Ендемична биљка изузетне лепоте расте само у близини манастира Никоље у популацији мањој од 2.000 примерака
Међу природњацима се као прворазредна појавила вест да је у Овчарско-кабларској клисури пронађена нова биљка, коју дотад наука није срела. Реч је о ендемичном звончацу изузетне лепоте, израслом на простору од само једног квадратног километра на Каблару, у близини манастира Никоље, а цела популација има нешто мање од 2.000 примерака.– Биљка је одмах након откривања, а пре представљања широј јавности, због малобројности понела неславно својство критично угрожене. Најмање што сада можемо да урадимо јесте да се запитамо да ли ћемо наставити да уништавамо и оно мало преостале дивљине око Овчара и Каблара – истиче биолог Милан Ружић, уредник управо штампаног, четвртог броја „Бележника Овчарско-кабларске клисуре“, чији је издавач Туристичка организација Чачка.
Природњаци веле да иза тог открића стоји професор Биолошког факултета у Београду, др Дмитар Лакушић, који ће ускоро објавити још једну новост из ове клисуре, истог значаја.
Од 2010. године млади биолози из четири државна универзитета (Београд, Нови Сад, Ниш, Крагујевац) и из неколико стручних невладиних организација, удруженим снагама раде на пописивању недовољно истражених група организама у овој клисури и широј околини. Првенствени циљ јесте прикупљање података зарад проширења граница заштићеног подручја (сада је то ток Западне Мораве од Овчар Бање до Пријевора са уским обалним појасом), сагледавање проблема заштите и мудро коришћење простора.
Истраживачи који објављују радове у „Бележнику“ саопштили су и најновије вести о променама у живом свету клисуре. Тако је др Стефан Скорић, из Института за мултидисциплинарна истраживања, навео да поред воденог орашка који се већ две године шири језером у клисури, од лани ту живи још једна унета биљна врста. То је макрофита морска подводница (водена виша биљка), случајно откривена јер се уплела у рибарске мреже између сплавова „Санта Марија“ и „Лантерна“. Он је оценио да појава још једне унете врсте није добра новост.– Током 2013. четири пута је вршен излов рибе у Заграђу и дваред недалеко од бране акумулације „Међувршје“. За разлику од 2012. када је бабушка као унета врста била најзаступљенија у мрежама, лани је њена бројност смањена у корист деверике, скобаља и клена. То је промена набоље. Дошло је до повећања бројности грабљивих врста, првенствено је сом лани био заступљенији него 2012. и уловљене су различите узрасне категорије те рибе, што указује да се врста опоравља – истакао је Скорић.
Узорци су узимани помоћу збирке мрежа и апарата за електрични риболов, а после мерења и пребројавања, шкрге, јетра и месо уловљених риба испитивани су на присуство тешких метала, арсена, кадмијума, хрома, бакра, мангана, олова, живе и цинка. Концентрација је утврђивана методом индуковано стегнуте плазме и оптичке емисионе спектрометрије. Скорић истиче да су сви резултати негативни, тј. да су концентрације испод максимално дозвољених по нашим и европским нормама, и по стандардима ФАО.– Током прошле године прикупљени су и узорци талога из језера ХЕ „Међувршје“, узети такође на две поменуте тачке, и утврђивано је присуство тешких метала у муљу. Сем никла у јулу и септембру и бакра у септембру код Међувршја, када су вредности биле изнад дозвољених, концентрација свих осталих елемената је била испод максимално прихватљивих по мерилима која важе у Србији – објаснио је Скорић.
Језеро у Међувршју постаје и све привлачнији зимовник за птице селице чија се бројност у зимским месецима повећава 10 до 15 одсто из године у годину. Недавним пребројавањем (међународни зимски цензус птица водених станишта), испоставило се да дуж читавог тока Западне Мораве, од Пожеге до Сталаћа (208 км) зимује око 6.000 птица, од којих 1.500 или чак 27 одсто на малом простору у Међувршју (12 километара). – На језеру су ове године најбројније глувара, велики вранац и лиска, али ту увек срећемо и неке нове врсте. Тако је 2011. у Међувршју зимовао један орао белорепан, лани су долетели велики лабудови чак из Сибира, а ове године новајлије су патка дупљашица и велики ронац – каже Урош Пантовић, биолог из Туристичке организације Чачка.
Гвозден Оташевић
Фото У. Пантовић
Политика