Генерал Јован Милановић открива везе агресије на СРЈ и украјинске драме: Криза у Украјини зачета 1999. године бомбардовањем Србије

АГРЕСИЈА НАТО на Србију је 1999. променила, још једном, историју света на Балкану. Напад Северноатлантске алијансе под вођством САД био је врхунац пројекта атомизовања српског националног корпуса на територији бивше СФРЈ. По првобитном плану, агресија на Србију требало је да се одигра у јесен 1998. синхронизовано са превратом у Украјини, по истом сценарију који смо гледали ове године.

– Откривање планова НАТО, уз помоћ француског мајора Пјера Анрија Бинела и неочекивани српски отпор, спречио је тада рушење уставног поретка у Украјини, такође по сценарију НАТО. То се одиграва сада, по истом плану. Реч је о најважнијем геополитичком догађају после пада Берлинског зида, који је зачет агресијом на Србију и разбијањем њене територије – каже пензионисани генерал Јован Милановић, српски обавештајац који је 1998. дошао до мапе циљева НАТО агресије и спречио катастрофални сценарио „Балканске зиме“. Он је 2000. добио и титулу почасног генерал-лајтнанта украјинских оружаних снага.

Милановић подсећа:

– Као оправдање за „хуманитарну интервенцију“ инсценирана је хуманитарна катастрофа косметских Албанца. Весли Кларк није ни желео ни очекивао Милошевићеву капитулацију. Циљ је био да се за два дана уништи противваздушна одбрана, после чега би уследили масовни ваздушни удари по цивилној инфраструктури, од чега се Србија не би опоравила у следећих неколико деценија. У зимским условима то би била тренутна катастрофа за цивилно становништво. Захваљујући Бинелу изместили смо ефективе ПВО и када је НАТО то открио агресија је одложена.

Према његовом мишљењу, напад Алијансе на Србију био је и прекретница модерног ратовања и геополитичких односа. НАТО, који је до тада формално био још увек само одбрамбени савез Запада, претворио се у офанзивну борбену организацију.

– НАТО је изгубио смисао распадом СССР. Међутим, Сједињене Државе нису желеле да распусте огромну машинерију на основу које се развила војна индустрија пре свега у Америци. Кажњавање Србије процењено је као идеална прилика да НАТО добије нову улогу. Током агресије су испробана и сва дотадашња достигнућа војне технологије и то на терену сличном евроазијском делу Русије. То је суштински другачије од дотадашњег тестирања крстарећих ракета и осиромашеног уранијума у пустињском песку – каже генерал Милановић.

У почетку ни све чланице НАТО нису биле расположене да опстанак Алијансе оправдају агресијом на европску земљу која се легитимно бранила од ОВК, коју су и САД сматрале терористичком организацијом. Чак ни Немачка, која је била дубоко умешана у распад СФРЈ, није до 1998. смела да се одважи на учешће у рату против Србије. Саговорник „Новости“ подсећа да су на немачким изборима 1998. канцелар Герхард Шредер и Јошка Фишер изабрани захваљујући антиратној реторици коју су користили.

– Међутим, пре него што се Бундестаг састао они су позвани у Вашингтон да добију „своје“ мишљење. Дословно им је речено: „Можете бити лидери само ако вам ми дамо подршку. А добићете је ако промените устав и омогућите учешће Немачке у рату“. Шредер и Фишер су се вратили „препарирани“ и прича је завршена. Слично се десило и с француским председником и другим противницима агресије на Србију – наводи Милановић.

Он објашњава да је пре оружане интервенције ратну позорницу припремио први ешалон обаваштајаца и мајстора црне пропаганде.

– У једном тренутку на простору Југославије налазило се чак 7.000 западних обавештајаца. Захваљујући њима и пропагандистима прави злочинци су постали хуманитарци, јер су агресију назвали хуманитарном операцијом. У историји ратовања остаће забележено да је 1999. створен потпуно нови речник да би сакрио прави смисао агресије и догађаје на терену – сећа се генерал Милановић.

Према његовим речима, злочин агресије је утолико већи и бизарнији јер је изазван и личним амбицијама лидера Алијансе која је 1999. славила јубилеј, 50 година од оснивања.

– Британски премијер Блер и амерички генерал Кларк су обманули и државни врх САД. Убедили су га да ће кажњавање Србије бити блицкриг у коме ће НАТО за неколико дана уништити српску војску. То је било врло пригодно за обележавање пола века од оснивања НАТО 24. априла 1999. у Вашингтону – каже Милановић.

Међутим, отпор српске војске није сломљен, а ни дух народа. У немоћном бесу Кларк је почео да гађа цивилне објекте.

– Јубиларни самит НАТО био је својеврсна комеморација на којој се показало да ниједан циљ због кога је агресија почела није остварен. С друге стране, Москва је агресију на Србију схватила као озбиљно упозорење, што је показала и политика Владимира Путина, који је 1999. дошао на чело Русије. Нажалост, садашња кримска криза, која је тек почела, показује како је НАТО непромишљено покренуо опасну машинерију која води свет веома опасном стазом – закључује генерал Милановић.

КОСОВСКА ПАНДОРИНА КУТИЈА

Агресијом на Србију и отимањем Космета Запад је отворио Пандорину кутију чији су духови сада стигли до Крима и учинили будућност потпуно неизвесном и опасном, сматра генерал Јован Милановић.

– Косовски ефекат вратио се као бумеранг Западу. Зато ме не чуди јавно посипање пепелом бившег немачког канцелара Шредера да је агресија на Србију 1999. била нелегална. Он сигурно не може да спава мирно, јер зна да један од људи који су директно покренули процес због кога данас стрепи цело човечанство – каже генерал Милановић.

КОЛАТЕРАЛНИ ЗЛОЧИНИ

Пропагандни рат 1999. донео је нови речник, еуфемизме који су скривали НАТО злочине, убиства цивила и гађања невојних циљева. У канцеларији Џејмија Шеја, тадашњег портпарола НАТО, креиран је посебно лицемеран термин „колатерална штета“, подсећа генерал Милановић. – Кад је код Корише британски пилот напалмом уништио целу колону албанских цивила која је на тракторима бежала од бомбардовања, НАТО је одмах известио да је реч о злочину српских снага. Међутим, ми смо истог дана дошли до снимка комуникације пилота с „аваксом“, у коме признаје да је побио цивиле. Убацили смо тај снимак у ударни дневник француске телевизије, а Шеј је без гриже савести заборавио да су то „жртве српског злочина“ и оправдао НАТО тврдњом да су цивили „колатерална штета“ која се не може избећи – наводи генерал Милановић.