Придворица на Јелици – На источном осенку Јелице којем се без трактора не може прићи, два километра иза последњих сеоских кућа, јуче је откопана гробница несрећника који су страдали у претпоследњем српско-српском рату. Раку без обележја отворили су чланови Комисије за проналажење и обележавање свих тaјних гробница на подручју Чачка, и забелели су се људски остаци.
После откривања моштију, бутних костију, делова кичменог стуба и лобање, повукли су се с гробнице јер је одмах позвана полиција из Чачка а затим су се на том месту, у 15 сати, појавили и криминалистички техничари ПУ у овом граду, да би обавили увиђај.
На шумовитој косини, где се човек једва одржи на ногама да не би полетео у бездно, гробница је откривена уз помоћ скенера и ту је све време дежурао Горан Давидовић, историчар Архива у Чачку, и председник речене комисије.
– Одлуком Владе Србије из 2009. образована је Државна комисија за проналажење и обележавање свих тајних гробница у којима се налазе посмртни остаци стрељаних после ослобођења 1944. и по закону следе утврђивање порекла посмртних остатака и налази обдуцената – казао је Давидовић за „Политику” на месту ископавања.
Он нам је уручио и примерак захтева за сондирање, ископавање и ексхумацију, поднетог државним властима, где се наводи:
„Обраћамо вам се с молбом да на поседу Придворички поток – Горња Липа у Придворици извршите сондирање терена, пробно ископавање и ексхумацију тела мештана убијених од стране КНОЈ-а почетком новембра 1945, и то Јарослава Милутиновића и Радослава Радоњића из Јездине.”
У том документу наводи се да је Радосав Радоњић Лукинац рехабилитован решењем Окружног суда у Чачку јуна 2008. а Јарослав Милутиновић фебруара 2010. године „јер су лишени живота без пресуда, као жртве прогона и насиља из политичких и идеолошких разлога”.
Изнад шумске гробнице све време ископавања бдео је Милисав Милутиновић (77) из Јездине, син Јарослављев.
– Хвала богу што сам сазнао где ми је очев гроб – казао је старац на овом подушју у шуми, које је држао стари чачански свештеник Мирољуб Јовановић.
Неколико слова прозборио је и педијатар из Краљева, др Милош Гостиљац, сестрић покојног Радослава Радоњића:
– Сви од предака наслеђујемо не само боју гласа или очију, већ и оно што су учинили и све што нису.
Иначе, у књизи „Затамњена прошлост – историја Равногорског краја – 3” чији је један од аутора Горан Давидовић, на страни 207. у фусноти с позивањем на „Хронику села Јездина у рукопису” Недељка Јешића наводи се:
„Једне вечери почетком новембра 1945. четници Мића Стефановић и Јарослав Милутиновић, као и војни дезертер Милојко Стефановић, сачекали су у заседи под Јелицом Витомира Савковића и претукли га. Неколико дана касније, 9. новембра, Велимир Цветић је открио у кући Косте Јовановића Ајдаче у Придворици бункер у коме су се скривали Драгослав Вучићевић Црњак, Радослав Радоњић Лукинац и Јарослав Милутиновић. У бункер је убачена бомба од које је погинуо Драгослав Вучићевић док су се друга двојица предала, али они су истог дана на Јелици стрељани. Убрзо после ликвидације ове тројице четника властима се предао и Милојко Стефановић који је осуђен на краћу временску казну. Патроле КНОЈ-а су у новембру такође убиле Мићу Стефановића у потери.”
Милисав Милутиновић јуче је дао подушје оцу. Као петогодишњи дечак, био је заједно с мајком Павом 14 дана у затвору КНОЈ-а у Чачку („Да би тако намамили тату који се крио”) и верује, ако обдуценти потврде коме припадају кости, да ће његов родитељ бити сахрањен у крипти Цркве Св. Успења у Чачку.
Аутор: Гвозден Оташевић
Извор: ПОЛИТИКА
Фото: Г. Оташевић
