Злато све уноснији посао, откупљује се у златарама, мењачницама, фризерским салонима. Званично, откупом сме да се бави само 880 произвођача у целој Србији

У ГОДИНАМА у којима се криза није ни наслућивала Србијом су попут печурака ницале – банке. Данас, када бројимо пето лето борбе са рецесијом, на сваком углу посао покрећу откупљивачи злата. Рате за кредите, лекови, рачуни, па и храна многим грађанима су измамили и последње комаде породичног накита. У откупу грам овог племенитог метала кошта и три пута мање.

Златари грам 14-каратног злата продају у просеку за 5.000 динара. Када се откупљује, иста грамажа у петак је у Београду вредела углавном 1.800 динара. Они који се баве само откупом злата, а не и његовом прерадом, плаћају га и који динар више – око 2.000 динара.

– Донет накит најпре измеримо и утврдимо квалитет злата – објашњавају златари. – Вредност утврђујемо на основу дневне цене злата на светској берзи. Она се прилагоди квалитету и обично умањи за десет одсто. Код нас је све мање посла, јер откупљивачи који уопште не израђују накит дају бољу цену.

По закону, злато могу да откупљују само произвођачи предмета од њега. Званично, у целој Србији их има 880, али од откупа не одустају поједини мењачи, па и фризерски салони.

– До сада је поднето укупно 29 захтева за покретање прекршајних поступака против фирми које су незаконито откупљивале предмете од драгоцених метала – каже, за “Новости”, Луција Дујовић, помоћник директора Дирекције за мере и драгоцене метале.

Подаци званичне статистике показују да је лане из Србије изашло укупно 2,1 тона злата. Необрађеног смо извезли 100 килограма, укупне вредности 4,5 милиона долара.

– Чим су почеле да раде залагаонице значи да стандард значајно опада – сматра економиста Саша Ђоговић. – То потврђује да је у земљи велики број незапослених и да је друштво у великим проблемима да опстане. Примарни национални интерес мора да буде опоравак привреде да би се и друштво мењало и ухватило корак са савременим тековинама. Уколико до тога не дође, осуђени смо на умирање. Колики је проблем види се по економским миграцијама у развијене земље. Стандард све више пада. Мартовска зарада је ове године реално за 7,6 одсто мања него пре годину дана.

У неготинским златарама цена откупа злата, за накит и дукате од 14 карата, износи 1.900 динара по једном граму. Уколико је у питању замена злата, по систему “старо за ново” , златари грам обрачунавају по 2.200 динара. У Новом Пазару нема залогаоница злата, извесно време радила је једна, али је затворена уз објашњење власника да ова област још није законски до краја регулисана. Иначе, у бројним залатарама грам злата, зависно од броја карата, може се продати од 1.600 динара за 14 карата до 3.000 динара за 21 карат.

Уместо златара у Новом Саду појавиле су се радње које се баве искључиво откупом злата, а многе раде и као залагаонице. У највећем броју случајева за порекло злата се не пита.

КОМШИЈЕ СЕ СЕТИЛЕ ДОКАЗ да је откуп златног накита уносан посао показује и пример једне од таквих фирми, чији је оснивач из суседне Хрватске. Према подацима Агенције за привредне регистре, од 2008. године до данас отворена су укупно 34 огранка ове фирме, и то углавном у Београду.

– Најчешће нам људи доносе злато које им “не треба” – каже девојка, запослена у једној од радњи.

– Знамо да их је на то мука натерала, и да продају “породично благо”… Цена грама код откупљивача креће се на нивоу од око 2.000 динара.

ОД ПЛАТЕ ДО ПЛАТЕ

БРОЈНЕ златаре у Врању и једна залагаоница у последњих пар месеци чини се имају пуне руке посла. Власник једине залагаонице у граду Срђан Шредер каже за “Новости” да се овим послом бави тек неколико месеци, али да људи најчешће залажу злато.

– Нуде кола, станове и друге непокретности, али најчешће заложе породични накит, чија се вредност у просеку креће 100 евра. Моја искуства су таква да се људи врате по заложене ствари, а тај новац им служи да премосте од плате до плате – објашњава Шредер.

Новости