ДОЗВОЉЕНА количина опасног афлатоксина десет пута је већа у Србији, него што је то случај у земљама ЕУ, па и у суседној Хрватској, јер то дозвољава правилник о количини отровних супстанци у намирницама. Овај податак додатно је подигао панику међу потрошачима, иако инспекцијске анализе указују на то да је са млеком у нашој земљи све у прописаним границама.
Блажи критеријуми када је безбедност хране у питању, нису, кажу надлежни, разлог за бригу, јер су контроле редовне. У Министарству пољопривреде упозоравају да треба бити веома опрезан приликом коментарисања употребе опасног састојка, јер постоји више врста афлатоксина. Тврде и да ситуација није толико “црна”, као што делује.
– У Србији је дозвољена количина афлатоксина у млеку 0,5, а просек у земљама ЕУ је 0,05 милиграма по килограму – тврде у овом министарству. – Међутим, та разлика не значи много. Наиме, све лабораторијске анализе у нашој се земљи раде према европским стандардима, управо због тога што се домаћи производи извозе у Европу, а и њихова храна долази код нас.
Без обзира на то што нас надлежни умирују речима да је све под контролом, потрошаче ових дана “бомбардују” многобројне вести о зараженој, поквареној, па чак и канцерогеној храни.
– Инспекције безбедности и квалитета хране у промету спроводе се континуирано, кроз самосталне, организоване и контроле по пријавама потрошача – тврди Сања Челебићанин, начелница Републичке ветеринарске инспекције. – Редовно се испитују сви који храну животињског порекла излажу на тржишту, и то: специјализовани малопродајни објекти, као што су месаре, рибарнице, продавнице млечних производа, или деликатеса, самопослуге, мегамаркети, ресторани и зелене пијаце.
У току прошле године, ветеринарски инспектори обавили су 41.075 редовних службених контрола, од чега 13.333 у објектима у малопромету. Такође је обављено и 776 акцијских контрола, због спречавања илегалног промета хране животињског порекла. У одређеним периодима током године, рецимо за време празника, или током летњих месеци, тврде у Ветеринарској инспекцији, ванредне контроле промета хране су чешће.
СУМЊИВО 28 УЗОРАКА МЛЕКА
БЕОГРАД – Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде саопштило је у среду да је од 300 обрађених узорака, 272 узорка показало потпуну безбедност ове намирнице, а да је 28 узорака на граници дозвољених вредности афлатоскина.
У саопштрењу се наводи да се сумњивост тих узорака не мора нужно односити на присуство афлатоксина М1 који је канцероген, па се из овог разлога раде прецизнији тестови (потврдне методе) и детекција овог конкретног микотоксина.
Министарство је навело да ће, уколико даље анализе докажу присуство афлатоксина М1 у неком од узорака у којима је афлатоксин на гранично дозвољеним вредностима, објавити о којем млеку и којим произвођачима је реч и наложити законом предвиђене мере према њима.
ПЛЕСАН ОПАСНА ПО ЗДРАВЉЕ
СТЕВАН Благојевић из београдског Института за физичку хемију објашњава да су микотоксини метаболити разних плесни, који у организму људи и домаћих животиња изазивају здравствене проблеме.
– Млеко и млечни производи, исто као и месо, не смеју садржавати “афлатоксина” М1 више од 0,5 микрограма по килограму, исто као ни “афлатоксина” Б1 – наводи Благојевић. Употреба дозвољених концентрација тих материја у Србији у намирницама регулисана је посебним правилником, који је мењан последњи пут 2011. године.
* * * * * * * * * * * * * * * * * *
ПОТРОШАЧИ ИЗБЕГАВАЈУ РЕЧНУ РИБУ
ШАРАН СТРАДА ЗБОГ ПАРАЗИТА
ОД када се пре неколико дана појавила информација да је речна риба из Дунава заражена непознатим паразитом, Београђани су много опрезнији када купују у рибарницама. Како су нам рекли продавци, пазари се углавном морска риба.
У “Рибомаркету” на Бајлонијевој пијаци кажу да нема разлога за панику, јер они имају своје рибњаке.
– Народу мало треба да се уплаши – кажу продавци.
– Међутим, нама продаја није опала, јер и они најнеповерљивији купе када им кажемо да наша риба није из Дунава. Код нас су и даље најпродаванији сом, смуђ и шаран.
Нешто даље на овој тржници, у другој рибарници пак кажу да су црвићи нормална појава у речној риби и да се сваки комад пажљиво очисти. Упркос томе, продаја је знатно опала и људи купују само морску рибу.
– Пазари су нам много мањи, али знамо да је сваког чуда три дана доста и да ће ускоро све опет бити по старом – оптимистични су продавци. – Иако уверавамо наше сталне муштерије да је све у реду, ипак се одлучују да уместо шарана и штуке купе ослић, лигње или бранцин.
Аласи и власници рибарница апелују на Београђане да не паниче и да, као што су и до сада радили, пазаре на провереним местима, код продаваца у које имају поверења. (С. З. – И. Д. Л.)
Новости
