходни поступак, наводно прихватао и бројне сумњиве споразуме о признању кривице које му је достављало Више тужилаштво.
Најдрастичнији пример је, како кажу, случај хапшења две сестре са товаром дроге, а потом и склапања споразума – с њиховом мајком.
„У фебруару прошле године у Београду су ухапшене две сестре, старлете и држављанке Словеније, у чијем је аутомобилу пронађено 30 килограма канабиса. Након што им је одређен притвор и покренута истрага, у тужилаштву се појавила њихова мајка која је тврдила да је дрога њена, те да њене ћерке немају везе с тим. Њен адвокат је предложио споразум о признању кривице, а тужилац Миодраг Марковић, први заменик главног тужиоца Ненада Стефановића, написао је споразум којим је било предвиђено да мајка буде осуђена само на четири године затвора, док би поступак против ћерки био обустављен. Спис је достављен суду, али је дошао у руке судије за претходни поступак Kсенија Марић, која је исти одбила уз образложење да је казна блага, као и да се мајка не може осудити без иједног доказа, тј. само на основу свог признања, а ослободити особе које су затечене с товаром дроге. Марковић је потом направио нови споразум који је укључивао само измену кривичне санкције и овај пут, с предлогом казне затвора од четири године и два месеца, споразум изнова упутио Одељењу за претходни поступак Вишег суда у Београду. Овај пут доспео је у руке судије Петровића који га је из места потврдио“, каже наш саговорник.
Станови „нестали“ из имовинске карте
На сајту Агенције за спречавање корупције Нова.рс је проверавала шта је од имовине пријавио судија Петровић. Занимљиво је да је у последњем извештају који датира из новембра прошле године, наведено да има месечна примања у износу од 215.000 динара, као и да је власник аутомобила „смарт“ из 2016. године.
Само шест месеци раније, у имовинској карти судије Петровића месечна примања износила су 162.000 динара, имао је такође „смарта“, али старијег из 2011. године, као и четвороцикл „кееwаy“ . У том извештају постојала су и два стана од 40 и 92 квадрата, које је стекао куповином, а која су из последњег избрисана. Мањи стан поседовао је још 2015, кад је изабран за судију Првог основног суда, да би власник трособног постао 2022, кад је већ увелико био судија Вишег суда.
